U najboljem slučaju nova vlast moraće da plati sve dugove prethodnika i ubedi mlade birače da je Srbija obećana zemlja

      Još se u nedelju ujutru glasačke kutije nisu ni zagrejale, a keks "domaćica" čija je cena zahvaljujući predizbornoj politici Vlade Srbije iznenada pala na 22 dinara, poskupeo je za trećinu. Ravnodušna prema mogućnosti prve demokratske smene vlasti u poslednjih deset godina, nemačka marka je na crnom tržištu u predizbornoj nedelji, kao i u ovoj posle izbora, nastavila da varira između 31 i 35 dinara.
       Industrijska proizvodnja koja je počela da klizi nadole sredinom 1998. godine, nastavila je da pada. Na taksimetru Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i ostalih jugoslovenskih kreditora, naš spoljni dug nastavio je da raste ka cifri koja je jednaka godišnjem društvenom proizvodu zemlje.
       Nijedno preduzeće u nedelji pre izbora nije htelo da drži dinare na svom računu bojeći se da će im vlast sve pokupiti, svedoči jedan broker za NIN. "Pred izbore, sve ozbiljne poslovne odluke su zamrznute", kaže Aleksandar Vlahović, konsultant. "Tako je pred svake izbore i to najbolje govori koliko je kod nas privreda u rukama politike. Naslućujući da bi ove godine nešto moglo da se promeni, većina direktora trudila se da se ne pojavi u predizbornoj kampanji", kaže Vlahović. "Sve to pokazuje samo jedno, da kod nas svojina mora pod hitno da nađe vlasnike."
      
       Tri scenarija
       Pobednik izbora koji je u trenutku pisanja ovog teksta još nepoznat (pre svega neizvesno je ko će formirati saveznu vladu i kolika će biti njena stvarna moć u odnosu na srpsku vladu) moći će da bira između mogućnosti da ga obori "domaćica", ili da stegne zube i počne da gazi po koprivama i trnju.
       Nova jasno definisana vlast sa tržišnom orijentacijom moraće bar na početku da bude slična onoj prethodnoj, populističkoj. "Bilo bi, naravno, najbolje da nova vlast može da se opredeli za jasan tržišni koncept, ali bojim se da bi uspostavljanje realnih cena, posebno u zdravstvu i školstvu bilo takav socijalni šok da bi uzdrmao sam temelj novoizabrane vlasti", kaže dr Danijel Cvjetičanin. "To znači da će sve morati da se radi postepeno."
       Prema procenama Ekonomskog instituta, ako bi se ispravili dispariteti cena (hleb, meso, ulje, šećer, struja), samo u prvih mesec dana po tom osnovu doživeli bismo inflatorni udar od 80 procenata, a narednog meseca još 30 odsto.
       Ta nova vlast moraće da odgovori i na pitanje koje su joj drugi ostavili u amanet - ko će, da li će i po koju cenu završiti započetu gradnju "deset hiljada stanova za novi vek", i na ono koje je sama sebi zadala - da ubedi mlade ljude da ne treba da idu u svet i da je Srbija njihova obećana zemlja.
       "Tranzicija mora da boli i to je ono što svi znamo", ponovio je dr Dragan Đuričin na savetovanju "Finansijska tržišta u novoj regulativi" u Miločeru, ali ta cena, smatra dr Danilo Šuković, ne mora biti tragična. "Mi smo veliki deo troškova tranzicije već platili, i ako svet pokaže dobru volju, a ja tvrdim da je ima, dobar socijalni paket mogao bi da garantuje da najsiromašniji neće ponovo biti žrtve."
       To, međutim, u velikoj meri zavisi i od stvarnog stanja jugoslovenske ekonomije, koliko se dosadašnja vlast zadužila u inostranstvu (procenjuje se najmanje 500 miliona dolara kod Rusa i Kineza). "Podvlačenje crte, to je prvi potez bilo koje nove vlasti", kaže Slobodan Milosavljević iz Instituta za istraživanje tržišta (IZIT).
      
       Jasna pravila
       Na unutrašnjem planu od pobednika se pre svega očekuje da učini ono što je poručivao jedan predizborni plakat: da omogući da 1+1 budu 2. "To su pre svega institucionalne promene, uvođenje jasnih pravila i stabilnosti u pravni sistem", kaže Milosavljević. Ili, kako to kaže Jovan Mileusnić, direktor "Jugohemije", vodeće jugoslovenske spoljnotrgovinske firme:"Važna su dva principa - da se ponovo povežemo sa svetom, da razbijemo iluzije da smo u bilo čemu samodovoljni, i da se završi tranzicija." "Jugohemija" je jedna od deset firmi pionira jugoslovenske privatizacije okupljene u Asocijaciji akcionarskih preduzeća Srbije (AAPS).
       Uprkos hajkama na tehnomenadžere u poslednjih 20 godina, u Jugoslaviji je ostalo još direktora koji mogu da dobiju robe za pet miliona dolara samo na svoje ime i ime firme, i još jugoslovenskih preduzeća koja mogu na tržište EU.
       Evropska unija obećala je pred izbore da će u slučaju demokratskog ishoda skinuti sankcije Jugoslaviji, a samo jedan potez, ulazak Jugoslavije u grupu balkanskih zemalja kojima je EU omogućila da bez barijera plasiraju robu na njihovo tržište, smanjio bi troškove jugoslovenskog izvoza za 20 procenata, procenjuje Mileusnić.
       Pred izbore i opozicija i G-17 Plus, a i EU pominjali su cifre od pet milijardi dolara do više stotina miliona maraka za početak, ali je isto to obećavano i mnogim drugim zemljama u okolini, a stizalo je na pipetu.
       Socijalistima je razumevanje svetskih tokova potpuno nedostajalo, ali ni opozicija nije do sada pokazivala da zaista u punoj meri razume šta međunarodna zajednica hoće, smatra Šuković.
       U priličnom broju stranih novinskih komentara i komentara analitičara, to je osnovna stvar koja se, pre svega u američkim izvorima, zamera Vojislavu Koštunici, iako su i SAD obećale ukidanje sankcija.
       Dvovlašće savezne i srpske vlade: Sve dok ne bude u potpunosti jasno ko drži vlast, strani kapital će biti oprezan, smatraju svi sagovornici NIN-a. "Najverovatnije je da ćemo za početak dobiti humanitarnu pomoć, da lakše prođemo zimu, ali za ozbiljnije stvari moraće da se sačeka", kaže Milosavljević, napominjući da mu je poznato da nekoliko konzorcijuma investitora ima spremne planove za ulaganje u SRJ.
      
       Ni riba ni devojka
       Milosavljević ocenjuje da zemlje susedi Jugoslavije neće sa zadovoljstvom dočekati promenu vlasti u Jugoslaviji jer će se strani investitori posle zasićenja u Bosni i Hrvatskoj, pa i drugim balkanskim zemljama, hitro okrenuti ka Beogradu. I Vlahović smatra da bi odmah po ukidanju sankcija četiri do pet velikih ugovora moglo da bude potpisano u kratkom roku.
       Ono što najviše brine sagovornike NIN-a jeste mogućnost da se nestabilnosti nastave, da ostane nejasno ko je stvarni vršilac vlasti u zemlji (u ovom trenutku je to srpska vlada, ali je nejasno da li će opstati sadašnja koalicija socijalista, julovaca i radikala), što bi nesumnjivo dovelo do pojačavanja nestabilnosti - od ubrzanja već visoke inflacije do povećanog rizika za zemlju.
       Nastavak siromašenja stanovništva kao produkt loših poteza socijalista i oklevanje inostranstva da pruži finansijsku podršku moglo bi da za godinu dana interregnuma samelje i Koštunicu i Demokratsku opoziciju Srbije (DOS) jer političke promene ne bi automatski donele željeni ekonomski oporavak.
       "Jedino dobro koje mogu da zamislim u takvim uslovima je da bi i jedna i druga vlast bile zabavljene sobom, a manje privredom", kaže Mileusnić koji ima dug menadžerski staž i preživeo je mnoge političke i ekonomske promene u bivšoj i sadašnjoj Jugoslaviji.
       Svako odlaganje da se konačno uđe u proces tranzicije koštalo bi mnogo, i ako se taj proces odloži za godinu dana (kada je regularan rok za održavanje republičkih izbora) svakoj reformskoj vladi biće još teže, smatra dr Nebojša Savić, iz Ekonomskog instituta.
      
       Svi gube
       Demokratski izabrani predsednik i kontinuitet ekonomske politike socijalista: Najgora moguća varijanta, smatraju sagovornici NIN-a, jer bi se nestabilnosti samo produbile bez mogućnosti na poboljšanje bilo na kratak bilo na srednji rok. Čak i u slučaju da se u ekonomskoj politici ništa ne promeni, i takva vlada ili vlade (savezna i republička), morali bi da odustanu od sadašnjeg tempa populističke ekonomije, prosto zato što više nemaju novca.
       To znači da bi i u takvom scenariju nestali ulje i šećer po niskim cenama i da bi se penzije i isplate zarada iz budžeta znatno proredile (kao uostalom posle bilo kojih izbora), tim pre što je ova vlast uložila ogromne napore da povuče novac da bi odigrala na sve ili ništa u predizbornoj kampanji.
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Dr Nebojša Savić NA KRATAK ROK: Malo može da se očekuje i ko god da bude na vlasti ne bi ni smeo ni mogao da obeća brži oporavak privrede. Od sredine 1998.godine industrijska proizvodnja ima kontinuirani pad, nezaposlenost raste, a deficit u državnim finansijama se povećava.        NA SREDNJI ROK:Bila bi velika stvar za novu vlast, naravno ukoliko ona bude tržišno orijentisana, da se jasno prepozna da se došlo do prelomne tačke i da više nema klizanja životnog standarda nadole. Ozbiljne strukturne i tržišne reforme i pridruživanje Paktu za stabilnost jugoistočne Evrope se podrazumevaju.        NA DUGI ROK: Da nova vlast postavi sebi kao cilj ulazak Jugoslavije u Evropu i, za pet do deset godina, prihvati evro kao nacionalnu valutu.