|
Ako je Jasna Šekarić (osvojila srebrnu medalju) jedina svetla tačka našeg tima, logično je pitanje zašto je u Australiju putovalo toliko mnogo ljudi
Aleksandra Ivošev, olimpijska pobednica sa Igara '96. u Atlanti požalila se za svoj neuspeh: "Moj loš rezultat je posledica slabih priprema, pa je finale bilo samo pusta želja. Tokom priprema za Sidnej imali smo stalne probleme sa municijom..." "Municija" je bila lošeg kvaliteta i kod ostalih naših sportista koji su na 27. letnje olimpijske igre u Australiju stigli da se takmiče u pojedinačnoj konkurenciji.
Jednu medalju "prognozirao" je Dragan Kićanović, predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Osvojila ju je Jasna Šekarić (srebrna) u gađanju iz vazdušnog pištolja. Možda predsednik i ne bude apsolutno u pravu, jer do kraja Igara (1. oktobar) nekakve šanse imaju naši kolektivni sportovi: vaterpolo, košarka, rukomet i odbojka.
I dok je Aleksandra Ivošev dobrovoljno iznela razloge svog neuspeha, ostale kolege iz olimpijskog tima su se u svojim izjavama uglavnom ponašali poput rekreativaca i slabo obaveštenih turista. Savezno Ministarstvo za sport ih nije tako doživelo pa je na Olimpijadu uputilo neverovatnih 112 sportista, kako je istaknuto, "da brane čast svoje otadžbine i da se takmiče za svoj narod"!
Hladno - toplo
Ako je atletika "kraljica sportova", onda su atletičari iz Jugoslavije na Igrama u Sidneju bili "kraljevi" u postizanju loših rezultata. Dragutin Topić (skakač uvis) i Dragan Perić (bacač kugle) bili su velike uzdanice našeg olimpijskog tima. Prvi, verovalo se gotovo neograničeno, trebalo je da osvoji koju medalju, a drugi da se plasira u finale takmičenja njegove discipline.
"Stadion i skakalište su kao 'fatamorgana'. Topić se oseća dobro, nije opterećen osvajanjem medalje, drugi su favoriti i to mu odgovara. Ima, međutim, jedan problem. Danju je izuzetno toplo i sunčano, a uveče kada su kvalifikacije u skoku uvis, isuviše hladno. To nervira i smeta. Topiću smeta i kiša", zaključio je njegov trener Mihajlo Švraka. "Ništa ne počinje sa ovim i ništa se ne završava. Mislim da mogu još mnogo toga da pružim" - tvrdio je Dragutin Topić.
Večita uzdanica jugoslovenske atletike Dragutin Topić sa preskočenih 220 santimetara nije ušao ni u finale. Bila je to visina koja se obično preskače na treningu! NJegov kolega Stevan Zorić još za pet santimetara je kraći bio.
Dragan Perić je bacio kuglu 19,49 metara, baš kao na treningu i nije stigao do finala. "Kasno sam došao u Sidnej. Zbog loše aklimatizacije i povrede nisam mogao da "treniram punom snagom", jadao se Dragan Perić.
Ostali, Siniša Peša (400 metara s preponama), Danijel Jahić (skok udalj), Darko Radomirović (1 500 metara), Marija Martinović (troskok), Vukosava Đapić (100 metara), Sonja Stolić (5 000 metara) kažu da su se u Sidneju lepo proveli, jer nikada u svom sportskom životu nisu se takmičili pred 110 000 posmatrača koliko se redovno okupljalo na najvećoj sportskoj građevini u svetu, stadionu "Australija".
Malo radosti posle goleme tuge mnogobrojnoj ekipi atletičara donela je Olivera Jevtić plasmanom u finale na 5 000 metara. Plasmanom je bio iznenađen i njen trener Slavko Kuzmanović smatrajući da je Oliverina disciplina ona na duplo dužoj stazi. Valjda i samo zbog toga, mlada atletičarka je u finalnoj trci odustala, trčeći sa staze pravo u svlačionicu...
Pasivna Mara
Uoči odlaska na Olimpijadu Mara Kovačević, naša najbolja džudiskinja i članica beogradskog "Milicionara", širila je "zarazni optimizam": Skupo ću prodati svoju kožu. Nema nepobedivih protivnica, ima da se 'bijem'. Jeste suludo, ali možda ću u Sidneju da osvojim neki trofej. Osećam se sjajno. Olimpijske igre su nešto što ću pamtiti celog života."
Mara Kovačević je izgubila prvu i jedinu borbu u kategoriji do 78 kilograma od Brigite Olivije iz Belgije, kako su to odlučile sudije, zbog pasivne borbe. Od "bitke" tako nije bilo ništa, a naša šampionka se oprostila od olimpijskog turnira.
Imali smo na olimpijskom turniru još pasivnih boraca. Geard Ajetović je bio naš jedini bokserski predstavnik, u velter kategoriji, gde se zaista "tvrdo" udara. Pobedio ga je bokser sa Tajlanda Parkluma DŽantfonaka, u svetu nepoznat, osim kada je trebalo izgovoriti njegovo ime i prezime. Odlazak Ajetovića na Igre u Sidnej, u najmanju ruku, imao je čudnu predistoriju. NJegove pripreme nadgledali su trener Pašćan i nekada olimpijski vicešampion Tadija Kačar. Zbog toga se "pobunio" savezni selektor Miodrag Perunović i došlo je do suspenzije Ajetovića od strane Bokserskog saveza Jugoslavije. A onda je, ipak, otputovao u Australiju. "Ne mogu da objasnim šta se dogodilo sa njim na polovini meča (traje četiri runde po dva minuta), jer mi se učinilo da je odjednom prestao da boksuje. Tri meseca smo radili svakodnevno, ali to je boks, neko mora da pobedi", razočarano je rekao trener Pašćan.
Imali smo i predstavnicu u pomalo zaboravljenom sportu - mačevanju. Nije učestvovala Vera Jeftimijades, jer je davno prestala da se takmiči. NJena naslednica Tamara Savić-Šotra je pristojno oznojila svoju protivnicu i takmičenje završila u drugom kolu. NJena protivnica iz Francuske bila je mnogo "snažna", kasnije je osvojila bronzanu medalju.
Naše jegulje
Stonoteniseri Grujić i Lupulesku nisu bili pasivni, igrali su koji meč više, pa tek onda ispali iz daljeg takmičenja. Da ne bi zaostali za kolegama iz reprezentacije, potrudili su se i teniseri Vemić i Zimonjić. Francuski par bio je prejak za plasman u drugo kolo.
Bez obzira na to što je na 100 metara slobodno njegov stil bio previše "slobodan" i što je njegovo "napredovanje" kroz vodu bilo bolno sporo, Erik Musambani iz Ekvatorijalne Gvineje ušao je u istoriju olimpijskog plivanja, a dobio je i veličanstveni nadimak - "Jegulja". Ovaj 22-godišnjak iz male afričke zemlje nikada u svom životu nije video 50-metarski olimpijski bazen, a plivanjem je počeo da se bavi tek pre šest meseci. Do sada je trenirao samo u bazenu dužine 20 metara i nijednom mu nije pošlo za rukom da svih 100 metara prepliva, a da se ne zaustavi da udahne vazduh. Iako se svima činilo da će se negde na pola puta trke udaviti, "Jegulja" je ipak stigao na cilj. U svojoj grupi bio je prvi, jer su dva takmičara bila diskvalifikovana, nije ušao u polufinale, ali je zapisan kao pobednik.
Na Olimpijadi u Sidneju imali smo i mi svoje "jegulje"; takmičilo se čak devet jugoslovenskih plivača. Naravno niko se nije od njih "udavio", ali je postojala bojazan za tako nešto. Vladan Marković je čak postigao državni rekord, ali je to bilo dovoljno samo za 21. mesto. Svi se, međutim, u jednom slažu - nisu dobro tempirali formu!
Vetar oduvao medalju
Jugoslovenski dvojac bez kormilara (Đorđe Višacki i Nikola Stojić) u najvažnijoj trci sportskog života u finalu osvojio je peto mesto i tako je nestala možda i najveća nada da još neko, pored Jasne Šekarić, u pojedinačnom sportu osvoji medalju. Po svim dosadašnjim rezultatima Višacki i Stojić važili su za favorite za osvajanje medalje. U finalu su, međutim, neočekivano zauzeli mesto iza posada Francuske, SAD, Australije i Velike Britanije. U prvoj polovini 2 000 metara duge staze veslali su odlično i bili na drugom mestu...
"Ne volim kada sportisti posle takmičenja imaju opravdanje za neuspeh. Sudije su oštetile naš čamac, jer po pravilu, kao najbolje plasirana posada u polufinalu, trebalo je da dobijemo najbolju stazu. Dobili smo petu, lošu stazu. Bočni vetar je bio izuzetno jak i naši reprezentativci na 1 200 metara kao da su naleteli na zid", rekao je Nebojša Ilić, savezni kapiten veslača.
Drugi naš predstavnik, četverac bez kormilara, hrabro je veslao i na kraju u "malom finalu" stigao drugi, a u ukupnom plasmanu osmi.
Kajakaši Ognjen Filipović, Nataša Janjić, Igor Kovačić, Jožef Šoti. Saša Vujanić i Dragan Zorić, zajedno sa trenerom Milanom Janjićem, osvajačem srebrne medalje 1984. na Olimpijadi u Los Anđelesu, nisu imali primedbe. "Nama vetar nije smetao, kako je bilo nama, tako i drugima." Kajakaši nisu osvojili nijednu medalju, ali se nisu ni žalili.
ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ
|
