NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Srpska salata

Burno su mitrovački Srbi dočekali Vojislava Koštunicu i Gorana Svilanovića, aplauzima i kamenicama

      Poletela je prvo kesa sa đubretom, pa flaša kisele vode "knjaz Miloš". Potom i kilogrami paradajza i krompira, desetine jaja, limenke "koka-kole" i preostalo đubre povađeno iz prepunih kontejnera, sve upućeno iz grupice od pedesetak ljudi prema bini Demokratske opozicije Srbije postavljenoj na Trgu Šumadija u severnom delu Kosovske Mitrovice, prošlog četvrtka nešto posle podneva. "Sramota. Sramota", razočarano klimajući glavom govorio je u tim trenucima Oliver Ivanović, predsednik Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća Kosovske Mitrovice, trudeći se da izbegne jaja i ostalo bacano na predsedničkog kandidata DOS-a Vojislava Koštunicu i lidera GSS-a Gorana Svilanovića, fotoreportere, snimatelje i novinare stisnute na bini i oko nje.
       "Mitrovčani pokazali šta misle o Koštunici", nasloviće sledećeg dana "Politika" izveštaj "Tanjuga" iz Mitrovice, tačan utoliko što su Mitrovčani to zaista i pokazali, ali skandiranjima "Vojo, Vojo!", koja su i te kako nadjačavala ona "Slobo, Slobo!", koja su dopirala od grupice naoružane paradajzom, krompirima i đubretom.
      
       Ludnica
       Da se ovakva dobrodošlica negde na Kosovu očekivala, videlo se još dok se autobus DOS-a - samo jedan, a ne sva tri kao u ostalom delu kampanje, i samo Goran Svilanović u njemu, bez ostalih kolega-lidera - probijao ka pokrajini prašnjavim, uskim puteljkom koji vijuga južnim padinama Kopaonika. Već tada su, čim smo izbili na ovu stazu široku jedva koliko autobus i provezli se pored poslednjeg srpskog policajca koji je na marginu "Blica" upisivao registarski broj autobusa, četvorica članova obezbeđenja iz kesa izvadili pancirne prsluke i navukli ih preko glave.
       Usledilo je, mnogo kasnije, sat i po zadržavanja na punktu Vlaška ravan kod Belgijanaca iz Kfora, očigledno zapanjenih silaskom žutog autobusa DOS-a odnekud iz planine. Dve provere dokumenata, dve kontrole prtljaga, a sve pred staricom koja je tu, u blizini, nezainteresovano šetkala pored svojih krava jednako uzbuđenih Kforom i žutim autobusom, predizbornom groznicom i srpskim biti il' ne biti 24. septembra.
       Ulazak na pusto Kosovo (bez pratnje Kfora) pretvara se u poteru za Koštunicom, pošto je koordinacije nestalo zbog temeljnih Belgijanaca, a mobilni telefoni ne rade. Promiču pored nas siromašne, stare kućice, i one nove, veće, dopola izgrađene pa napuštene; nigde žive duše, samo se lideri i kandidati smeše sa predizbornih postera koje je neko ipak već stigao da iscepa.
       Tek nadomak Leška nailazimo na dva mlađa čoveka; autobus staje, izlazi Goran Svilanović praćen novinarima. Posle kratkog raspitivanja da li je prošao Koštunica, kreće razgovor o životu na Kosovu i izborima u Jugoslaviji. "Ne valja što su drugi tu."; "Da je dobro, nije, ali po prirodi nisam od onih što se žale", govore skoro uglas Slavoljub Đorović i Srđan Radovanović, a onda ipak opisuju svoje muke - skup šećer, šverceri, "radiš, a ne znaš rašta radiš". "Ma, samo dangubimo", kaže Slavoljub neveselo.
       Na Svilanovićevo pitanje hoće li izaći na izbore odgovaraju sa "naravno", zatim postavljaju kontrapitanje: "A, ko ste vi?" Lider GSS-a im se predstavlja, Srđan je čuo za njega, Slavoljub nije, ali objašnjava: "Glasali smo ranije za Šešelja. Nećemo više jer nas je prevario." "Mi mlađi smo sada za Koštunicu, da nešto krene nabolje, da ne živimo k'o slepci", ubacuje se Srđan, "ali oni stari ne znaju da razlikuju stranke. Samo Sloba i ništa više."
       Sa Srđanom i Slavoljubom rastajemo se uz njihovo: "Da pobedimo! Daj bože", i nedugo potom autobus DOS-a stiže u Leposavić. Kratko zaustavljanje ispred metalnog kontejnera u kome se pogrebna oprema prodaje s radnim vremenom non-stop, uzdignuta tri prsta i osmesi na licima većine prisutnih. Atmosfera odlična. "'Ajde, pa da pobedimo svi zajedno!", dobacuju ljudi u prolazu. "Gorane, može jedan pozdrav", prilazi Svilanoviću jedan mladić. "Sve najbolje!" "Italijani za jednu godinu 12 vlada promene, pa šta im fali? Što ne bismo i mi tako", pita sebe i okupljene novinare starac u sivom odelu iscepanog levog džepa.
       Na ulazu u severnu Kosovsku Mitrovicu DOS-ov autobus susreće sa sa nekoliko automobila iz Koštuničine pratnje; narastajuća napetost i pogledi puni mržnje probijaju prozorska okna dok se približavamo trgu. Odande, pak, dopiru nova pesmica "Vadi Srbiju iz ludnice, Koštunice" i gnevna "Slobo, p...., Kosovo si izd'o!" i aplauzi otprilike hiljadu okupljenih Mitrovčana.
       Brojni kforovci u poznatoj opremi za razbijanje demonstracija ostaju nepomični i dok onih pedesetak ljudi udara i šutira pristigle automobile beogradskih registracija. "Umešali bismo se da je nečiji život bio ugrožen. A da smo se odmah umešali, svrstali bismo se na jednu stranu", objasnio nam je kasnije jedan od starijih oficira Kfora, sa francuskom zastavicom na rukavu.
       Grupa kliče Slobi-Srbinu, i počinje da baca paradajz i jaja dok se na binu penje Goran Svilanović i poziva Srbe na međusobnu toleranciju i jedinstvo. Prvi put od početka kampanje on podseća da je tri meseca proveo u uniformi, u ratu, ali ni to ne pomaže. "Izdaja! Izdajnik! Slobo, Slobo!" histerično viče starac dobrano zašao u sedamdesete.
      
      
       Izrodi
       "Nismo došli da vas delimo! Došli smo sa porukom mira, naše crkve, našeg patrijarha!" počinje svoj žestoki govor Vojislav Koštunica, potresenog glasa, zaklonjen kartonskom kutijom pred kišom jaja, krompira i paradajza. Pogađa ga kamen ispod oka, on nastavlja još jače: "Nismo došli da se svađamo! Onaj ko baci kamen, on je protiv crkve, on je izrod, poslednji šljam!" "Slobo, Slobo!", odgovara mu ona grupica, nadjačavši za trenutak aplauze ostalih. "On je bednik, on je bedna kukavica! Narode, budite jedinstveni, ne dajte da vas dele! Bog će vama oprostiti što ste podigli ruku, ali njemu neće!"
       U opštem metežu pored bine, dok uzmičemo pred krompirima i jajima, srećemo i Olivera Ivanovića. "Ovo je sramota koju srpski narod nije smeo da priredi ni strancima, a kamoli čoveku koji je jedini došao da nas podrži", pokušava da nadjača skandiranja dva suprotstavljena tabora i prasak šoferšajbne i stakala na Koštuničinom automobilu parkiranom pored. "Normalno da je sve ovo organizovano", odgovara na pitanje NIN-ovog reportera. "Koštunica ne odgovara ni Miloševiću ni Tačiju, pošto će se njegov glas slušati na Zapadu. Razgovaraće tamo s njim i kad se ne slažu sa njegovim stavovima jer, iako je umereni nacionalista, služi se metodama koje su priznate kao demokratske."
       Razgovor sa Ivanovićem prekida ubrzano povlačenje gostiju sa bine i Trga Šumadija. Za njima se odmah potom razilaze i okupljeni; mirno odlaze i oni koji su do malopre bili toliko gnevni da su bacali sve što im je došlo pod ruku. Mnogi u ovome pronalaze još jedan dokaz da je sve bilo izrežirano, kako to reče Oliver Ivanović, a do novinara zatim dolaze i glasine da je onima koji su se bunili protiv Koštunice, a zatim se mirno razišli, prethodne večeri iz Srbije dopremljeno po tri hiljade dinara. "Sve su to učinili izrodi iz Službe državne bezbednosti", reći će dan kasnije u Trsteniku predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradović.
       Istini za volju, nisu se svi tako mirno razišli; pored polupanih automobila iz Koštuničine pratnje razgovaramo sa tri gnevne žene koje objašnjavaju da su ga "ovako" dočekale jer je "došao ovde da pokupi poene". "Idite dok ste čitavi! Da nije došao ovde bio bi veći čovek", govori najglasnija među našim sagovornicama, dok iza naših leđa prolazi čovek i dobacuje: "Bežite odavde, što pre to bolje, da ne budete zapaljeni!" Prilazi nam zatim i jedan starac, obraća se onim ženama: "Kako vas, bre, nije sramota, pa Sloba me je posle šest vekova isterao iz Kline!" "To je vaša stvar", odgovara mu žena i okreće leđa odmahujući rukom.
       I time se završila DOS-ova kampanja na Kosovu, reagovanjima još oprečnijim nego u ostatku Srbije. Koliko je ko poena sakupio, a koliko izgubio dolaskom ili nedolaskom u preostale srpske enklave u Pokrajini možda nikada neće sa sigurnošću biti utvrđeno, ali nesumnjivo je da je opozicija svojom posetom Pokrajini pokazala (onima koji žele da vide) da briga o Kosovu nije isključiva svojina vladajućih desno-levičara. Ipak, utisak koji je na kraju prevagnuo, po izlasku iz duplo podeljene Kosovske Mitrovice, jeste onaj koji je ležao teško u stomaku i imao manje veze sa politikom a više sa činjenicom da su Srbi takvi kakvi jesu, puni mržnje i podeljeni i kada im je jedino ostalo da budu jedinstveni u nevolji.
      
       NIKOLA VRZIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu