Haos u Evropi pokazao je da najrazvijenije zemlje, i u novoj privrednoj eri zasnovanoj na informatičkoj tehnologiji, i dalje veoma zavise od nafte

      Posle zatišja preko vikenda talas protesta zbog visokih cena goriva nastavljen je u Evropi nesmanjenom žestinom, a cena sirove nafte je prvog dana ove sedmice dostigla novi rekord od rata u Zalivu - jedan barel (159 litara) koštao je u ponedeljak na tržištu u NJujorku 37,15 dolara, dok je prosečna cena u prošloj godini iznosila 18 dolara.
       Ni uveravanja vodećeg svetskog izvoznika nafte Saudijske Arabije da će Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) povećati isporuke za pola miliona barela dnevno i pre planiranog novog sastanka u novembru, nisu ublažila strahove oko poremećaja u snabdevanju gorivom ove zime u zemljama severne hemisfere. Prošlonedeljne optužbe iz Iraka da Kuvajt krade njegovu naftu, tonom veoma sličnim onom pred rat u Zalivu, pojačale su tenzije na Bliskom istoku, što je dodatno povećalo strahovanja oko snabdevanja.
       Za nedelju dana nafta je poskupela za gotovo tri dolara, uprkos odluci OPEK-a od početka meseca da od 1. oktobra poveća dnevne isporuke za oko tri odsto, odnosno na 26,2 miliona barela, da bi se cene svele u dogovoreni raspon od 22 do 28 dolara za barel. Uz to, irački predsednik Sadam Husein je u ponedeljak upozorio ostale zemlje članice OPEK-a da ne popuštaju pod pritiskom supersila radi obaranja cene. Irak je, u okviru sporazuma sa UN o prodaji nafte za hranu, povećao proizvodnju na oko tri miliona barela dnevno, što čini preko četiri odsto ponude nafte u svetu.
      
       Bes evropskih potrošača
       Pošto su američke zalihe lož-ulja sada na nivou 40 odsto nižem nego lane, i analitičari strahuju da bi ove zime moglo da bude nestašice. Mogućnost da se obustave isporuke iz Iraka mogla bi da izazove paničnu kupovinu na već nategnutom tržištu i novog poskupljenja.
       Saudijska Arabija veruje da bi najnovije, treće u ovoj godini povećanje isporuka nafte za 800 000 barela dnevno, moglo da uslovi brzo povećanje zaliha, što bi trebalo da se odrazi na cenu već u oktobru.
       Malo je, međutim, izgleda da se ublaži bes potrošača koji su pokrenuli velike proteste širom Evrope, usmerene pre svega na visoke poreze i druge dažbine, zbog čega je gorivo u Evropi među najskupljim u svetu.
       Prema poslednjim vestima, u Španiji su ribari blokirali ulaz u luku u Barseloni, seljaci i vozači kamiona su u više gradova sprečavali pristup skladištima, zahtevajući smanjenje dažbina koje u ceni goriva dostižu čak 60 odsto. Promet u lukama, terminalima za naftu i putevima prekinut je na više mesta i u Švedskoj, Norveškoj i Finskoj uz najavu da će protesti biti prekinuti tek kada vlada "pozitivno" odgovori na zahteve za sniženje cena goriva.
       Evropski protesti su počeli u Francuskoj, 4. septembra sa barikadama koje su svojim vozilima postavili drumski prevoznici, a njihov uspeh da od vlade izdejstvuju sniženje poreza izazvalo je slične akcije i u drugim zemljama - Britaniji, Belgiji, Nemačkoj, Holandiji, Irskoj, Italiji, Češkoj, Sloveniji.
       Vlade tih zemalja su veoma brzo reagovale na zahteve vozača, koji su praktično spontano ali veoma dobro organizovani i vrlo efikasno zaustavili isporuke goriva benzinskim pumpama. Blokada skladišta tokom samo četiri dana koštala je Britaniju, prema prvim procenama, oko milijardu funti (1,5 milijardu dolara), što čini oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
       Većina vlada je, zaprepašćena dimenzijama izazvanog haosa, obećala da će preduzeti izvesne mere radi sniženja cena goriva. Britanski kabinet je izuzetak jer je odbio da pregovara, ali je italijanska vlada, na primer, veoma brzo pristala da odobri kamiondžijama popuste, da bi izbegla širenje protesta.
       Efikasnost protesta je ukazala na ranjivost sistema snabdevanja gorivom, pre svega u Britaniji, gde je zbog centralizacije proizvodnje i skladištenja paraliza sistema moguća blokadom samo nekoliko tačaka u zemlji.
       Britanska vlada je, tokom jednonedeljne blokade, dospela u krizu iz koje, prema rečima njenog ministra unutrašnjih poslova, DŽeka Stroa, "treba da izvuče mnogo pouka". Popularnost britanskog premijera Tonija Blera znatno je opala, i zbog besa nekoliko hiljada prevoznika, prema jednoj anketi, procenat onih koji ne odobravaju njegovu politiku povećao se za mesec dana sa 49 na 56 odsto.
      
      
       Pretnje iz Iraka
       Samo u Britaniji će, prema procenama analitičara, biti potrebno više nedelja da se snabdevanje gorivom normalizuje. Dimenzije tamošnjih protesta ilustruje i činjenica da je zbog blokade u nekim supermarketima i prodaja osnovnih namirnica bila ograničena. U velikim petrolejskim kompanijama, poput Rojal Dač/Šela, kažu da evropski potrošači ne mogu uskoro da očekuju niže cene derivata jer su visoke cene sirove nafte izvan kontrole prerađivačke industrije, a generalni sekretar OPEK-a Rilvanu Lukman je izjavio da proizvođače ne treba kriviti pošto je uzrok visoke cene goriva "negde drugde", odnosno u raznim dažbinama od kojih najveću korist imaju prerađivači i vlade.
       Irak nije mogao da izabere bolje vreme za svoje najnovije pretnje Kuvajtu da bi pitanje sankcija UN, uvedenih 1990, ponovo stavio na dnevni red, smatraju analitičari. Ovog puta ne mora da krene u rat protiv Kuvajta, kojeg je optužio za krađu nafte.
       Dovoljno je samo da obustavi izvoz da bi izazvao strahovito poskupljenje nafte na svetskom tržištu i izvrši ogroman pritisak na zapadne zemlje, već uzdrmane protestima i strahovima od inflacije i usporavanja privrednog rasta.
       Zapadni diplomati smatraju da bi takvom akcijom Irak izgubio deo prihoda od izvoza nafte, ali što je nafta skuplja, veći deo tih prihoda ionako, prema sporazumu o nafti za hranu, odlazi za naknadu oštećenima u ratu u Zalivu, Kurdima i Kuvajtu.
       Iračke pretnje o obustavi izvoza 2,3 miliona barela dnevno, ili gotovo pet odsto svetskog prometa nafte, mogle bi da se odraze na snabdevanje tokom naredne zime, a analitičari predviđaju poremećaje u isporukama početkom decembra, kada ističe osma faza sporazuma UN sa Irakom o kontrolisanim prodajama nafte za kupovinu hrane i lekova.
      
       Prognoze
       Diplomati smatraju da će se Irak sada radije odlučiti na trgovinske nego vojne mere da izvrši pritisak na Zapad, a očekuju pojačan pritisak krajem meseca kada treba da se održi sastanak posvećen predlogu da u okviru reparacija za rat u Zalivu Irak isplati Kuvajtu 15,9 milijadi dolara za naftu uništenu tokom okupacije. Za najnovije iračke pretnje neki vide razlog u velikoj potrebi njegove petrolejske industrije za rezervnim delovima, a i u daljem protivljenju Bagdada da UN obnove inspekciju njegove vojne industrije, prekinutu u decembru 1998. U Kuvajtu najnovije izjave iz Bagdada, iako ocenjene kao besmislene, unose nemir, jer, kako kažu, zvuče isto kao i pred invaziju 1990.
       Predsednik Svetske banke DŽejms Volfenson je ocenio da bi visoke cene nafte mogle da koštaju zemlje u razvoju tri četvrtine procentualnog poena privrednog rasta. Prema njegovim rečima, porast cene nafte za 10 dolara izazvao bi smanjenje privrednog rasta u celom svetu za pola procentualnog poena.
       Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će cena nafte nastaviti da raste i narednih meseci i da će se situacija na tržištu početi da smiruje tek početkom naredne godine jer su zalihe za nastupajuću zimu ograničene, a jak rast svetske privrede povećava tražnju. Zemlje uvoznice nafte nisu tokom leta nabavile dovoljne zalihe upravo zbog visoke cene, ocenjuju u MMF-u, a posmatrano na kraći rok, to znači da će se potrebe povećavati za pet miliona barela dnevno, dok OPEK nije u stanju da proizvede više od dodatnih tri miliona. Posmatrano na srednji rok, eksperti MMF-a predviđaju da će porast cena izazvati i povećanje ponude, pre svega iz novih nalazišta koja su nerentabilna kada je cena suviše niska.
       Prema toj proceni, čak i ako se cena nafte na svetskim tržištima stabilizuje na 32 dolara za barel, što je ispod sadašnjeg nivoa, zemlje uvoznice će morati ove godine da utroše 140 milijardi dolara više za kupovinu nafte nego lane, što čini 0,4 odsto njihovog BDP-a. Uprkos tome, MMF predviđa da će rast svetske privrede i dalje biti snažan zbog nastavka ekonomskog buma u SAD, oporavka u Evropi, izvesnog porasta u Japanu i napretka koji je ostvaren u azijskim zemljama. MMF očekuje da će rast svetske privrede u ovoj godini biti 4,7 odsto, u idućoj još 4,2 odsto, pri čemu u SAD predviđa rekordni porast BDP-a od 5,2 odsto u 2000, a zatim usporavanje na 3,2 odsto u narednoj godini. Za evrozonu eksperti MMF-a predviđaju ove godine rast od 3,5 odsto, a iduće 3,4 odsto. U Nemačkoj, najvećoj evropskoj privredi, ovogodišnji rast biće 2,9 odsto, a iduće godine 3,3 odsto.
       U haosu izazvanom protestima potrošača u Evropi videlo se da najrazvijenije zemlje Zapada i u novoj privrednoj eri, zasnovanoj na informatičkoj tehnologiji, i dalje u velikoj meri zavise od nafte.
      
       VESNA MOSTARICA
       (Beta)