NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ima nade za nas

Mnogo smo igračkih uzbuđenja i "velikih priča" doživeli u selekciji ovogodišnjeg BITEF-a

      Ako dobro pamtimo, modernu britansku igračku trupu dugo nismo videli na našoj sceni. Tim pre susret sa londonskom kompanijom "Rendom" provocirao je našu znatiželju.
       "Trilogija" koreografa Vejna Mek Gregora struktuirana je na trima igračkim celinama, baziranim na četiri filozofska praelementa. Igrao se "Milenarium" (voda), "Sulfur 16" (vatra) i "Aeon" (Zemlja/vazduh). Mek Gregor i igrači prolaze kroz virtuelni prostor scene i projekcija, u sekvencama, u koji ulaze i iz koga izlaze sasvim prirodno, ovozemaljski. Sve ostalo razgovor je u kosmosu, neke posade svemirskog broda, nekih bića koja kontaktiraju i druže se izgovarajući rečenice unazad. Čini se da pokret i koreografska fraza ne idu prirodnim sledom, već putevima koje najmanje očekujete. Svaki igrački fragment označen je svetlom, zvukom, digitalnim videom i grafičkim prikazima, i to preplitanje na momente izaziva nedoumicu: nije li lepši taj virtuelni svet na platnu, tela koja šetaju jedno kroz drugo, stapaju se i rastapaju razmenjujući energiju i duh, od ovog našeg zemaljskog, neurotičnog i proračunatog?
       Tako je gore, a dole, na sceni, "Trilogija" liči na veliki, komplikovani matematički zadatak koji treba razrešiti. Srećom, koreograf uspeva, uz pomoć Baha i elektronike, lagano smirujući halucinantni prostor i pretvarajući ga u zračak nade. Proces koji se kretao unazad dobija svoj prirodan tok, elektronska zvučna turbulencija nestaje, sve je sakupljeno, sabrano, prebrojano... Ima nade za nas!
       Mnogo smo igračkih uzbuđenja i "velikih priča" doživeli u selekciji ovogodišnjeg BITEF-a, tako da nas je mali komad "Gopf", trija Mecger-Cimerman-De Pero iz Ciriha, vratio sebi, tresnuo u naša četiri zida u kojima svako od nas ima svoju priču. Još kad smo videli kutije (!!!) bila je to asocijacija na ono što nam se događa poslednjih dana.
       Ova mala priča malih ljudi, u malom prostoru i sa minimalnim funkcionalnim dekorom, nije zahtevala naše velike mentalne napore. Sve je rečeno jednostavno, šarmantno, duhovito, trapavim klaustrofobičnim jezikom igre koji nas je odmorio i opustio. Lako čitljivo koreografsko pismo, sa dominantnim scenskim kretnjaima i akrobatikom, Gregora Mecgera i Martina Cimermana, kroz koje je majstorski provučena muzika sa "mašine" Dimitrija de Peroa, dobilo je svoje pravo festivalsko mesto. "Gopf" je bio onaj poslednji, vedri ples ovogodišnjeg BITEF-a.
      
       MARIJA JANKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu