Kako predsednik SIK-a Borivoje Vukićević objektivno vidi predsednika SRJ od 38,62 odsto Slobodana Miloševića

      Ako Srbi ne ostanu uz njega, upozorio je Slobodan Milošević u svom istorijskom TV obraćanju naciji, srpsko ime svešće se na čorbast pasulj, ukoliko je i čorbast pasulj autohton izum. Nestaće književni jezik na kome piše njegova supruga, narod će nastaviti da krade izbore! Predsednik od 38,62 odsto glasova tvrdi da je Demokratska opozicija Srbije, koju RTS zove takozvana, dobila pare iz NATO kase i tim parama falsifikuje izborne rezultate!
       Uprkos tako mračnoj prognozi i teškim vremenima, jedno nežno prijateljstvo ne prestaje, prijateljstvo između Slobodana Miloševića i predsednika Savezne izborne komisije Borivoja Vukićevića. Iako, razumljivo, praktičan čovek, predsednik SIK-a u svojoj autobiografiji pod naslovom "Pravdu sam delio", piše o izvornoj, čistoj ljubavi, zasnovanoj na ljudskom poštenju. "Kada sam ga prvi put video ni slutio nisam šta će on postati. Stoga začetak našeg druženja, pa zatim i prijateljstva, nije bio zasnovan apsolutno ni na kakvom interesu", ispoveda se Vukićević. Ovu ogradu - "ni na kakvom interesu" - frojdisti bi mogli da tumače upravo obrnuto. Ja neću, jer nije sve u životu laž. "Velika je čast imati takvog čoveka za prijatelja", nastavlja predsednik SIK-a, "iz više razloga. Ako je za prijateljstvo potrebna izražena volja dvojice, to je u ovoj situaciji, naravno, bila potrebna njegova volja." Vukićević je volju već imao.
       Prijateljstvo se dalje razvija: "On nije čovek kome vlast udara u glavu, koji bi se, kao i mnogi drugi, distancirao, van onog nužnog protokolarnog, zvaničnog. Tako je naše prijateljstvo nastavljeno, zahvaljujući njemu i njegovom uvek korektnom odnosu." Koliko su dvojica predsednika, predsednik od 38,62 odsto i predsednik SIK-a, bliski, svedoči i fotografija u autobiografiji s potpisom "Danica i ja sa Mirom i Slobodanom", kao i sledeća epizoda:
       Nikada prema meni nije bio ličan, ni onda kada sam mu se u ličnim odnosima i polemikama suprotstavljao. Voleo je da mu se istina kaže u oči. Nekada je u šali znao da mi kaže: "E jesi seljak." Ja sam, takođe u šali, uzvraćao da sam gospodin, ali ne onaj koji se upotrebljava kao uzrečica, već "rođeni gospodin".
       Predsednik Savezne izborne komisije misli da je Slobodan izuzetno hrabar čovek i - po njegovoj oceni - jak logičar, "po mojoj oceni najverovatnije zbog toga što je duboko svestan da svi ataci na njegovu ličnost nisu na njega kao Slobodana, već na njegovu personifikaciju vlasti".
       NJegovo pamćenje je impresivno, dodaje Vukićević.
       Pošten i objektivan, kakav je predsednik Saveznog suda i Savezne izborne komisije Borivoje Vukićević, uvek spreman da dă ruku i glasačke listiće za Slobodana Miloševića, ne može a da se objektivno ne gnuša nad pokvarenošću Miloševićevih protivnika. Citiram gnušanje: "Kada se setim kakav je grub napad od strane dela opozicije bio na njegovu ličnost, a to znači na vlast, čija je on personifikacija, sigurno neću preterati ako kažem da je to bilo krajnje drsko. Uzvikivanje 'Sadame', 'crvena bando' i slično uzornom čoveku i rukovodiocu, koji je sve svoje znanje i energiju maksimalno upotrebio za očuvanje Jugoslavije, njenog integriteta, sloboda i prava građana, mogu objasniti stručnjaci za psihopatologiju."
       I Vukićević, dakle, kao i Slobodan Milošević, kao i dr Mira Marković, smatra da je većinski deo srpskog naroda (i Vukićević je Crnogorac) psihopatološki!
       Od Vukićevića saznajemo, što se Požarevca tiče, da je Slobodan češće sedeo u bašti, a vrlo retko na doksatu. Uostalom, "sedenje je za njega bilo vrlo retko. Uvek je bio u pokretu. Voleo je da radi oko svojih kola."
       To je istorijski deo Vukićevićeve autobiografije "Pravdu sam delio". Nas zanima budućnost. Vukićević je anticipira: "Ako niste dobro sagledali namere protivnika, niste u mogućnosti da delujete na pravi način i donesete prave odluke. Slobodana je u tome teško nadmašiti. To što mu se pojedinci i određene grupe na direktan ili indirektan način suprotstavljaju, jeste gola želja za njegovo svrgavanje, sa ciljem preuzimanja vlasti."
       Predsednik, međutim, neće da ga svrgnu. Predsednik je pripretio narodu: Hoću da me volite. Ako me ne volite, zapamtićete me!
       I supruga Predsednika Republike od 38,62 odsto, poslanica Veća građana dr Mira Marković izjavila je da je narod potplaćen. Pare su ušle u zemlju, a nisu, kao pod njihovom vlašću, izašle. Dok je to govorila, snimatelji RTS-a snimali su je u totalu. Nijedan krupan plan. Dok je Mira govorila, snimali su Šoklovačkog! Postavlja se pitanje da li im je sama dr Marković zabranila da je snimaju izbliza, ili su se snimatelji - o bože! - na svoju ruku distancirali!?
       Kome je opozicija dala NATO pare? Glasao sam, ni cent nisam dobio.
       Predsednik SIK-a Borivoje Vukićević uhvatio je narod u krađi! Zato je odlučio da mu se osveti, s Milisavom Milenkovićem i Milenom Arežinom, statističkom fantastikom.
       Narod, od koga se ogradio i Slobodan Milošević, neće u drugi krug. Nadajmo se, ipak, najboljem. Predsednik SIK-a nas uverava: "Slobodan je veliki prijatelj svakome koga drži za prijatelja."
       Dosad je držao narod...