Da li je pisac i reditelj nekih antologijskih jugoslovenskih filmova zaslužio da se manipuliše njegovim poslednjim delom "Država mrtvih"

      Zlehuda sreća ili nešto drugo, tek prošlonedeljni skandal na "Mostri", venecijanskom festivalu, izgleda da je još jedan u nizu pehova što prate "Državu mrtvih", poslednji film nedavno preminulog Živojina Pavlovića. Naime, "Država mrtvih" je trebalo da bude prikazana na "Mostri" ali nije stigla do nje zbog cajtnota izazvanog neočekivanim tehničkim problemima u finalizaciji filma, o čemu je Direkcija festivala obaveštena 18. avgusta. Usledila je prepiska i obostrano žaljenje, a onda se, tri nedelje kasnije, usred festivala pojavljuje nepotpisani tekst u kome se u ime Direkcije tvrdi nešto sasvim nepostojeće: kako je, navodno, film oskrnavljen i isečen, kako su izbačene krucijalne scene i kako se tu radi o političkoj cenzuri, inače omiljenoj disciplini među divljim Srbima, pa je stoga festival odbio da prikaže film - a sve u odbranu Pavlovićevog stvaralaštva.
       Da li je naš proslavljeni pisac i filmski režiser čija je reputacija odavno priznata u svetu, a filmovi osvajali brojne i važne nagrade, zaslužio da se njegovim imenom i poslednjim filmskim delom na ovakav način manipuliše? Nečija loša namera (možda i dobra, samo naopako izvedena), ili novi maler u seriji predstojećih koji već tri godine prate ovaj film?
      
       Počeo kao Janez
       Početkom 1997. Živojin Pavlović prihvata ponudu Zoje Todorić i njene producentske kuće "Delfin film" da režira film po scenariju Siniše Kovačevića, nastalom na osnovu njegovog pozorišnog komada "Janez". U proleće 1997. Pavlović ulazi u pripremu filma, menja mu naziv u "Država mrtvih" i u leto započinje snimanje (krajem jula). Potpisnik ovih redova je bio asistent režije i svedok je kako je teklo samo snimanje. Daleko od glatkog, rad na filmu je prekidan nekoliko puta, da bi ipak bio nekako priveden kraju u septembru.
       Tek tad nastaju nove muke. Pavlović je želeo da što pre uđe u montažu, dok je materijal još svež, ali je producent iz neobjašnjivih razloga stalno prolongirao početak postprodukcionog procesa. Narednih godinu dana se ništa konkretno nije uradilo na filmu. Mada se Pavlović nije predavao u pokušajima da preskoči tu nevidljivu (i neshvatljivu) barijeru, grizlo ga je što nikako ne može da izmontira i završi svoj, ispostaviće se, poslednji film. Treba reći da su finansijski udeo u filmu imali i RTS i Ministarstvo kulture Srbije, ali ni posredovanja kod njih nisu pomerila stvar sa mrtve tačke. U jeku tog nepodnošljivog stanja status kvoa Živojin Pavlović nenadano umire 29. novembra 1998.
       Krajem te godine i početkom iduće producent rešava da ipak dovrši "Državu mrtvih", i montažerka Lana Vukobratović je upotrebljive kadrove poređala po Pavlovićevoj knjizi snimanja. Bilo je jasno da finalizacija filma mora biti u rukama nekog reditelja, pa je uz konsultovanje Pavlovićeve porodice, stupljeno u kontakt sa Slobodanom Šijanom. Šijan je pristao da završi film svog nekadašnjeg profesora, visoko ocenivši odgledani materijal, ali posao nije obavio jer je opet došlo do otezanja i protraćeno je vreme kada je on bio slobodan i prisutan u Beogradu.
       Usledilo je bombardovanje nakon koga porodica Živojina Pavlovića predlaže da film završi Ratiborka Duda Ćeramilac, pomoćnik reditelja u "Državi mrtvih" i dugogodišnji Pavlovićev saradnik. Ali, ona ne nalazi zajednički jezik sa producentom zbog novih odlaganja, i ponovo se stvar vraća na nulu.
       U leto 2000. producentska kuća "Komuna" i njen čelnik Maksa Ćatović konačno probijaju led i zajedno s "Delfin filmom" ulaze u postprodukciju. Kao reditelj-supervizor finalizacije projekta odabran je Dinko Tucaković, takođe Pavlovićev student. Tucaković se prihvata posla i uz pomoć knjige snimanja tokom avgusta privodi film kraju.
      
       Dotukao ga Đermani
       Prave se kontrolne projekcije posle kojih ugledna imena i filmski stručnjaci tvrde da se radi o veoma uzbudljivom delu, a što je najvažnije - jasno je da su maksimalno ispoštovani Pavlovićeve ideje, zamisli i autorski stil. U međuvremenu je, na proleće, jedan od selektora "Mostre", Serđo Grmek Đermani video kopiju tzv. grubo montiranog filma, odnosno materijal u predmontažnoj fazi, na osnovu koga je "Država mrtvih" dobila poziv od venecijanskog festivala.
       Docnije je Đermani imao izvesne primedbe na verziju koju je odgledao na zatvorenoj projekciji na festivalu u Paliću. Sredinom avgusta tehnička ekipa odlazi u Minhen, gde je trebalo da se uradi finalna verzija miksa slike i tona, pošto kod nas za tako nešto ne postoje uslovi. Tu nastaju novi tehnički problemi i dolazi se do saznanja da film neće biti gotov do Venecije. Pomislili biste da je lista malera oko "Države mrtvih" ovim završena. Uostalom, postoje šanse da film svetsku premijeru doživi na berlinskom festivalu, po rangu značajnom kao i Venecija. Osim toga, filmovi Živojina Pavlovića su bili laureati na oba. Ali...
       Ali, došlo je do pomenutog skandala i teksta kojim se falsifikuju činjenice i to na globalnom nivou. Ispostaviće se da iza svega stoji Đermani koji se, krijući se iza Direkcije festivala a nemajući smelosti da se potpiše ispod svoje izjave, u stvari zalaže za staru verziju filma, onu koju on smatra najboljom. Postavlja se pitanje - zašto se minira poslednji film Živojina Pavlovića? U korist njegovog ugleda i dela svakako ne. Nakon prvog šoka "Komuna", Tucaković i Pavlovićeva porodica šalju zajedničko pismo Veneciji u kome se demantuju navedene nelogičnosti i neistine, i gde se traži da se ono pročita javno na festivalu. Direkcija je potpuno nema, ne odgovara na faksove i poruke niti iznosi demanti u javnost. Toliko o njihovom shvatanju demokratije, to jest o pružanju mogućnosti da se čuje i stav druge, optužene strane.
       Ipak, nadajmo se da će se film kad-tad pojaviti pred publikom, jer njoj je prevashodno i namenjen.
      
       VUK PAVLOVIĆ