NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pucanje tikve

Obelodanjivanjem sukoba levice i radikala vlade narodnog jedinstva postale su vlade partijskog nezadovoljstva. Ali, unutarlevičarsko nezadovoljstvo između SPS-a i JUL-a drži se daleko od očiju birača

      Nasmejano lice Vojislava Šešelja, šefa Srpske radikalne stranke, na prijemu povodom godišnjice JUL-a (kraj jula), emitovano u troipomilionskom tiražu Dnevnika Radio televizije Srbije, sada je već daleka i teško zamisliva prošlost. A kao dobra najava stvarnosti pokazao se detalj koji je televizija sakrila od onih koji je plaćaju da ne laže: kada se Slobodan Milošević povukao sa prijema, Šešelj je odjednom postao najusamljeniji čovek na svetu - niko da ga pogleda, niko da mu uputi jednu jedinu reč. Šešelj, čija je najveća zabava da preti na sve četiri strane sveta osam dana u nedelji, pustinju oko sebe je otrpeo samo pet minuta i...otišao je sa prijema.
       JUL samo čeka priliku da nam zabije nož u leđa, zaključak je Vojislava Šešelja i najprecizniji opis trenutnog stanja u crveno-crnoj koaliciji, koja je više volela da se o njoj govori kao o vladi narodnog jedinstva na dva nivoa - u Srbiji i u Jugoslaviji. "Dobro kontrolisani sukob" (NIN broj 2587, 27. jul) radikala i levice (SPS-JUL) kao da je izmakao kontroli.
       Početkom septembra radikali optužuju svoje koalicione partnere iz vlade narodnog jedinstva da i dalje zloupotrebljavaju javna preduzeća, protive se ogromnim platama njihovih čelnika istovremeno i visokih partijskih funkcionera levice, nezadovoljstvo tretmanom svog kandidata za predsednika Jugoslavije krunišu napuštanjem upravnog odbora RTS-a, zahtevaju od Vlade Srbije da odmah preduzme mere protiv javnih preduzeća (NIS, "Srbijašume"...)...
       Levica uzvraća: RTS tvrdi da Šešelj duguje 42 miliona dinara i da mu neće više puštati predizborne spotove, Goran Matić, savezni ministar informacija, kaže za radikale "Mi nismo koalicioni partneri" (NIN br 2592, 31. avgust), Ivica Dačić, predsednik socijalista Beograda, prvog radikala ubraja među kvazipolitičare ("trojica Vojislava i dva Vuka"), Dušan Čukić, glavni urednik "Večernjih novosti" i kandidat levice na izborima za Veće građana Skupštine SRJ, izjednačava u prljavim poslovima zemunsku-radikalsku i beogradsku-SPO-ovsku vlast, Živko Šoklovački u Dnevniku RTS-a tvrdi da Šešelj laže o visini njegove plate, jednom radikalskom funkcioneru se odlaže otkup stana u beogradskoj Ulici proleterskih brigada, za Aleksandra Vučića nikako da se nađe prazna sala da u zgradi Vlade Srbije održi konferenciju za novinare...
       Sve to više nije ono koliko fino, toliko i dogovoreno predizborno prebacivanje radikala u opoziciju čiji je cilj da se oduzme nekoliko procenata opozicionih glasova i utrpa u ruke Šešelja koji još od 1992. godine uredno podržava levičarske vlade. U izborima, koje je levica proglasila za biti ili ne biti, nikome se ne mogu poklanjati glasovi, naročito ne onima koji ruku mogu da zavuku u biračko telo levice. A radikali baš to mogu. Sva istraživanja pokazuju da je rezervna stranka većine članova SPS-a upravo Šešeljeva stranka, odnosno da se radikalima posle njih samih najviše dopadaju socijalisti. Radikali i socijalisti jedni drugima uzimaju glasove, svaki izborni pad jednih bio je praćen rastom drugih, njihova izborna tela su spojeni sudovi.
       Ipak, tikva još nije sasvim pukla, a to će se dogoditi onda kada radikali budu rekli da povlače kandidaturu Tomislava Nikolića i zatraže od svojih pristalica da glasaju za Vojislava Koštunicu (što je kao pretnja saopšteno tamo gde treba, ali je tamo i 'ladno pokeraški rečeno "Blefiraju"); odnosno kada se obelodani kako je parama svih nas levica uredno korumpirala radikale, jer levica zna da radikalski glasovi beže na njenu stranu kada se jasno i glasno pokaže da je vlast protiv Šešelja, što se najbolje videlo na izborima 1993. na kojima je biračko telo SRS - prepolovljeno.
       Ali nije jedino nezadovoljstvo u vladama narodnog jedinstva uzajamno režanje crvenog i crnog krila koalicije, ni crveni nisu zadovoljni crvenijim/ljubičastijim delom sebe. Naravno, tinja večni sukob socijalista i julovaca koji se nikada neće pretvoriti u erupciju vulkana. Socijalisti veruju da su potcenjeni, da JUL ima suviše kandidata za poslanike/odbornike i to na prvim, prolaznim mestima i misle da će se to levici osvetiti na izborima. Primera je koliko želite. Evo novobeogradskog. Zašto je najjači kadar levice u Novom Beogradu socijalista Čedomir Ždrnja tek četvrti na listi a pre njega su Goran Matić (inače šef novosadske organizacije JUL-a), Dušan Čukić ("Večernje novosti"), Željko Mitrović ("Pink" televizija), kada računica pokazuje da na ovoj "izbornoj kocki" samo dvojica levičara imaju prolaz.
       Međutim, o unutarlevicarskom nezadovoljstvu, kao i o navodnoj ostavci Zorana Lilića na sve funkcije u SPS-u, od levičara nećete ništa javno i zvanično čuti, kao što o tome neće pisati ni njihovi mediji plaćani novcem svih građana. To će ostati tajna, možda čak i posle izbora.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu