Predsednik Putin i magnati ruske televizije latili su se ove nedelje međusobnog uvrtanja ruku, u produženoj borbi vlasti i vlasnika za mali ekran.

      U carstvu postkomunizma Rusije, televizija pati zbog nedostatka oglasa i trpi finansijske gubitke, međutim - kako se uz pomoć ekrana utiče na javno mišljenje, čime se osigurava uticaj - ruski glavni TV kanali su politički unosni i zbog toga su interesantni Kremlju koliko i milijarderima. Za kratko vreme boravka u rezidenciji šefa države, Vladimir Putin je već u dve prilike mogao osetiti neprijatno veliku moć televizije - u vreme izbora, kada njegova predsednička kampanja nije podržana na NTV-u, i nedavno - kada se kritikovanju predsednika zbog ponašanja u nesreći potonule podmornice "Kursk", pridružio i poluprivatni ORT, pod uticajem milijardera Berezovskog.
       U Kremlju nisu oklevali. U ime države, posegli su za uticajnim stanicama koje ne mare za dobar politički ugled predsednika. Vlasnik MOST-medija Vladimir Gusinski, posednik NTV-a, zatim slušanog moskovskog radija i nekoliko listova, objavio je prošle nedelje tajni amandman jednog ugovora, potpisanog (Gusinski tvrdi) pod prinudom - o prodaji medijske imperije ruskoj firmi "Gazprom", energetskom džinu u pretežnom vlasništvu države. U javnosti, amandman je nazvan "trampom slobode za vlasništvo".
      
       Poslednja epizoda
       Ponuđen Gusinskom na usvajanje sredinom jula - mesec dana pošto je magnat bio prethodno hapšen "zbog utaje" i (posle tri dana u zloglasnoj Butirki) oslobođen, međutim, bez prava da se udaljava iz Rusije - amandman ugovora o prodaji Nezavisne televizije, Eha Moskve i listova "Gazpromu", utvrđuje da se Gusinski (u slučaju prodaje) oslobađa daljeg krivičnog gonjenja i da slobodno može otputovati.
       Objavljujući tajni amandman, vlasnik NTV-a je sada porekao pravnu valjanost ugovora, uvlačeći Kremlj u spor pred licem javnosti. Gusinski tvrdi da je njegova saglasnost s prodajom medija nevažeća - trampa njegove medijske imperije za 300 miliona dolara i obustavu krivičnog gonjenja iznuđena je ucenom koju su izveli službeni predstavnici države.
       Tezu o "skandaloznom svedočanstvu otvorene ucene" Gusinskog brani i Gorbačov, poslednji predsednik SSSR-a, sada pobornik demokratizacije koji je, povodom afere oko MOST-medija, zatražio lični razgovor s Vladimirom Putinom.
       Nedelju dana pre poslednje epizode s Gusinskim, iz Kremlja je prozvan i Boris Berezovski, takođe novopečeni milijarder i manjinski suvlasnik (49 odsto) ORT-a. Svemoćan u vreme Jeljcina, Berezovski je preko svojih ljudi u redakciji značajno određivao uređivačku politiku ORT-a. najgledanije stanice bivšeg SSSR-a. Berezovski tvrdi da mu je pod pretnjom naređeno da napusti brod", da udeo u akcijama ORT-a prepusti državi."... Visoki predstavnik Vaše administracije postavio mi je ultimatum da u sledeće dve nedelje prepustim vladi akcije ORT-a, ili ću stopama Vladimira Gusinskog - što, po svemu sudeći, podrazumeva zatvor Butirku", napisao je Berezovski u svom (otvorenom) pismu Putinu. "Razlog takvog predloga je Vaše nezadovoljstvo time kako je ORT pokrivao događaje u vezi s nesrećom 'Kurska'. "Predsednik želi da sam rukovodi ORT-om', rekao mi je Vaš predstavnik.
      
       Blagonaklonost
       Posle izgnanstva Gusinskog iz zemlje i transfera NTV-a pod kontrolu 'Gazproma' (čitajte: vlade), ORT je jedina nacionalna stanica još ne baš sasvim zavisna od vlade. Ako ultimatum prihvatim, u Rusiji će prestati televizijske vesti. Zameniće ih televizijska propaganda, pod kontrolom Vaših savetnika", napisao je Berezovski Putinu. Pritiskom Kremlja na (ne baš omiljene) magnate povređen je liberalni osećaj jednog dela ruske javnosti. Nešto slično moglo se očekivati od Jeljcina (u penziji, ovaj je već spremio "Ponoćni dnevnik", treću knjigu svojih memoara!) - ali, Putin, zar i on!? Ima, međutim, i onih koji drugačije razmišljaju, ne hajući za "liberalne argumente" Berezovskog, u vreme Jeljcina sive eminencije vlasti.
       Pritisak na Medija-MOST izveden je sa zahtevom da kompanija hitno isplati 473 miliona dolara duga po ranijem kreditu, za koji je garantovao "Gazprom". Kredit je iz vremena Jeljcina, odobren je kao izraz blagonaklonosti - zbog ondašnje podrške NTV-a predsedniku, na izborima 1996. Drugim rečima, krediti su bili nagrada države magnatima za tadašnji blagonaklon odnos njihovih kanala prema vlastima. Nestalo je blagonaklonosti, nema više ni kredita. Takvo je rusko razumevanje za zakone tržišta.
      
       PETAR POPOVIĆ