Osnovni izvori finansiranja su fondovi javnih preduzeća i sredstva iz budžeta Republike. Naravno, sve je lakše i "prohodnije" kad je levica na vlasti i na republičkom nivou, kaže Aca Mitić, član JUL-a

      Kada čoveka nanese put pravcem Požarevac-Petrovac na Mlavi-Žagubica, postaje mu jasno da je zašao u "politički zabran" leve koalicije. Plakati Socijalističke partije i Jugoslovenske levice nalaze se na svim dostupnim i nedostupnim mestima u ovom kraju Srbije, bilo da se radi o naseljenim mestima ili krajolicima Homoljskih planina. Tu i tamo naleti se na "radikale" i predsedničkog kandidata SPO.
       Idilu levice jedino kvare veliki redovi za ulje i šećer na koje smo naleteli u prolazu kroz centar Požarevca, kao i podugačka kolona nervoznih vozača u centru Žagubice, gde benzina na lokalnoj pumpi, kako kažu meštani, nije bilo već duže vreme.
       Upravo je Žagubica bila jedna od stanica u predizbornoj kampanji levice. I to s razlogom, jer to je jedna od osam opština u Srbiji gde JUL ima apsolutnu većinu u lokalnoj skupštini (21 odbornik JUL-a, naspram 12 socijalista). "Stabilnost vlasti levice na ovim prostorima traje od prvih izbora 1990. godine pa sve do danas", kaže za NIN Aca Mitić, predsednik Izvršnog odbora SO Žagubica i član JUL-a od njenog osnivanja.
      
       Uspesi
       Lokalnu vlast su u Žagubici najpre držali socijalisti, a opoziciju je predstavljalo nekoliko odbornika predstavnika grupe građana. Na izborima 1993. godine listu udružene levice je predvodila Mira Marković i dobila preko 30 odsto glasova. "Do promene je došlo na lokalnim izborima 1996. godine kada smo izašli sa samostalnom listom na kojoj su bili ugledni intelektualci, lekari, veterinari. Radilo se o novim ljudima u politici", govori Mitić.
       Posle pobede JUL-a, socijalisti ipak nisu ostali u opoziciji. "Kadrovi iz SPS u javnim i državnim preduzećima su ostali na svojim funkcijama, a i sekretar SO je socijalista."
       Opština Žagubica koja, po popisu iz 1991. godine, broji preko 17 hiljada stanovnika, spada u one opštine u Srbiji čija su primanja na republičkom proseku od - 2.177 dinara. Najveći deo stanovništva se bavi poljoprivredom, oko tri hiljade zaposlenih radi što u privrednim, što u neprivrednim delatnostima. Najgore stanje je u zemljoradničkim zadrugama gde su neredovna primanja. "Prosek popravljaju rudnik mrkog uglja u Krepoljinu i pilana u Novoj Osanici gde je napravljeno proširenje proizvodnog programa."
       Mitić se ipak nije upustio u prognozu predstojećih izbora i o planovima JUL-a, kaže: "O tom, potom". Ipak, kako ističe, JUL ima čime da se pohvali pred izbore u ovom kraju. "Što se tiče infrastrukture, asfaltirali smo najvažnije deonice regionalnih puteva kao i ulice u naseljima. Probili smo put od Žagubice prema Crnom vrhu, popravili lokalne šumske puteve i tu ukupno imamo ulaganja od oko 2 miliona maraka."
       Investicija je bilo u rudniku mrkog uglja u Krepoljinu (1,2 miliona maraka), za Fabriku odlivaka u Žagubici uvezeni su materijali iz Italije "i pored sankcija". Osnovni izvori finansiranja su fondovi javnih preduzeća i sredstva iz budžeta Republike. "Naravno, sve je lakše i 'prohodnije' kad je levica na vlasti i na republičkom nivou", priznaje Mitić.
       JUL u Žagubici se ponosi i podatkom da preko 80 odsto stanovnika ima telefon ("samo starija domaćinstva nisu pokazala interes"), a planira se i centrala za mobilnu telefoniju. Rekonstruisana je i niskonaponska mreža u okolnim selima, a izgrađeno je i novih deset trafostanica.
       O nedavnom otvaranju mosta na putu ka Suvom Dolu, kada je došla visoka delegacija JUL-a na čelu sa Mirom Marković, Mitić kaže: "To je mali most (dugačak je oko 15 metara), ali to i nije toliko bitno jer smo na početku vršenja lokalne vlasti uradili nekoliko mostova."
       Žagubica kao jako uporište levice nije ostavila puno prostora opozicionim strankama za delovanje. "Mi smo jedna od retkih opština u Srbiji koja nema nijednog odbornika opozicije u lokalnoj skupštini." Ali, kako Mitić kaže, podržava tolerantne odnose između političkih konkurenata.
       Među opozicionim strankama koje su se "zapatile" na ovim prostorima su SPO, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije. Jedino je SPO-u uspelo da se ranijih godina izbori za jedno odborničko mesto.
      
       Strah
       Prema rečima Slađana Stošića, predsednika Opštinskog odbora DSS, koji je nedavno formiran, posne godine za opozicione stranke će proći. "Narod je nezadovoljan, ali ne sme da ispolji to nezadovoljstvo", govori Stošić nadajući se promeni u izbornom raspoloženju naroda ovoga kraja.
       Uslovi za rad opozicije su, po njegovom mišljenju, gotovo gerilski. Postoji problem njenog konstituisanja. "Nemamo stranačke prostorije, okupljamo se po kućama. Jedino su radikali dobili svoje prostorije. I pored toga, DSS ovde ima već pedeset svojih članova. Svi ovde znaju da sam opozicionar."
       Ispunjen je optimizmom zbog pozitivnih reakcija meštana na predsedničkog kandidata opozicije Vojislava Koštunicu. "LJudi mi govore: Izabrali ste pravog čoveka. Zato sada i kažem da je situacija u Žagubici 50:50. Tako narod razmišlja."
       NJegove ocene stanja u Žagubici su sumornije u poređenju sa Mitićevim. "Obećavali su posao mladima, a narod se snalazi kako stigne. Da nije zemljoradnje, ne znam šta bismo radili." I pored toga, izgleda da opozicija neće imati kandidate na svim biračkim mestima, kojih ima 33 (DOS-13, SPO-5). "Kad dođe trenutak da se kandiduju, uplaše se, ne smeju."
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ