Glavni svetski finansijski štabovi priznaju greške prošlosti i spremni su da se modifikuju, ne kažu kako i koliko, ali zato traže razumevanje protivnika i "vreme za promene"

      (Specijalno za NIN od dopisnika iz Praga)
      
       Danas se u Pragu završava trodnevna redovna godišnja skupština Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, koja, međutim, na neki način, treba da bude prelomna u njihovoj 55 godina dugoj istoriji, otkako su obe institucije osnovane u Breton Vudsu 1945. Ali, ako je neko stvarno očekivao da će ovaj spektakl svetskih finansijera i bankara, propraćen masovnim demonstracijama i protestima njihovih protivnika (više prispelih iz inostranstva, nego domaćih), uroditi velikim odlukama o njihovoj reformi i grandioznim programima koji bi potvrdili spremnost da efikasno igraju svoje izvorne uloge - zalud se nadao. Iza zatvorenih vrata praškog Kongresnog centra, preuređene i dograđene Palate kulture iz doba komunističke Čehoslovačke, sve je išlo kao i na svim prethodnim takvim zasedanjima: mnogo uzvišenih reči o likvidaciji siromaštva i bede u svetu, mnogo velikih nada u uzajamnu pomoć naroda i zemalja - umesto očekivanih konkretnih predloga i programa.
       U stvari, svi su se trudili da ostave utisak da je sve u najboljem redu, usput prihvatajući sve glasnije kritike ne samo radikalnih protivnika "globalizacije" već i nezavisnih
       eksperata, a i liberalnih ekonomista i (bivših) političara. Na udaru je posebno MMF, počev od velike "azijske krize" pre tri godine, kada je nametnuo svoja "rešenja" nizu zemalja, koje su njihove trenutne finansijske teškoće pretvorile u ekonomsku provaliju cele Azije. To tvrdi DŽefri Saks, za koga se ne može reći da je nekakav zadrti levičar, kad upozorava da Fond, u bar polovini zemalja u razvoju igra ulogu vlade u finansijskoj sferi. Još je stroži bivši šef američkog Stejt departmenta DŽordž Šulc koji bukvalno zahteva raspuštanje MMF-a. A to što kažu Saks i Šulc umnogome se podudara sa zahtevima koje su postavljali protivnici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda tokom desetodnevnih protesta u Pragu.
      
      
       Četiri cilja
       Praška godišnja skupština ovih dveju institucija bavila se uobičajenim temama (finansijske krize, problemi svetske trgovine, ekologija i zaštita životne sredine, zdravstvena zaštita i medicinske usluge u zemljama "trećeg sveta", a najviše - kako pomoći tim zemljama da steknu pristup novim tehnologijama), ali je, praktično, sve njih zasenila jedna jedina - glavni problem najrazvijenijih: kako sniziti visoke cene nafte. Ministri finansija G-7, najrazvijenijih zemalja Zapada, koji su uporedo zasedali, postavili su ultimatum, i to je bila faktički jedina konkretna odluka - da nafta mora da pojeftini.
       Dnevni red i zadatak praškog skupa, koji je formalno počeo u utorak, pošto su celu nedelju pre starta proticali neformalni dogovori i seminari, sadržao je četiri cilja: usvajanje novog programa za rešenje problema dugova siromašnih zemalja (prema prvobitnom predlogu da se otpis proširi od deset na trideset zemalja sa liste svetskih bednika), zatim nove strategije MMF-a (to jest da se iziđe u susret najbogatijim i najuticajnijim zemljama da se Fond najvećima posveti obezbeđivanju finansijske stabilnosti u svetu). Na trećem mestu je nova strategija suzbijanja siromaštva koja dosadašnju "borbu" treba da pretvori u "rat protiv bede", pod čim se podrazumeva da zemlje koje stradaju od bede steknu pravo da budu glasnije kad je njihova sudbina u pitanju. I, u skladu s tim, zahtev zemalja u razvoju da u obema institucijama dobiju "veća prava" u odlučivanju, s obzirom na to da sada nemaju ama baš nikakav uticaj i na takoreći nultu vrednost njihovih uloga u kapitalu i Svetske banke i MMF-a.
       Nasuprot tome, najbogatiji (predstavnici G-7) poručili su skupštini da su "veoma uznemireni" zbog porasta svetskih cena nafte i da smatraju da se "obnova u zemljama u razvoju kreće dobrim pravcem". Oni zahtevaju da se Fond angažuje protiv "zloupotreba svetskog finansijskog sistema", pa su, u interesu borbe protiv pranja prljavog novca, objavili crnu listu zemalja koje nisu spremne da sarađuju na tom frontu. Što se reforme MMF-a tiče, oni smatraju da treba "pojačati" njegovu ulogu, kako bi se "sprečavale krize" i podržala nacionalna i međunarodna finansijska stabilnost. A kad je u pitanju otpisivanje dugova najsiromašnijih zemalja, spremni su da se postigne "dalji napredak".
      
       Protivnici
       Novi šef MMF-a Horst Keler ipak ide dalje od toga i najavljuje da će "borba protiv siromaštva" biti efikasnija tokom njegovog mandata u Fondu: dugova će biti oslobođeno "što više zemalja, najbrže što to bude mogućno" - kaže on. Ali, to neće biti 30 umesto sadašnjih 10 zemalja, već 20. Skupština će (danas), najverovatnije, prihvatiti taj predlog - da im se oproste svi dugovi.
       I Svetska banka je na to spremna - da otpiše dug svih 20 najsiromašnijih zemalja (2,6 milijardi dolara). NJen šef DŽems Vulfenson tvrdi da Banka ima te pare, ali da li će se ta zamisao realizovati ne zavisi samo od nje, već najpre od toga da li će predlog proći kroz američki Kongres! Upravo to najviše pobuđuje protivnike "globalizacije" svih boja na proteste, sve do zahteva da i MMF i Svetska banka budu raspušteni - kao glavni vinovnici bede i siromaštva za čiju se likvidaciju, navodno, bore. Da pomiri dva sveta - bogate i moćne (koji diktiraju svim ostalim zemljama u obema institucijama) i one koji ne veruju da se one mogu reformisati - pokušao je predsednik zemlje domaćina njihove godišnje skupštine Vaclav Havel.
      
      
       Pokušaj pomirenja
       Na panel - diskusiju u jednom od zdanja svog sedišta, srednjovekovne tvrđave, Praškog hrada, palati Mičnov, on je pozvao više od 300 gostiju - šefove bretonvudskih institucija, predstavnike nekih zemalja njihovih članica i raznih nevladinih organizacija (to jest protivnika Fonda i Banke), nezavisne eksperte i - novinare. To je bilo prvi put u istoriji ovih dveju grupacija da su njihovi šefovi došli na skup na kojem su morali da čuju "šta sve rade loše". U ime i Banke i Fonda, Vulfenson - priznavši da su "napravili prilično grešaka" - unapred je zamolio učesnike ovog "dijaloga na licu mesta" da ih ne smatraju "institucijama zla", jer obe "ratuju protiv siromaštva". On je za dijalog s protivnicima, ali je protiv optuživanja (Banke i MMF-a).
       Apel baš nije naišao na odjek. Predstavnik češkog pokreta Nepokorni, koji je globalno protiv "globalizacije" Katerina Liškova smatra da su i Fond i Banka, od svog osnivanja, samo povećavali razlike između bogatih i siromašnih, tako da su one danas šest puta veće nego pre pola veka. MMF i Svetska banka su ti koji krše ljudska prava, uništavaju životnu sredinu i produbljuju bedu u siromašnim zemljama. Dijalog s bogatima ničemu ne vodi, pogotovo što su promene koje se predlažu samo kozmetičke - tvrdi ona, jer "mala grupa oligarha (G-7) donosi bez kontrole odluke koje imaju globalni domet". NJoj je bliska i Engleskinja En Petifor, iz pokreta Jubilej 2000. - koji zahteva poništenje svih dugova svih siromašnih zemalja do kraja ove godine - skrenuvši pažnju učesnicima diskusije da među njima nema predstavnika G-7: "Dok mi ovde diskutujemo, oni koji imaju stvarnu moć raspravljaju negde iza zatvorenih vrata (tako je i bilo - ministri finansija 'velike sedmorice' su u tom trenutku usvajali svoj ultimatum o smanjenju svetskih cena nafte) i sigurno ne o tome da se otpišu dugovi najsiromašnijih zemalja."
       Šef MMF-a Keler je na to uzvratio da i on "ima srce" (to jest da njegov Fond nije "zao", kao što je i Vulfenson rekao za Svetsku banku) i da mu treba vremena, pošto je tek odnedavno na ovom položaju, da "ispravi greške istorije". Glavni predstavnici obeju institucija su učesnicima ove rasprave najavili da će na zvaničnom zasedanju predložiti dve ključne odluke: da se razvijene zemlje "otvore" za proizvode zemalja u razvoju i da najmanje 20 najsiromašnijih zemalja oslobode tereta svih dugova.
       Danas će se znati da li su to učinili i da li su njihovi predlozi prihvaćeni. Ali, ma kako da se zasedanje okončalo, jedno je izvesno: protesti nisu urodili plodom, svet neće ostati bez Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, a veliko je pitanje i da li će i kako oni biti reformisani. U svakom slučaju, međutim, demonstracije njihovih protivnika u Pragu - usmerene protiv "globalizacije", to jest podjarmljivanja sveta pod šapom ovih finansijskih giganata - iako nisu prerasle u opasne nerede i sukobe (mada je i toga bilo), slične onima u Sijetlu, kao što se češka policija pribojavala, ipak su ostavile utisak kao oblik relativno masovne pobune protiv novog totalitarizma.
      
       BRANKO STOŠIĆ