Postoje stvari u svetskoj politici koje u ovom trenutku ne mogu da se promene, i na narodima nastanjenim u Jugoslaviji, i srpskom narodu kao najbrojnijem, je da shvate šta je u ovom trenutku važno, dobro i moguće s nama samima učiniti.
       Srbija mora da izabere najbolje ljude, najpametnije, najpoštenije i najsvesnije trenutne svetske situacije, koji bi, u okolnostima u kojima se nalazimo, sačuvali ono što se može sačuvati.
       Već više od deset godina vodimo politiku suprotstavljanja velikim svetskim moćnicima sa istim ljudima na vlasti, na isti način. Odavno je došlo, ako nije i prošlo, vreme da sednemo i razmislimo šta smo postigli.
       Da li smo uspeli da sačuvamo svoje teritorije, zdravlje i živote ljudi da li smo uspeli da izgradimo moralnu snagu naroda, da ekonomski ojačamo i popravimo sliku koja je o nama stvorena u svetu?
       Ako malo dete sretne 19 jakih i velikih mladića koji mu ne daju da uđe u kuću, najgore što može učiniti je da počne da se fizički obračunava s njima. Posle prošlogodišnjeg bombardovanja Jugoslavije trebalo bi da nam postane jasno, ako to već ranije nije, da nijedna velika sila ne stoji iza nas, da nas niko neće zaštititi, i da je suludo dalje udarati glavom u zid. Hrabrost je i biti strpljiv, čekati pravi trenutak.
       Gledajući unazad, u sve ove godine noćnih mora na koje smo i primorani, jer nismo mi sve sami ovo ni zamislili, ni zakuvali, narod i u Jugoslaviji i van nje, potekao sa tih prostora, morao je da shvati da trenutna vlast u Jugoslaviji nema šta novo da nam ponudi. LJudi koji vladaju Jugoslavijom moraju da odu sa vlasti, ne zato što to veliki svetski moćnici hoće, ako oni to zaista hoće, već zbog nas samih.
       Trenutna vlast nije uspela da artikuliše nacionalnu politiku, ni da je sprovede. U poslednjih 15 godina nestao novac iz "stare" devizne štednje, zajma za preporod Srbije, imali smo i Jezdu i Dafinu, ljudi bliski vladajućim partijama su postali multimilioneri u zemlji koja nema jaku ekonomiju. To se nije dešavalo zato što je tako NATO hteo.
       Posle povratka naših vojnika u donjem vesu iz Slovenije, posle Krajine, Dejtona i Kosova, izbegličkih kolona i odlaska obrazovanih ljudi iz zemlje, nema potrebe da nam mediji objašnjavaju ni kroz šta smo prošli, ni šta nas novo očekuje.
       Naše propadanje nije došlo do krajnje tačke, može nam se još mnogo toga strašnog dogoditi, i krajnje je vreme da probamo da vodimo drugačiju politiku. Moramo izabrati vlast koja je smenjiva i koja će zbog svojih pogrešnih poteza odgovarati onima koji su je izabrali.
       Možda je prilika koju imamo ove jeseni poslednja koja će nam se ukazati da promenimo ljude koje smo izabrali i postavimo nove, naše ljude, koje ćemo mi izabrati.
       Verujem, jer moram da verujem, da će moj narod, u mojoj zemlji, a moja je zemlja Srbija, Jugoslavija, iskoristiti 24. septembar, zbog nas samih.
      
       DRAGANA ILIJAŠEVIĆ
       Kanada