|
Ukoliko se ispostavi da nema drugog rešenja, jedan od predloga odbora je da svi i zaposleni i nezaposleni dobijemo otkaz i da se onda ponovo objavi konkurs
Niko tog četvrtka nije mogao da predvidi šta će se dešavati tokom popodneva, a ponajmanje ljudi u zgradi RTS-a. U trenutku kada su okupljeni građani već počeli da se koškaju sa policijom, a ubrzo potom, kao odgovor na suzavac, počeli da gađaju zgradu kamenicama, u RTS-u u Takovskoj ulici još su se nalazili novinari te kuće, koji su, ničim ometani, i dalje kreirali ono što su oni zvali vestima, a ostatak građanstva lošim političkim marketingom.
Kada su sat vremena kasnije demonstranti pohrlili u zgradu, zatekli su mnoga poznata lica iz Informativnog programa kako i dalje pripremaju priloge. Bio je to susret koji će se narednih dana prepričavati i naduvavati, a ako odbacimo sve slojeve legende i mita, ostaje nekoliko ključnih elemenata koji će se u različitim interpretacijama, ponavljati: vređanje, šamari, pljuvanje, šutiranje, pa i linč.
Pad
Dok se od ubačenih zapaljenih novina ili molotovljevih koktela razvijao požar i zgrada već uveliko gorela, novinari državne televizije, očigledno zbunjeni i prestravljeni, a kao da ne shvataju najbolje šta se dešava, izlazili su kroz nezavršeni izlaz ka Aberdarevoj ulici, pred masu, koja ih je pljuvala, vređala, udarala, gađala peskom... Na udaru su se našli Spomenka Jović, Staka Novković, Tatjana Lenard, Sonja Đurić, Simo Gajin, Milorad Komrakov...
Glavni i odgovorni urednik Dragoljub Milanović pokušao je da pobegne Aberdarevom ulicom, ka Petoj beogradskoj gimnaziji, ali je, pošto se prethodno sapleo i pao, naleteo na drugu grupu demonstranata i praktično bio uvučen u masu. Očevici su kasnije izražavali duboku sumnju da je Milanović preživao. On se od tada nije oglasio, ali je, kako saznajemo od jednog njegovog bliskog prijatelja, "dobro i zdravo i oporavlja se".
Milorad Komrakov, glavni urednik Informativnog programa, pokušao je da pobegne kroz Tašmajdanski park, ali su ga demonstranti presreli i počeli da ga batinaju. Trojica članova DOS-a uspela je da ga otrgne od mase, stavi mu na glavu bačeni policijski šlem i maramicu preko usta i da ga, uzvikujući "Imamo povređenog!", odvede do Gradske skupštine. Prema instrukcijama jednog funkcionera DSS-a, Komrakovu je u Skupštini ukazana lekarska pomoć i tu je uz obezbeđenje ostao zaključan do jutra. Pošto se gužva stišala, prebačen je u bolnicu. O njemu se dalje više ništa ne zna, osim da je u ponedeljak pismeno obavestio štrajkački odbor da podnosi neopozivu ostavku.
Do novinara bivše Informativne redakcije RTS-a trenutno je teško doći, Sonja Đurić odbila je da da izjavu za NIN, a javnosti se do sada obratila samo Staka Novković. Ona je u izjavi "Večernjim novostima" objasnila da joj je grupa ljudi naoružana motkama skinula Fendi naočare i otela kesu sa pečenim piletom, a u pismu poslatom redakcijama "Glasa" i "Blica" pozvala se na profesionalnost jer smatra da je posao spikera da čita ono što se od njega traži, pa i loše tekstove "što je zdušno korišćeno". Pozivajući se na svoju apolitičnost i stranačku neopredeljenost, Staka Novković predstavila se kao žrtva onih koji su "koristili" njen glas.
Ali priča o žrtvama, kada je u pitanju poslednja decenija RTS-a, veoma je dugačka, teška i nerazjašnjena. Na nivou glasina ona je valjda zaokružena kada se pročulo da su novinari namerno ostavljeni u zgradi u Takovskoj i prepušteni na milost, prema njima prilično nemilosrdnih, demonstranata, tako što im je naređeno da ne napuštaju zgradu, a dok su nemiri trajali javljeno da ne brinu jer će ih zaštititi vojska.
I dok su demonstranti vijali ulicama novinare, zgrada gorela, a iz nje, u opštem haosu, iznosilo čega se ko dohvatio, u prostorijama sindikata "Nezavisnost" održavao se sastanak novinara RTS-a koji su nekoliko dana ranije stupili u štrajk. Oko dvesta novinara proglasilo je, samo nekoliko sati pre nego što će njihova kuća izgoreti, generalni štrajk tražeći promenu uređivačke politike i smenu rukovodstva. Dvosatna moralna prednost pretvorila ih je u heroje: kada su se sa uzdignutim legitimacijama RTS-a priključili demonstrantima, bili su burno pozdravljeni.
"Bilo je oko šest sati kada smo došli na sastanak. Bilo nam je već jasno da od Takovske nema ništa i prepustili smo tu zgradu njenoj sudbini. Odjednom je ušao jedan kolega i rekao da u Košutnjaku nema nikog", kaže Bojan Bosiljčić, urednik u Kulturnoj redakciji i član štrajkačkog odbora. "Rekli smo samo: 'LJudi pa štrajk je gotov, idemo da radimo!'"
Košutnjak
Milena Vučetić, inženjer emisione tehnike, Marija Kovač, urednik u Kulturnoj redakciji, Dragan Milanović, asistent režije, Vladimir Arsić, urednik u Kulturnoj redakciji, Božidar Kalezić, reditelj, i Bojan Bosiljčić prvi su ušli u prazne prostorije studija u Košutnjaku. NJima su se ubrzo priključili Rade Veljanovski, nezavisni novinar, nekadašnji urednik Informativne redakcije Prvog programa Radio Beograda i ekipa nezavisne produkcije VIN. Oko devet sati uveče počeo je program Nove RTS, koju je građanima predstavio Bojan Bosiljčić. Kao prvi gost u studiju pojavio se Nebojša Čović, a tokom večeri puštani su prilozi VIN-a sa popodnevnih događaja.
"Trebalo je skoro dva sata da se digne sistem, jer su štrajkači počupali kablove", kaže Rade Veljanovski. "Bila nam je potrebna komunikacija, a nismo znali ni brojeve telefona u prostorijama u koje smo ušli. Pozivali smo kolege da nam se priključe i ubrzo je stigla Gordana Suša i donela snimljeni materijal, a počeli su i ostali da pristižu. Dogovorili smo se da Gordana preuzme ingerencije odgovornog urednika, jer još nismo znali šta će biti. Čuli smo zatim da je i Radio Beograd prazan i dogovorili se da ljudi iz radija odu tamo."
Posle neizvesnosti i euforije prve noći, u RTS počeli su da pristižu ljudi sa svih strana, te se ubrzo ispostavilo da je previše onih koji se smatraju pozvanim da odlučuju o sudbini televizije. Tri dana kasnije štrajkački odbor rešio je da, do formiranja legalnog rukovodstva, preuzme stvar u svoje ruke. Oformljen je krizni štab koji je imenovao programsko telo. Funkciju glavnog urednika trenutno obavlja Gordana Suša, a glavni koordinator je Nenad Ristić.
"Nemam nameru da ostanem ovde, došla sam samo kao kolegijalna pomoć", kaže Gordana Suša, nekadašnji urednik Informativnog programa RTS-a (otpuštena maja 1991). "Trenutno radimo u veoma teškim uslovima, nemamo kompjuter sa modemom da bismo se priključili na agencije, imamo jedan faks... Veliki problem je što je ovde izvršena nasilna smena novinarskog kadra, tako da je malo onih koji znaju da rade, samo produkcija funkcioniše dobro."
Spiskovi
Kadrovski problem po vemu sudeći biće najteže breme budućem upravljačkom telu RTS-a. Ova kuća broji više od sedam hiljada zaposlenih, ne računajući one koji su u poslednjih deset godina dobili otkaze, a uključujući one koji su zapošljavani po partijskoj liniji. Trenutno je veoma mali broj onih na koje se u profesionalnom smislu može računati. Uz to, zaposleni su ogorčeni na kolege za koje smatraju da su, što iza što ispred ekrana, uništili ugled kuće, a štrajkački odbor pak ne želi da na sebe preuzme ulogu glavoseče.
Sada se prave spiskovi onih koji će biti zamoljeni da se privremeno povuku. U toj grupi, pored ljudi koji su se pojavljivali na ekranu i za čiju je bezbednost bolje da se neko vreme ne pojavljuju, po svemu sudeći, biće i šefovi tehničkih službi, koji su, kako tvrde njihove kolege, bili "Milanovićevi ljudi koji su nam svaki dan pretili otkazima".
"Za sve nas je porazno što se prave spiskovi, ali to nisu spiskovi za odstrel, nego će ljudi samo biti zamoljeni da se malo odmore, ako već sami nisu umorni od svojih akrobacija", kaže Bojan Bosiljčić. "Niko neće biti otpušten, otkaze će davati i zapošljavati one koji su oterani budući direktor. Mi smo vratili na posao one koji su otpušteni, a među njima su i sadašnji štrajkači, jer je Milanović od 1. oktobra podelio stotine otkaza, ali te ljude ne možemo formalno vratiti. Ukoliko se ispostavi da nema drugog rešenja, jedan od predloga odbora je da svi i zaposleni i nezaposleni dobijemo otkaz i da se onda ponovo objavi konkurs."
Štrajkači su uspeli da deponuju novi potpis i na osnovu toga ove nedelje su isplaćene plate. U ponedeljak su revidirane varijabile Informativnog programa, jer se ispostavilo da su one iznosile i do 20 000 dinara, a da su se na platnom spisku nalazili i ljudi sa osnovnom školom čija su primanja prelazila 10 000. Ostaju, međutim, problemi sa službenim automobilima koji nisu vraćeni, sa oko hiljadu mobilnih telefona koji su podeljeni ljudima van kuće, sa računima u inostranstvu sa kojih i dalje otiče novac...
U Novoj RTS trenutno vlada prilično haotična atmosfera. U prostorijama u Košutnjaku nalazi se policija, DOS-ovo obezbeđenje, televizijsko obezbeđenje, a da pri tom niko ne zna zašto je tu, niti može da pohvata gde je koja redakcija. Zaposlenima niko ne traži propusnice, oni prosto ulaze tako što se potpisuju.
Prema rečima Bojana Bosiljčića, za sada je najvažnije da nijedna politička stranka ne pokuša da se bavi prisvajanjem televizije i da RTS što pre izgradi novi identitet, jer je, kako su štrajkači i napisali u svom prošlonedeljnom zahtevu za smenu rukovodstva, ova kuća delovanjem prethodnog rukovodstva već odavno urušena.
"Ovo je Nova RTS do pravljenja definitivnog identiteta, dok se ne raščisti sa ikonografijom koja je bila gotovo humorna. Kada se napravi nova televizija, onda više neće biti 'Nova'."
Za gledaoce će biti sasvim dovoljno da RTS ne bude ni nova ni stara, već, konačno, samo - profesionalna televizija.
IVANA JANKOVIĆ
|
Povratak otpisanih
TREĆI KANAL
Dosadašnji glavni i odgovorni urednik Trećeg kanala Stefan Grubač napustio je prostorije redakcije u Centru Sava u četvrtak po podne i više se nije pojavio. Istina, te večeri, negde posle ponoći, u redakciju su se vratili radnici Trećeg kanala, otpušteni 1996. godine, i preuzeli rukovođenje. Trenutni v.d. direktora je Sima Gazikalović, v. d. glavnog urednika Igor Miklja, a v.d. zamenika glavnog urednika Predrag Bajčetić.
"Došli smo kao predstavnici DOS-a i kao ljudi koji su stvarali Treći kanal", kaže Predrag Bajčetić. "Zatekli smo ovde malo novih ljudi, uglavnom se svi znamo i uglavnom su sve to ljudi koji umeju da rade, niko nije pomeren sa funkcije koju je imao. Svi će ostati ovde, uostalom ovo je bila žabokrečina koja nije reagovala ni na šta."
Novo rukovodstvo namerava da i dalje radi zabavno sportski program, s tim što će vesti biti uvedene na svakih sat vremena. Biće to, kako kažu, stari novi Treći kanal, dobra komercijalna televizija, na koju će se vratiti većina onih koji su otpušteni.
Redakcija je zatečena u normalnom stanju, ništa nije polupano, niti odneto. Sve stvari Stefana Grubača spakovane su 6. oktobra, što je snimljeno kamerom, a on je obavešten da može da ih odnese. Očekuje se takođe da vrati službeni automobil, najnoviji model pežoa 406 i mobilni telefon. "Nama ta kola ne trebaju", kaže Bajčetić. "To su kola RTS-a i treba da ih vrati garaži iz koje ih je uzeo."
Stefan Grubač nije bio raspoložen za razgovor, ali je prokomentarisao da je sve nelegalno, kao i da kola nema kome da vrati, jer ne mogu da mu izdaju legalan papir, tako da ih je ostavio na parkingu MUP-a.
I. J.
|
|
