Jasna Šekarić je u Seulu osvojila dve medalje, ali u streljaštvu: zlatnu i bronzanu. Srebrnu je osvojila i četiri godine docnije u Barseloni (kad su se Jugosloveni, zbog sankcija, takmičili samo u individualnim sportovima) a dve godine docnije, 1994, 31. avgusta, na Kongresu Međunarodnog olimpijskog komiteta, održala je sportski otvoren i ljudski potresan govor.
       Dakle, reč ima Jasna Šekarić, koja je osvojila tri olimpijske medalje, a ukupno, na vrhunskim takmičenjima, čak 78 medalja (72 individualne) - 44 zlatne, 18 srebrnih i 11 bronzanih.
       "Vrhunski sportisti i njihovi rezultati predstavljaju univerzalnu, planetarnu zajedničku vrednost sveta i od toga mora da se pođe u razmišljanjima i vrstama i načinu njihove zaštite i tokovima integracije u normalan život po završetku karijere.
       Zahtevi vrhunskog sporta i rezultata su do te mere veliki da ih je sve teže zadovoljiti bez krupnih posledica. Moramo da nađemo odgovor na pitanje kako ublažiti ili potpuno otkloniti posledice bavljenja vrhunskim sportom kao što su propusti u obrazovanju, nedostatak privatnog života, integracije u život po završetku karijere, posledice po zdravlje i drugo.
       Veliki teret i odgovornost mora zajednički da se podele sa trenerima i svim institucijama, od međunarodnih sportskih federacija do Međunarodnog olimpijskog komiteta. Vrhunski rezultat je zajednička vrednost i sportista mora da ima osećaj da iza njega stoji sistem na koji može u svakom trenutku da se osloni.
       Ovom prilikom bih želela da istaknem još nešto što je u kontekstu obe problematike, a to je gubitak prava na takmičenje zbog političkih i drugih razloga, pitanje sankcija kojima je nažalost obuhvaćen i sport iako je za sport neprihvatljivo i iracionalno da bude zaustavljen državnim granicama ili da se pojedinim sportistima zatvore vrata međunarodnih scena.
       Možete zamisliti dramu vrhunskog sportiste koji posle toliko odricanja da bi dostigao vrhunski rezultat, što je zajednička svetska vrednost, dolazi u situaciju da ga velika sportska porodica ne prihvati. Ovde zato posebno ističem da je Međunarodna streljačka unija zajedno sa Međunarodnim olimpijskim komitetom, sa velikom brigom pristupila pronalaženju formule za zaštitu osnovnih prava sportista - strelaca i na tome im od srca zahvaljujem..."
       Posle ovog govora koji je zaslužio izvode u ovom rukopisu, Jasna Šekarić je izjavila jednom od naših novinarskih kolega:
       - Spomenula sam jedina sankcije u sportu i mislim da je to i primljeno kako treba... Predsednik Međunarodne streljačke unije Olegario Vaskez Ranja i generalni sekretar Hors Šrajber su mi posle izlaganja čestitali. Moje izlaganje saslušao je i predsednik MOK g. Samaran.
       Uz dva olimpijska i tri svetska rekorda, Jasna Šekarić proglašena je za najboljeg strelca sveta 1990. i 1994. godine za najboljeg strelca veka a u izboru Međunarodne federacije za streljački sport, marta 2000. godine, dobila je 42,8 odsto glasova. Drugoplasirani kandidat je dobio 12,1 odsto.
       O Jasni Šekarić se s pravom zna sve ili gotovo sve. Upoznali smo se u Osijeku 1985. godine, kada je kao 19-godišnja devojka osvojila prvu od 78 svetskih medalja. Iz tog razgovora izabrali smo jedno pitanje i jedan odgovor:
       - Zašto ste vazdušnu pušku zamenili pištoljem?
       - Pa, pištolj je lakši - odgovorila je.