Kako se meki socijalista, bivši predsednik SRJ Zoran Lilić žrtvovao čvrstim principima

      Ističem, ne bez ponosa, da su tu stvar izmi- slili moji Smederevci. Istorija nas uči da je prvi atentat govnima u Evropi izvršen upravo u Smederevu u drugoj polovini 19. veka. Kralj Milan je stigao lađom, svečano dočekan na smederevskom pristaništu, priređena mu je obilna gozba. Onda je kralja priteralo; neko je, međutim, prerezao daske na čučavcu, Veličanstvo je upalo do grla i tonulo je sve dublje. Spasilo se, NJegovo veličanstvo, pokazavši kraljevsku prisebnost duha, tako što je ispalilo hitac iz još neovlaženog pištolja. Dotrčali su ađutanti, izvukli ga, okupali, namirisali, promenili mu mundir. Kralj Milan sa svitom odmah se popeo na lađu i otplovio nizvodno, niz plavo Dunavo.
       Slučaj je brzo zataškan, istrage nije bilo, kralj je o svemu ćutao. Državnička mudrost.
       A ne kao sekretar Jugoslovenske levice Ratko Krsmanović, kome se isto dogodilo u Podgorici, samo u modernijem, modifikovanom i sofisticiranom vidu, i koji se žali: "U policijskom podrumskom zatvoru, punom fekalija, gde ni životinju ne bi čovjek smjestio da boravi, proveo sam punih sedam časova."
       Razlika je i u tome što kralj Milan nije pisao grafite s progresivnim sadržajem, a Krsmanović jeste.
       Sve je moguće u zemlji Srbiji, a i Crna Gora je nekad bila srpska zemlja.
       Moguće je da bivši predsednik Srbije netragom nastane, i da visoki funkcioner JUL-a (Ivan Marković) tim povodom, sa sebi svojstvenim smislom za humor, kaže da bi nestalog trebalo pitati gde je nestao.
       Poruka je jasna: ako može da nestane bivši predsednik, može da nestane svako. Ali narod je, najzad, oguglao na strah.
       Moguće je i da bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije završi na mestu pisara (savetnik za Libiju!) i da se od njega očekuje da time bude vrlo zadovoljan.
       O ovom drugom je reč, o Zoranu Liliću. Kad sam ga upoznao, poslednjeg dana njegovog predsednikovanja na čelu SRJ, video sam socijalistu sa ljudskim likom. Učtivo i ljubazno se pozdravio - ni arogancije, ni nadmoći vlasti - i rekao je kako ga je prilog u ovoj rubrici, pod naslovom Čovek od gume, ozbiljno pogodio i naterao na razmišljanje. Zar je toliko rastegljiv? Ribolovac od strasti, pričao je kako se Dunav svakog proleća širio do njihove kuće u Brzoj Palanci i tako je zavoleo ribolov. Poziv da zajedno pecamo, naša malenkost prihvatila je formalno, nema tu strast. Ukratko, uljudno se razlikovao od meni dotad poznatih socijalista.
       Posle su mu zamerili što je kampanju za predsednika Srbije počeo intervjuom u NIN-u. Kad su se potrudili da izgubi izbore, postavili su ga za potpredsednika savezne vlade, ali ni tu se nekom nije svideo, pa je završio kao savetnik predsednika SRJ - predsednik pa savetnik! - što nije rang koji se u vaspitanom svetu daje bivšim šefovima država, makar i oktroisanim, kakav je bio Lilić. Ambasador u Moskvi - to bi bilo već nešto drugo!
       Lilić je ćutao, dok je u njemu nešto tinjalo. Razlika između njega i njih se produbljivala. Savetnika nisu hteli da slušaju - pobedila je protivnička koncepcija o Kosmetu, s poznatim rezultatom. Zatim je SPS dodelio JUL-u 40 odsto izborne kvote za buduće izbore. (Neka opozicija, kažu iz JUL-a, dobije vlast na izborima, a ne na ulici. Baš kao što JUL dobija vlast na izborima!). Zoran Lilić se pobunio protiv tako upadljive nesrazmere i sredinom avgusta podneo je ostavku na sve partijske i državne funkcije. Nisu ni svi socijalisti od naročitog materijala, pojedini imaju nešto integriteta i prag dostojanstva ispod koga ne mogu, ma koliko bili rastegljivi.
       A kad neko brani dostojanstvo, uzdrma ih iz temelja. Da se drmanje ne bi šire osetilo, u članstvu i u publici, da se zaraza ne bi širila, pokušava se sa zataškavanjem.
       Reprezentativni uzorak levice mr Nikola Šainović demantovao je glasine na sledeći način: sve je u redu, nema raskola, Zorana je iznervirao neki činovnik, pa se Zoran iznervirao! Nema nikakvih nesporazuma vezanih za podelu poslaničkih kandidatura sa Jugoslovenskom levicom. "Istina je da je jedan službenik savezne administracije prema Zoranu učinio neodgovarajući gest, što je uvredilo Zorana pa je reagovao. Ali iza toga ne stoji nikakva politička pozadina. Zoran Lilić je i dalje savetnik predsednika Republike i član Izvršnog odbora GO SPS."
       Istina je relativizovana po svoj prilici iz patriotskih razloga.
       Lilićev odgovor je poznat: "Šainovićeva izjava je u najmanju ruku netačna i cinična. Tačno je sledeće: Nije me uvredio, niti naljutio nijedan službenik savezne administracije, niti bi to bilo primereno mojoj prirodi. Takođe je tačno da sam sa svim administrativnim osobljem imao veoma dobru i, rekao bih, obostrano korektnu saradnju bez ijednog konflikta svih ovih godina. Tačno je takođe da sam podneo ostavku, iz sasvim drugih razloga, na sve političke i državne funkcije i zaduženja koja iz toga proističu. Ostavku sam podneo polovinom avgusta ove godine."
       Video sam mr Šainovića, na TV ekranu, u Kusjaku, na tribini. Stoji iza Miloševića, zadovoljan sobom, čista pogleda uprtog u budućnost, kao da nije, ne oborivši oči, koliko juče zaobilazio istinu! Granitno gleda u agregat i javnost! Kao da se smeši...
       Goran Matić, u svojstvu JUL-ovog analitičara SPS-a i dobronamernog kolege, Lilića je video kao lastu! To što je jedna lasta odletela ne znači ništa, kaže Matić, jer je jato veliko i ubedljivo će pobediti! Matić ni dosad nije primećivao odbeglu lastu: nije, kaže, primećivao da je Lilić bio eksponiran u odbrani zemlje i obnovi zemlje.
       - A ne primećujem ga ni sada!
       Matićev cinizam je imperativ za ostanak u jatu. Matićevo jato je premrežilo nebo, ništa se ne vidi. Narod očekuje da jato konačno odleprša...
       Zoran Lilić više nije član najvišeg rukovodstva.
       Zoran Lilić je postao član naroda.