Učite decu da žele, da hoće, i naročito, da mogu. Učite ih da kažu, a ne da ćute. Ne trpajte im u glavu ono što vi mislite da je znanje, pustite ih da saznaju sami. Ne namećite im vaše "poretke", svetske ili bilo kakve druge. Pustite ih da sebi sami stvore svet. Na tom ispitu, ne tako davno, mi smo pali. Sad smo na popravnom

      Ima jedno pile koje je bilo u eksperimentu (u pravom naučnom eksperimentu, objavljenom u ozbiljnoj literaturi). Tek što se ispililo, vezali mu oči. Pile su hranili tek da preživi. Posle dve nedelje skinuli mu povez. I stavili ga na brdo zrnevlja. Pile je bilo veoma gladno. Ali nije jelo. Nije umelo da kljuca, ni da prepozna hranu.
       Iz toga se mogu izvući razni nauci. Jedan od njih može da bude: nije istina da se na dobro može lako naučiti. I dobro mora da se ume. I da bi se prepoznalo, i da bi se upotrebilo.
       Uskoro, kad sve bude baš sasvim gotovo, kad se ujutru probudite posle slavlja, ne očekujte da ćete iz kreveta iskočiti užasno energični, ludo srećni i oslobođeni. Pre se može dogoditi da u kupatilo uđete sa osećanjem praznog, i u duši i u glavi. Ne dajte se zbuniti! Nemojte se rastužiti! Pobeda je jednako lepa i jednako važna kao što je bila i prethodne noći. Kao što je bila u našim glavama kada smo o njoj samo pričali i sa njom tumarali po mašti. Dajte sebi malo vremena da je prepoznate, upoznate, naučite, da biste umeli u njoj da uživate.
       Ako smo godinama bili strpljivi u porazima koje su za nas birali drugi, budimo strpljivi u pobedi koju smo, s mnogo razloga, sebi izabrali sami.
       Ne čudite se praznini koja će vas možda snaći. Spakovani smo u tela koja imaju svoja pravila igre. Deset godina smo živeli u frenetičnom stresu. Uzburkali su nam se hormoni, poludeli neurotransmiteri. Dajte sebi vremena da se iz najsuludije pizdostrmne vožnje, iz nepredvidljivih zamki iza svake krivine, priviknete na mirnu (i pristojnu) vožnju po blagom usponu.
       Dajte sebi vremena da reinvestirate energiju u obične, prosečne ciljeve. Ako vam se ikad učini da običan život i nije tako dragocen, setite se koliko smo ga želeli kad nam se činio nedostupnim. Ako smo umeli da se borimo za pravo na život onda kada mu je cena bila niska, uložimo u život sada kada mu je cena primerena vrednosti.
       To nikako ne znači da budemo skromni. Ne učite skromnosti ni sebe ni decu. Ne budite zadovoljni malim. Ne dajte, nikad više, da vam dan usreći flaša ulja osvojena u satima dugom redu. Ne recite nikad da je dobro, samo zato što može da bude i gore. Neka naša deca ne odrastu sa predstavom da je kilo šećera vrhunska sreća u svetu odraslih. Učite decu da žele, da hoće, i naročito, da mogu. Učite ih da kažu, a ne da ćute. Ne trpajte im u glavu ono što vi mislite da je znanje, pustite ih da saznaju sami. Ne namećite im vaše "poretke", svetske ili bilo kakve druge. Pustite ih da sebi sami stvore svet. Na tom ispitu, ne tako davno, mi smo pali. Sad smo na popravnom.
       Iskoristimo šansu.
       Kad svojim studentima ispričam o onom piletu sa početka, oni se veoma rastuže.
       Pomozimo piletu da nauči da kljuca.
      
       SVETLANA LOGAR
       (Autor je profesor psihologije ličnosti Univerziteta u Novom Sadu)