Uvažavam Lilića kao drugara i predsednika Skupštine i predsednika SRJ. On je bio predsednik države, pa ne može niko da briše patos s njim

      Radovan-Raka Radović, jedna od skupštinskih legendi ove Jugoslavije, posvećen je ovih dana sezonskim radovima - u svojoj kući kraj magistralnog puta Kruševac - Kraljevo u selu Počekovina ima pogon za pasterizaciju i pakovanje voća i povrća. Ali, nije odustao od politike. Dopada mu se popularnost. Smeje se kada je čuo da je novinara NIN-a šofer autobusa - kada je čuo gde ide - ostavio tačno ispred Rakine kuće.
       Ovih dana, jatu kom pripada i Raka Radović - jatu bivših espeesovaca, priključio se i Zoran Lilić.
      
       Jeste li još zvanično član Socijalističke partije Srbije?
       - Jesam, nisu me isključili. Ja sam se udaljio od SPS-a ali nisam izbačen. Oni i ne umeju da izbace čoveka. Da vidim taj statut po kom će da me izbace!
       Ja sam sad zamenik predsednika Radničkog pokreta. Predsednik je Milisav Banković, ranije oružar u "Prvoj petoletki". Kandidujem se za saveznog poslanika u mojoj izbornoj jedinici. Imamo dva kandidata. Pitaju me što ne kandidujemo sva tri, a ja kažem da ne računam da ćemo da dobijemo sto posto glasova. Onog jednog nek podele ostali.
       Ja sad, da bih prošao, morao bih da budem deset puta bolji kandidat od SPS-a i JUL-a. Za politiku trebaju i pare, i vreme i živci.
      
       Je li bio problem da skupite 1000 glasova, koliko treba za kandidaturu za saveznog poslanika?
       - Ma skupio bih i dvadeset hiljada. Izračunao sam da samo da ti dolaze jedan po jedan sa otvorenom ličnom kartom da se potpišu, treba ti tri dana. A koji će seljak to da radi sad, kada svi gledaju da pokupe ovo malo muke što je preteklo od ove suše? Milošević skupio milion i šesto hiljada. Kad dođeš da potpišeš da si primio platu, potpišeš i njemu za kandidaturu. LJudi se boje. I s razlogom se boje.
      
       Kako je došlo do toga da se "udaljite" od SPS-a?
       - Video sam da su ljudi počeli da dobijaju po 10 upravnih odbora, po 17 funkcija, imaju plate po sto hiljada dinara. Nameštaju svoje drugove na važna mesta, počeli su da prave svoju ličnu oligarhiju. Dovedu za ministra čoveka predsednika opštine koji je u svojoj opštini izgubio izbore. Sve je počelo kada sam bio protiv toga da Gorica Gajević bude predsednik poslaničkog kluba. To je bilo onda kad sam rekao da pazi, pošto je papa nešto bolestan, može da joj se desi i za novog papu da je izaberu. Nabrojao sam 16-17 njenih funkcija. Sujetni su bili na popularnost. Na prost način čuvaju ime i lik Slobodana Miloševića. Vučela je, recimo, bio čovek prilično interesantan. Pa Mihailo Marković. Šta je falilio Slobodanu Jovanoviću?
      
       Sada Zoran Lilić?
       - Uvažavam Lilića kao drugara i predsednika Skupštine i predsednika SRJ. On je bio predsednik države, ne može niko da briše patos s njim. NJega je narod izglasao, Skupština, ja sam ga izglasao u Veću republika za predsednika.
      
       Ipak, kada su ti ljudi uklanjani, niko se nije suprotstavio. Niste ni vi.
       - Ja nisam znao ni kad se to dešavalo ni zašto se dešavalo. Nisam bio član Glavnog odbora ni Izvršnog odbora. A nije ni pametno da odmah istrčavaš. Znao sam, ako se umešam, ja sam gotov. Tako su jednog po jednog izbacivali. Onaj Goran Matić kaže za Lilića "to je jedna lasta koja je otišla". Otišla jedna lasta a ostala jedna svraka. Otišao Lilić lasta, otišao Mihailo Marković - orao, otišao onaj - galeb, pa koj će da ostane? Pingvini?
      
       Ako je tako, kako objašnjavate da ljudi to trpe? U SPS-u je mnogo ljudi, Glavni odbor, na kongresu bude stotine delegata.
       - Kakav kongres, mi na kongresu gledamo televiziju. Video-zid, to treba da me fascinira, pa to danas deca uče u školi kako radi taj video-zid. Milošević pominje Turke i poturice, kao da je to neka sramota, pa 25 generacija je bilo pod Turcima. LJudi promenili veru, ko zna danas zašto, pa je l' sme predsednik partije i predsednik države tako da govori o ljudima? A u JUL-u mu sede baš takvi, baš prave te, kako ih on zove, poturice.
       Napunili su partiju direktorima koji ne smeju da pisnu, znaju da zavise od njih. A od koga Raka zavisi? Ja neću da idem ko Gorica Gajević iz Raške da budem kandidat na Novi Beograd.
      
      
       Šta tačno zamerate vašoj bivšoj partiji? Kad vas ljudi pitaju, "što si otišao", šta im kažete?
       - Pa taj savez sa JUL-om. Nije mene niko izbacio iz partije, oni to kurvinski rade. Više sam čestitki dobio kad sam se udaljio iz partije nego kad sam dobijao izbore. Sad kad bi neko uzeo aparat neki da vidi šta oni misle, video bi da 95 posto misli kao ja. U vladi su 2-3 ministra socijalisti, ostalo su JUL i radikali.
      
       Znači, sada ste ponovo kandidat za saveznog poslanika, ali ne više SPS i JUL. Za njih ste opasni.
       - Ovde je predsednik SPS-a Trstenika bio Velimir Radivojević, direktor "Prve petoletke" i veliki autoritet i kao direktor i kao političar. Nažalost, nedavno je umro, možda ste čuli. Kada je on dobio moždani udar, video sam da će Trstenik da ostane bez poslanika i zato sam se kandidovao. SPS i JUL ovde kandiduje dvojicu iz Kruševca i jednog iz Brusa. Sva trojica su direktori.
       Kad su bili prošli lokalni izbori, JUL pošalje Dragana Trifunovića da se kandiduje kobajagi ispred grupe građana, samo da meni odbije glasove. Sada ga julovci koriste da Počekovinu proglase komunističkom mada u selo dolazi samo na svinjsku daću i kad je neka bogomolja. Ja ga na izbore razbijem ko beba zvečku. Jesi li ti čuo da na svetu postoji partija koja minira svog saveznog poslanika, namešta da izgubi lokalne izbore? E, to su meni uradili. Samo zato da bi Toma Nikolić mogao da kaže "a je li, Rako, tebe tvoji u selo nisu glasali".
      
       Postali ste slavni zahvaljujući svojim verbalnim obračunima sa poslanicima opozicije u Skupštini. Kako na njih, opoziciju, gledate iz sadašnje perspektive?
       - Neki dan sam gledao onog Protića na televiziji, kaže, za njega je demokratija onda kada njemu, ako bude na vlasti, svako može na ulici da psuje majku i da ne odgovara. To je glupo. Ja sam za društvo u kojem se ljudi uvažavaju. Tvrdim vam da sam jedan od poslanika koji je najbolje kontaktirao sa opozicijom i dan-danas mogu s njima da razgovaram mada ne prihvatam njihove stavove.
       Srbija je nesretna jer je ogroman broj ljudi van politike - svi misle da neko drugi treba da okrene prekidač, da se stvari promene, a onda će oni, kad se to desi, da se uključe. A opozicija je nesretna jer u startu sebe zove opozicija. Svi se bore za vlast, samo se opozicija bori da bude opozicija. I naša opozicija je uništila parlamentarizam u Srbiji jer se izborila za proporcionalni sistem koji je omogućio da u Skupštinu uđu ljudi koji nikad ne bi dobili na svoje ime i prezime.
      
       I, na kraju, gde je greška? Šta je trebalo da se uradi pa da to ne bude tako?
       - Trebalo je da se uzmu ljudi koji imaju ugled u narodu, koje narod voli, narodne tribune. U Srbiji ih ima jedno 150-200 i da oni drže partiju. Milošević te uzme kad mu trebaš, kad su izbori, a posle te više ništa ne pita. On možda i može tako da se ponaša - njegova je partija, on ju je napravio, a moja je greška što sam ja mislio da je to partija Srbije - Socijalistička partija Srbije, tako se zove. Onda je ispalo da je partija njegova i da mu kadrovsku politiku vodi njegova žena. U partiji su napravili partiju. A kad se u tkivu stvori tkivo, pa to je rak. To je tumor. A ako preti da uništi organizam, to je zloćudni tumor. A uništavajući organizam, uništi i sebe i onda u grob idu zajedno.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ