NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Odlazak zbog Korzike

Odlazak francuskog buntovnog ministra unutrašnjih poslova naneo je udarac Žospenovoj vladi i uzdrmao čitavu pluralističku većinu levice. Korist za Širaka?

      Lionel Žospen je moj prijatelj. Ali, ja imam sopstvena politička uverenja." Kada je, sada već bivši, francuski ministar unutrašnjih poslova Žan-Pjer Ševenman još sredinom leta na taj način javno priznao da ne odobrava plan palate Matinjon za rešenje korzikanske krize, bilo je jasno da će otići iz vlade socijalističkog premijera Žospena. Ostalo je bilo stvar političkog "tajminga", koji je šef francuske vlade skrojio tako da do zvaničnog razlaza i Ševenmanove ostavke dođe posle godišnjih odmora, na početku nove političke sezone.
       Formalnoj ostavci Ševenmana, 29. avgusta, prethodio je njegov susret u četiri oka sa Žospenom tokom kojeg je on, po svemu sudeći, tražio od svog "prijatelja" drugačiju politiku prema Korzici. Konkretno, da francuski premijer ponovo postavi korzikanskim nacionalistima ukinuti uslov da se odreknu nasilja ako žele da pregovaraju sa vladom o budućnosti "ostrva lepote", kao i smenjivanje Žospenovog savetnika, prefekta Alena Kristnašta. Ovaj poslednji je, prema Ševenmanovom ubeđenju, najodgovorniji za ustupke korzikanskim nacionalistima tokom pregovaračkog procesa i za njihovo ohrabrivanje da u tim pregovorima neprestano povećavaju ulog, tražeći čitavu šaku na svaki vladin pružen prst.
      
       Uzdrmana levica
       Uz to, Ševenman se od početka protivio onoj odredbi Žospenovog plana za Korziku kojim se predviđa postepeno, u naredne četiri godine, davanje zakonodavnih prava korzikanskoj skupštini. Makar postupno i ograničeno, prenošenje zakonodavne vlasti na ostrvski parlament užasnulo je Ševenmana zato što je u tome video jasan signal bretonskim, savojskim, baskijskim, alzaškim i drugim autonomašima, ili separatistima, da i oni zatraže svoj deo kolača. Za "republikanskog nacionalistu" kakav je Ševenman, to je bilo previše.
       U trenutku poslednjeg "prijateljskog ubeđivanja" Žospena i Ševenmana, koje se završilo ostavkom ministra unutrašnjih poslova, proces ka većoj korzikanskoj autonomiji, koji je šef vlade otvorio u decembru 1999. godine, bio je odmakao toliko da, barem u pogledu premijera, povratka nije bilo. Naročito pošto su poslanici ostrvskog parlamenta - svih političkih boja - ogromnom većinom u julu odobrili vladin plan za Korziku.
       Odlazak buntovnog ministra unutrašnjih poslova naneo je udarac Žospenovoj vladi i uzdrmao čitavu pluralističku većinu levice. Ševenman, koji je sa Žospenom drugovao tridesetak godina blizu vrha Socijalističke partije pre nego što je osnovao sopstveni levičarski Građanski pokret, bio je u svemu, osim zvaničnom titulom, premijerov zamenik. U svakom slučaju, jedan od stubova vlade formirane 1997. godine na krilima pobede pluralističke levice na vanrednim parlamentarnim izborima koje je raspisao (i izgubio) degolistički predsednik Žak Širak. Pre njega, iz Žospenovog tima su iskočila, iz različitih razloga, još dva "oslonca" - ministar privrede i finansija Dominik Štros-Kan i obrazovanja Klod Alegr - a apsolutno je izvestan i odlazak, predstojeće jeseni, i ministra za zapošljavanje Martin Obri. Kao jedini preostali "teškaš" Žospenov "dream team" sada krasi aktuelni ministar privrede, bivši premijer i predsednik Nacionalne skupštine Loren Fabijis.
      
       Jedinstvo Republike
       Ako je Ševenmanova ostavka naškodila vladi, da li je donela korist šefu države Širaku? Za sada se čini da je tako. Na zaključak upućuje i nesvakidašnja tišina Jelisejske palate u pogledu "korzikanskog dosijea". Širak uglavnom ćuti, a u retkim prilikama kada je prinuđen da se o tom važnom nacionalnom pitanju oglasi, daje oprezne izjave koje mogu da zadovolje i pristalice i protivnike procesa decentralizacije započetog na primeru Korzike. Tako će, povodom Ševenmanove ostavke, kao i prethodno, na nacionalni praznik 14. juli, kada se tradicionalno obraća sunarodnicima, reći da "ostrvske specifičnosti moraju da budu bolje priznate", a nije propustio ni da podseti na "princip naše Republike i njeno jedinstvo". Šta stvarno misli o Žospenovom, prema mnogim mišljenjima hrabrom, pa i istorijskom pokušaju da reši problem Korzike, to verovatno zna jedino on. Francuzima će to saopštiti tek ukoliko mu okolnosti u zamršenoj korzikanskoj priči dozvole da trijumfuje nad svojim ideološkim protivnikom, premijerom Žospenom sa kojim je prinuđen da deli vlast u sistemu koabitacije i sa kojim će se za manje od dve godine ponovo takmičiti u trci za Jelisejsku palatu.
       Ostavka Ševenmana imaće, bez sumnje, posledice i po samu korzikansku krizu jer će Francuze još više podeliti oko pitanja kakvu politiku voditi da bi se mediteransko ostrvo sačuvalo u Francuskoj. A na tom ostrvu, geografski bližem Italiji nego Francuskoj, ogromna većina od nekih četvrt miliona stanovnika - njih 83 odsto - želi da ostane u Francuskoj, dok se 10 odsto zadovoljava autonomijom. Kako sprečiti da manjina separatista, oličena u terorističkim grupama koje već 25 godina bombama napadaju institucije, simbole francuske "kolonijalne" države na Korzici, ne nameće svoje zakone i volju većini? Korzikanski "separatisti se nisu odrekli ni nezavisnosti, niti ilegalnog nasilja", upozoriće Ševenman pre nego što će napustiti vladu.
       Bilo je to treći put da Ševenman, u svojstvu ministra, zalupi za sobom vrata. Čovek koji ume da kaže "ne", talentovani i uvaženi političar, podneo je prvu ostavku kao ministar industrije 1983. godine zbog neslaganja sa tadašnjom ekonomskom politikom, a potom 1991. godine kao ministar odbrane zbog protivljenja francuskom učešću u Zalivskom ratu. Dobri poznavaoci prilika u kojima je 1977. godine sastavljana nova francuska vlada, kao i odnosa Ševenmana i Žospena, kažu da je mandatar Žospen sa najvećom pažnjom za svog prijatelja birao resor u kojem bi se principijelni Ševenman zadržao u sedlu. Unutrašnji poslovi činili su se kao idealan izbor - sve dok na dnevni red nije došla Korzika.
       Mnogi analitičari logično zaključuju da treća Ševenmanova ostavka označava kraj njegove političke karijere. Ima, međutim, i drukčijih, ne manje logičnih mišljenja. Popularniji nego ikad - najsvežije istraživanje javnog mnenja kaže da 84 odsto Francuza smatra da je imao pravo što je izrazio svoje neslaganje oko Korzike - bivši ministar bi mogao da se kandiduje na predsedničkim izborima 2002. godine. U tom slučaju, pomrsio bi račune u prvom krugu i pomogao Žospenu da bude izabran u drugom. Prijateljstvo obavezuje.
      
       LANA ŠTRIKA


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu