Ima ozbiljnih indicija da bi lideri DOS-a mogli da u Podgoricu pošalju ponudu da obe stranke uđu u saveznu vladu, nakon što se dogovore o mandataru iz Crne Gore

      Perjanice leve koalicije u Srbiji i mediji pod njihovom kontrolom saopštili su, nekako bez oduševljenja, da je levica osvojila većinu u Veću građana i Veću republika, dok je prisutne novinare dirnula izjava generalne sekretarice SPS-a Gorice Gajević da je levica osvojila dvotrećinsku većinu u Veću republika, koja joj omogućava da sprovede ustavne promene. Nije ostalo jasno da li joj je neka od pravničkih gromada u međuvremenu otkrila da je za ustavne promene potrebno samo dve trećine poslaničkih glasova u Veću republika (a ne i u Veću građana) i da li je neko poželeo da predsednika ponovo bira parlament, a ne narod.
       Sva je prilika da je na parlamentarnim i predsedničkim izborima pobedila Demokratska opozicija Srbije, a njen kandidat Vojisliv Koštunica dobio milion glasova više od Miloševića. Na putu od izbornih mesta do Savezne izborne komisije, u kojoj značajnu ulogu imaju i crnogorski kadrovi, izgleda da je zatureno 600 000 glasova ili čitava Crna Gora. Iste večeri kada je misteriozna izborna komisija konačno sišla među Srbe i saopštila da će Milošević trčati drugi počasni krug, državna televizija objavila je preko lojalnog Albanca Sokolja Ćusea da je u Prizrenu glasalo 30 000 građana, iako grupica preostalih Srba od proglašenja kumanovske pobede životari pod zaštitom vojnika NATO-a.
      
       Bez plebiscita
       Prema famoznim rezultatima koje je saopštila Savezna izborna komisija, DOS je osvojio 15 mandata više od koalicije socijalista i julovaca u Veću građana, dočim je na lokalnim izborima koalicija "NATO-plaćenika" ojadila levičare, koji su izgleda izgubili plebiscitarnu podršku u narodu. Potpredsednik Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović izjavio je na sam dan glasanja da će SNP posle tih izbora najverovatnije postati najjača parlamentarna stranka u Saveznoj skupštini, što se nije ostvarilo jer je DOS osvojio više mesta nego što se očekivalo, ali je u priči o odnosima dve socijalističke partije ostalo zapamćeno da u SNP nisu bili preterani entuzijasti u plebiscitarnoj podršci Miloševićevoj koaliciji. Vodeća opoziciona partija u Crnoj Gori, koja je proteklih godina potresno govorila kako želi zajednički život sa onima koji imaju poverenje građana Srbije, sada je stavljena pred dve neugodne dileme.
       Momir Bulatović i njegovi saradnici morali bi da odgovore da li će učestvovati ili bar tolerisati besramno prekrajanje rezultata prema kojima njihovi prigovori na izbore u Crnoj Gori deluju kao mala noćna muzika. Na biračka mesta u Crnoj Gori je izašlo oko 28 odsto birača, što je znatno manje od dosadašnjih rezultata SNP-a. Iako je Bulatović slavodobitno predao 180 000 potpisa za kandidaturu Miloševića, u drugom oku u glavi je za vrhovnog komandanta glasalo skromnih 110 000. Čelnici SNP-a su izjavljivali kako su predali tačno onoliko potpisa koliko imaju birača, dok za ostale potpise treba pitati JUL, ali to neće promeniti osnovno saznanje da će ta partija gubiti na ugledu svakim danom druženja sa Miloševićevim gubitničkim režimom.
       Ishod saveznih izbora dovodi narodne socijaliste iz Crne Gore, koji monotono ponavljaju da je za njih primarna zajednica sa Srbijom a ne sa Miloševićem, pred sudbinski izbor: hoće li SNP sa svojih 100 000 glasova postati Slobin čarobni eliksir za večnu mladost ili će ipak pregovarati sa snagama koje su pobedile na izborima u Srbiji. Za pristalice svih drugih stranaka postavlja se samo jedno pitanje: može li Jugoslavija da preživi ako njom budu vladale snage koje su poražene u obe njene republike? Ili nešto banalnije: može li Jugoslavija bez Slobodana?
      
       Momirove izjave
       Jugoslovenski premijer i predsednik Socijalističke narodne partije Momir Bulatović objasnio je u intervjuu nedeljniku NIN (24.2.2000) da Crna Gora ne sme biti svedena na polugu za destabilizaciju političkih prilika u Srbiji. "Političke prilike u Srbiji neka se određuju na bazi demokratske volje građana Srbije. A, ponavljam, sveta dužnost svakoga ko politički govori u ime Crne Gore, jeste da razgovara i održava državno zajedništvo sa svima koji su takvo povjerenje dobili u Srbiji." Na pitanje da li vidi mogućnost opstanka Jugoslavije i posle Slobodana Miloševića, savezni premijer je odgovorio da "naravno vidi tu mogućnost. Svaka zemlja je važnija od bilo kojeg pojedinca. Mislim da je važno braneći Miloševića, braniti princip i pristup da nam predsjednike biraju naši ljudi u demokratski izraženoj proceduri."
       Na drugoj strani, opozicioni lideri u Srbiji su se posle Đukanovićeve odluke da bojkotuje izbore i time pokloni 50 mandata svom omiljenom diktatoru, odlučili za uravnotežen pristup prema oba pola crnogorske političke scene. Đukanović sada više nema savršeni alibi sa Dedinja, a Bulatović ima jedinstvenu priliku da vodi samostalnu politiku. "Momir i njegova partija će narednih dana pokazati da li jugoslovensku ideju vide u NJegošu ili nekim placevima na Dedinju. Ako odluči da zajedno sa dosadašnjim partnerima krade glasove, on neće nauditi demokratskim snagama u Srbiji, ali bi mogao da sopstvenu partiju pošalje na put bez povratka", komentariše jedan od najznačajnijih lidera DOS-a. Ima ozbiljnih indicija da bi lideri
       DOS-a mogli da u Podgoricu pošalju ponudu da obe stranke uđu u saveznu vladu, nakon što se dogovore o mandataru iz Crne Gore. Proteklih meseci su iz drugog oka u glavi" stizala prilično opravdana lamentiranja o obespravljenosti, ali se krajem septembra nekim čudnim sticajem okolnosti sudbina jugoslovenske zajednice našla u rukama obespravljene republike.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ