Kakav će biti status Vojvodine u slučaju pobede Demokratske opozicije i u slučaju pobede režima i koja je njena pozicija između ekstremnih polova Vojvodine kao samostalne države i regije u sklopu unitarne Srbije

      Takozvano vojvođansko pitanje kod stranaka ujedinjenih u Demokratsku opoziciju Srbije u ovim predizbornim nedeljama ima tretman poznatog vrućeg krompira - svi bi da ga izbace iz ruku, dok se malo ne ohladi. Tako srpska opozicija, čiji je valjda jedini zajednički imenitelj smena režima, pitanje budućeg statusa Vojvodine izbegava koliko god je moguće i odlaže za bolja vremena. U samoj Vojvodini, pak, ima političkih snaga (postoje nagoveštaji da one stabilno jačaju) koje nisu spremne da više čekaju bolja vremena, već nameravaju da i ovu temu pokrenu u paketu, zajedno sa sada već opštim mestom smene režima Slobodana Miloševića. Argument je da će se tako izbeći budući problemi i nesporazumi.
       Zato smo pokušali da od nekih od glavnih aktera vojvođanske političke scene čujemo šta očekuju od predstojećih izbora i kako vide status Vojvodine u oba slučaja - ako najzad pobedi demokratska opozicija i ako opet pobedi režim. Proteklog vikenda u Novom Sadu održan je i naučni skup, u organizaciji Veća za demokratske promene, o budućoj regionalizaciji Srbije. Ako ostavimo po strani zamerke da je ova tema preuranjena, ili čak u ovom trenutku deplasirana, ona je sa stanovišta vojvođanskog pitanja i budućeg statusa Vojvodine u Srbiji, ipak zanimljiva. Dušan Bataković, predsednik Veća u matici, tvrdi da se posle izbora mora ukinuti sadašnja vrsta centralizacije koja guši celu državu, pa je upravo regionalizacija jedan od ključeva za prevođenje Srbije u društvo modernih i demokratskih zemalja.
      
      
       Ustav 1974. plus
       Prema mišljenju dr Milomira Stepića, sadašnja podela Srbije je mogući razlog njene destrukcije, pa je glavno pitanje kako da od nje (destrukcije) najzad budemo brži. Prema objašnjenju istoričara Bogoljuba Savina, Vojvodina kao multikulturalna celina izdržala je probu vremena: "Kad god su Beč, Budimpešta ili Beograd gospodarili Vojvodinom, ona je bila u podređenom, a nekad i u kolonijalnom položaju. Zato su logični i opravdani zahtevi za autonomiju Vojvodine. Reakcionarne snage u Srbiji to nazivaju separatizmom", smatra Savin. U razgovoru za NIN Savin kaže da je pitanje autonomije Vojvodine istorijski rešena stvar, sad je samo pitanje kako da se to najbolje ostvari. Vojvodina mora dobiti veću autonomiju nego po Ustavu iz 1974. godine. U slučaju pobede režima, nastaviće se status kvo, bez obzira što ima članova vladajućih partija koji su svesni da je ovo stanje neodrživo. "Ne verujem da će vlast rizikovati da daljim pritiscima radikalizuje autonomaštvo", kaže Savin.
       Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine koga bije glas da je tvrdi autonomaš, sa manjkom strpljenja i odsustvom smisla za kompromise, u razgovoru za NIN kaže da režim neće pojačavati pritiske na etničkom nivou "pošto je ta karta već odigrana". Ključna je, prema njegovom mišljenju, ekonomska samostalnost: "Vojvodina je, na primer, 1995. godine učestvovala sa 42 odsto u republičkom budžetu, a vraćeno joj je svega 0,8 promila. Zajedno sa zdravstvom i školstvom, vraćeno joj je ukupno devet procenata. Poenta je da svako bude gazda u svojoj kući. Nije Vojvodina špajz da se iz nje izvlače poljoprivredni proizvodi, kompenzira neuspešna industrija i odlaže kadrovski otpad", kaže Čanak. On smatra da će Vojvodina ići u separatizam, ako se na nju nastavi pritisak - nove generacije mogu prestati da vide Vojvodinu u Srbiji. Ukoliko pobedi DOS, Čanak smatra da neće biti direktne represije, ali će u političkom smislu sve ostati isto - možda će se otvoriti dijalog, pa će se kroz mučne pregovore tražiti rešenje.
       Dr Dragan Veselinov, predsednik koalicije "Vojvodina", uopšte ne ostavlja mogućnost da režim dobije izbore u Vojvodini. U izjavi za naš list Veselinov kaže da Slobodan Milošević tamo nikad nije pobedio i da će ovoga puta "Koštunica da ga smrvi". I na republičkim i na saveznim izborima demokratska opozicija dobiće duplo više glasova od režima, predviđa Veselinov. Što se tiče budućnosti Vojvodine, kaže da njegov stav uopšte ne zavisi od toga ko će da pobedi. "Mi hoćemo autonomiju Vojvodine u svakom slučaju i tu nema prolongiranja i odlaganja, taman posla."
       Izraziti optimista je i Miodrag Isakov, predsednik reformista Vojvodine: "Po vojvođanskim gradovima uočljiva je pobednička atmosfera. Demokratska opozicija povukla je mudar potez kad je vojvođanskim partijama poverila izbornu kampanju. Građane strašno zanima da čuju šta smo se dogovorili o Vojvodini. Mi im govorimo da ćemo se sami o tome dogovoriti kad srušimo režim, ali je jedno sigurno - nikad više neko drugi neće određivati šta će se raditi u Vojvodini", kaže za NIN Isakov. Prema njegovom mišljenju, ključni su predsednički izbori, jer se tu lomi cela priča - na njima učestvuje Milošević lično, a on je sinonim ovog režima. Sve procene govore da Vojislav Koštunica ima značajnu prednost u celoj zemlji, a u Vojvodini još i veću.
      
      
       Spirala ka republici
       "Mi sa Koštunicom imamo razlika po pitanju Vojvodine - on je vidi kao jednu od regija, ali ne smeta, pošto je legalista, držaće se Ustava i zakona. Na nama je da se za svoju autonomiju izborimo i uspećemo kad se budu vrednovali argumenti. Sigurni smo da će to Koštunica poštovati", kaže Isakov. U slučaju pobede SPS-a, cela Srbija ulazi u spiralu propadanja i poniženja kakvo još nismo videli, tako da će se pojačati raspoloženje za Vojvodinu republiku.
       Za izbore za Skupštinu Vojvodine primenjuje se izuzetno komplikovan sistem po kome čak tri kandidata ulaze u drugi krug. Istraživanja javnog mnjenja zbog toga ne mogu da naprave nikakvu projekciju raspodele poslaničkih mesta u Pokrajinskoj skupštini. Čak i kada bi mogli, jedino je u Vojvodini zabranjeno objavljivanje izbornih prognoza od dana raspisivanja pokrajinskih izbora. Milka Puzigaća, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja SCAN, tražila je tumačenje Izborne komisije za ovakav pristup, ali ga nije dobila.
       Ipak, istraživanja i živi kontakti u svih 45 opština Vojvodine govore da će demokratska opozicija pobediti. Pitanje je samo koliko će ta pobeda biti ubedljiva. Kontrola izbora mora se sada sprovesti maksimalno, da ne bi došlo do masovne krađe i prepravljanja izbora, smatra Predrag Filipov, predsednik Izvršnog odbora Skupštine Novog Sada i član Demokratske stranke. Filipov za NIN kaže: "Niko se u Vojvodini ne nada brzim i lakim promenama. Mora se ići korak po korak u narednih četiri-pet godina. To ljudi znaju. Nisu dobri ekstremi na oba pola - ni Vojvodina republika, niti totalno poništenje autonomije. Onog momenta kad postanemo ekonomski nezavisni, kad se u ovoj državi stvore uslovi da svako u džepu ima platu od pet hiljada maraka, nestaće sama ta pitanja, koja u krajnjoj instanci služe da uveseljavaju i zabavljaju narod."
      
       BILJANA STEPANOVIĆ
      
      

Srem Srem je karakteristična izborna jedinica po tome što je u njoj najveći odziv stanovništva na izborima u čitavoj zemlji. Tamo ima mnogo više stanovništva u selu nego u gradu. Nema nijedne opštine gde je na vlasti opozicija, niti ima nezavisnih medija. Agencija za istraživanje javnog mnjenja "SCAN" posebno je zato istraživala područje Srema, jer se smatra da Socijalistička partija Srbije tu dostiže svoj maksimum. Zato je zanimljiv odnos Sremaca prema autonomiji.