Katastrofičnih planova za veče 24. septembra i dan posle sa avionima mnogo je više nego onih sa bombonama, i ma koliko fantastični bili, predviđaju puštanje naše krvi

      Imate li ugrađen biper? Aha, ruka vam je mahinalno krenula ka telu, znači i vi ste deo zavere. "Na Kosmetu, Crnoj Gori i zapadnoj Makedoniji, već je stacionirano sedam diverzantsko-terorističkih grupa, čiji pripadnici - 32 američka specijalca, koji tečno govore srpski jezik, samo čekaju na komandu", nepobitno je otkriće Tanjuga.
       "Pouzdano se zna da su opremljeni najsavremenijim elektronskim sredstvima za komunikaciju i da su im u tela ugrađeni biperi radi preciznog određivanja lokacije na kojoj se nalaze. Američki diverzantsko-teroristički timovi će pokušati da u postizbornom periodu izvedu seriju planiranih akcija na etnički uzavrelom tlu Kosmeta, potom u rejonu Preševa, Bujanovca i Medveđe, u Raškoj oblasti i na prostoru Crne Gore."
       "Pauk" nije uspeo da ubije našeg predsednika, niti "Osa" da ubije Pavkovića, pa šta mogu 32 specijalca, makar i američka? "S 2 000 vojnika ne bi mogli da ugroze ni Negotin sam, a kamoli SRJ", kaže veliki mag kontrašpijunaže savezni ministar informacija Goran Matić. Svejedno, brojke nisu važne, važno je saopštiti. A toga je onoliko...
      
       Vežbe
       Vežba NATO-a i Partnerstva za mir u Rumuniji od 11. do 22. septembra je zapravo plan "Najbolji kooperativni zahvat 2000", koja je, naravno, uperena protiv SRJ. Opozicija će (istovremeno?) pozvati trupe sa vežbe koja se od 4. do 26. septembra održava u vazduhoplovnoj bazi "Mihail Kongaliceanu" sa 40 aviona. Jer, i "Kooperativni ključ 2000" ima scenario po kome je strateška podrška snagama koje treba da realizuju razbijanje SRJ.
       To nam ipak nekako malo lakše dođe, nego da gledamo našu braću Srbe i naše državljane Albance u našim policijskim i vojnim uniformama. Srećom, taj scenario, po kome bi se
       1 500 pripadnika interventnih jedinica MUP-a Republike Srpske obuklo u uniforme srpske policije i ušlo sa 140 vozila da hapse pripadnike vlasti stvarajući utisak da je policija prešla na stranu opozicije, dok bi sa istim ciljem sa Kosova došla velika grupa Albanaca maskirana u jugoslovenske vojnike, koju bi opozicija dočekala cvećem u Nišu i Bujanovcu, zahvaljujući blagovremnom otkriću narečenog ministra je otpao.
       Otkrivaju, međutim, ponešto i drugi. Tako recimo Tanjug, RTS i "Politika" zdušno reklamiraju šest "poznatih antiratnih aktivista iz SAD, Kanade i Holandije", koji su u opisima katastrofične budućosti ako na izborima pobedi opozicija kontrolisana iz Vašingtona još detaljniji i eksplicitniji. "Srbi će imati poseban tretman koji su SAD primenile na američke Indijance: 'Jedini dobar Indijanac je mrtav Indijanac'. Teroristi OVK bi se proširili zemljom. NATO bi razoružavao svaki otpor, dok bi fašisti slobodno divljali i uništavali spomenike srpske kulture i istorije. LJudi bi bili proterani neznano kud, cene bi nekontrolisano rasle, industrija bi bila zaplenjena. Tajne liste 'ratnih zločinaca' bi omogućile da svako ko pruži otpor bude uhapšen, odvučen iz svoje kuće, ubijen ili otpremljen na robiju u Hag. Nastupila bi sezona lova na Srbe i sve lojalne Jugoslaviji."
       Da li je to plan "Crveni oktobar" (ili neki drugi)? Ako je neko zaboravio, o njemu je iz Feniksa prošle nedelje dojavio Slobodan Bob Đurđević. Dakle, totalna okupacija SRJ od strane NATO, ulazak kopnenih trupa i odvajanje Srbije od Crne Gore, u slučaju da Milošević pobedi na izborima. "Nisam siguran da se to neće dogoditi i ako Koštunica i opozicija pobede", priznaje nedovoljnu informisanost gospodin Đurđević.
      
       Secesija
       DŽordž Elič iz Klivlenda prevazilazi ovu nesigurnost: postoje dve varijante. "Prva varijanta predviđa pobedu opozicionog kandidata i njegovu zaštitu od moguće intervencije Miloševićevih snaga ulaskom jedinica NATO-a u Srbiju. Druga varijanta, u slučaju pobede Miloševića, predviđa asistenciju SAD u secesiji Crne Gore i moguću agresiju na SRJ, kao u proleće 1999." O tome su se dogovorili šef CIA DŽordž Tenet i njegov bugarski kolega nedavno u Sofiji, jer bi Bugarska bila baza za napade a u vezi s tim je i vojna vežba, "baš u oktobru".
       Odvajanje Crne Gore može da počne na fudbalskoj utakmici na primer, i tučom plemena u nekoj mesnoj zajednici, ali to je isuviše jednostavno. Recimo, crnogorska vlada traži od NATO-a da proglasi Crnu Goru "zonom neletenja" koju bi nadzirali ratni avioni NATO-a. A gde su avioni, tu su i brodovi. Neizbežno je u scenarije uključiti američki komandni brod i vojnu vežbu koja počinje u Hrvatskoj 25. septembra. Mada, može da posluži i britanski nosač aviona HMS Invicible koji će ući u Jadran i zauzeti poziciju ispred Crne Gore. "Zbog nemira u Srbiji posle izbora Crna Gora zatvara svoje granice u znak protesta i izbacuje federalne institucije iz zemlje. Vojska Jugoslavije interveniše. U pomoć Đukanoviću pristiže 15 000 pripadnika britanskih snaga SAS. Đukanović poziva SAD u pomoć. Vašington priprema NATO za napad na Srbiju. Milošević poručuje Klintonu: 'Izlazi iz Crne Gore ili sledi rat!' Rat počinje."
       Nije sve toliko crno. Ima scenarija po kojima rat ne počinje odmah, ali se rastakanje zemlje i uništenje srpskog naroda nastavlja drugim sredstvima.
      
       Kolonijalizam
       "Postmoderni kapitalizam nastupa pod imenom globalizacije, pokušavajući da uništi, potčini ili potpuno kontroliše nacionalnu valutu, neophodnu za samostalni privredni razvoj. Pritisak 'bande Bžežinskog', oličene ponajviše u Medlin Olbrajt, stvorio je veoma opasnu situaciju u Crnoj Gori, dovodeći je do ivice građanskog rata. Jedini nivo 'nezavisnosti' do kog je Crna Gora dospela jeste finansijski. Crnogorski parlament trebalo bi da se izjasni o propisu kojim se osniva 'centralna banka', zapravo formira takozvani valutni savet zamišljen po scenariju američkog ekonomiste Stiva Henkea, savetnika Mila Đukanovića. Osnovni cilj udružene vojno-političko-finansijske anglo-američke oligarhije u Crnoj Gori je da je preko 'valutnog saveta' podvede pod svoju polukolonijalnu vlast. 'Valutni saveti' znače ropstvo pod novim kolonijalnim silama" ("Politikina" interpretacija jednog članka u Executive Intelligence Revienj).
       Kome nije do stručnih termina, može i očiglednije. Onih šest uglednika javljaju da program G-17 odnosno demokratske opozicije predviđa uvođenje nemačke marke, što bi "još više osiromašilo narod. Program se zalaže za ukidanje kontrole plata i cena. Neće više biti subvencija za hranu i socijalne pomoći. Narod bi morao da kupuje hranu po zapadnim cenama ali bez zapadnih plata. Zalaže se za hitno uvođenje totalnog kapitalističkog sistema, bez da prethodno obezbedi Jugoslovenima neophodna finansijska sredstva da u takvom sistemu opstanu." Kod tolikog našeg iskustva sa stabilnim dinarom, jeftinim proizvodima a velikim platama, redovnim socijalnim davanjima i prilivom sredstava, i tu bi da nas iznenade.
      
      
       Militarizam
       Vojnički kratko i jasno sumira general armije Dragoljub Ojdanić: "Ideolozi novog svetskog poretka da bi postigli svoje ciljeve, odlučili su da na vlast dovedu svoje marionete i nude nam direktno i preko svojih poslušnika mnogo toga: drobljenje Srbije na nekoliko organizacionih celina, smanjenje vojske na deset do petnaest hiljada ljudi, uspostavljanje njihovih baza, demokratiju i sistem po američkom uzoru, deset odsto stanovništva u zatvoru, brza hrana, prljava tehnologija."
       NATO šalje dodatnih 2 000 vojnika na Kosovo, a Kušner pronalazi oružje i eksploziv u Gračanici. Ali, ne dajte se zaplašiti. Nećemo ustuknuti ni pred sva četiri jahača apokalipse. General Pavković nas je utešio: "24. septembar je dan D, vojska će biti ponovo u prvim borbenim redovima." Sprečiti pokušaj da se vlast "uzme silom na ulici", sprečiće građanski rat.
       Uz jedan mali uslov: da pobedi onaj "koji nas je vodio iz pobede u pobedu", koji će omogućiti povratak na Kosovo čiju je kapitulaciju potpisao i opstanak savezne države koju je delegitimizovao, kako bi, zar ne, ostali oaza stabilnosti i prosperiteta na Balkanu (uprkos svim tim scenarijima).
       Da nije tužno bilo bi smešno.
       Smešni umeju da budu i proizvođači scenarija na drugoj strani. Vojvođanski portparol DS Milan Ćeran predstavio je plan za osvajanje vlasti DOS-a. "Zove se 'Mlečni put' a ne kako je ministar Matić rekao 'Kraljev čaj'. Jer, sat nakon izbora iz 17 letećih tanjira doći će vojnici Kosmičke galaksije i skinuti režim Miloševića."
       Britanskom časopisu Jane's (JID) tako javljaju "pouzdani izvori iz srpske obaveštajne službe" da Šešelj pokušava da spase svoju kožu za pomoć Zapadu protiv Miloševića. Pokušavao je da uspostavi kontakte sa Amerikancima početkom 1999. preko tadašnjeg italijanskog ambasadora Rikarda Sese. Italijanska tajna služba je to, međutim, prodala Miloševiću za oslobađanje Rugove u maju 1999. Milošević nije hteo da ide direktno protiv Šešelja, nego je preko KOS-a neutralizovao njegov uticaj u vojsci. Opasnijim je smatrao Draškovića, pa je zato tajna služba organizovala sumnjivu saobraćajnu nesreću oktobra 1999. Šešeljevi paramilitarci, koji se obučavaju u Zemunu i Bratuncu, nisu opasni jer ih je samo 4 000. Zapad daje oprezne signale da bi prihvatio Šešelja kao deo postmiloševićevske ujedinjene Srbije, koji će učestvovati u uličnim protestima. Draškovićeva sujeta će ga sprečiti da se pridruži Đinđiću, Koštunici i Šešelju. Ako Milošević osigura Draškovićevu podršku, mogao bi organizovati predaju Radovana Karadžića Hagu, koji je za Zapad drugi poželjan plen, posle samog Miloševića.
       Pronalaziti zrnca istine u svim ovim scenarijima posao je ozbiljnih stratega. Ono što je očigledno jeste da je američki brod u Jadranu, da se u susedstvu izvode vojne vežbe, verovatno bar većinom ranije planirane, i da svi sa pažnjom prate situaciju. O izborima u Jugoslaviji našli su za shodno da se izjasne svi, od Medlin Olbrajt, Kontakt grupe i sekretara NATO-a, do najnižeg diplomate ili parlamentarca koji je zadužen za Balkan. Upozorenja zvaničnika Miloševiću da izbori moraju biti fer a Crna Gora netaknuta oštra su po tonu ali nejasna po sadržaju. Zamoljen da za NIN pojasni planove NATO-a prema Jugoslaviji, visoki zvaničnik ove organizacije je rekao da "Milošević treba da misli pažljivo, onoliko koliko mi pažljivo posmatramo situaciju. On je već načinio mnogo grešaka, izgubio četiri rata na Balkanu, strašno se preračunao prošle godine i redukovao ideju Velike Srbije na Veliki Beograd. NATO neće otkriti detalje svojih razmišljanja i planova, ali je u stalnim konsultacijama sa predsednikom Đukanovićem, kao i sa Rusima, koji imaju konzulat u Podgorici."
      
       Konkretizacija
       Generalni sekretar NATO-a DŽordž Robertson je apelovao na glasače u Jugoslaviji da uzmu budućnost u svoje ruke. "Situacija je u njihovim rukama, birači će izabrati, i učiniće to hrabro i odlučno." Visoki američki zvaničnik takođe je poručio ovdašnjim građanima da "treba da se osete prevarenim ukoliko Milošević proglasi pobedu", te da će imati priliku da to direktno izraze. Visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič izjavio je da će na predstojećim izborima u SRJ biti manipulacija glasovima na Kosovu i u Crnoj Gori i poručio da se EU u tom slučaju neće mešati, nego će prepustiti građanima Srbije da ostvare promene. "EU će reagovati tako što će ukazati na izbornu manipulaciju. Nikakva temeljna promena ne može doći spolja i međunarodna zajednica ne treba direktno da se meša."
       Bilo kako bilo, dok propagandisti liferuju svoje storije, špijuni špijuniraju, NATO vežba "upravljanje krizama", Miloševićev režim bije glas da opstaje na vlasti proizvodnjom ratova, a jedan kratkotrajni građanski rat odavno je spolja preporučen kao najbolje rešenje za sve. "Što duže Milošević ostane na vlasti, veća je verovatnoća krvoprolića. Čije krvi, ostaje da se vidi", procenjuju strani analitičari. Ko je iz svega ovoga shvatio jedino da se radi o našoj krvi - shvatio je.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ