Pretpostavljam da se krivična prijava odnosi na jedan moj komentar od 8. aprila, kada sam poručila NATO-u da radimo i noću i sprečila Klintona i Klarka da upravo te aprilske noći, bez saglasnosti saveznika, realizuju svoj pakleni plan

      Tatjana Lenard, bivša urednica spoljnopolitičke rubrike Informativnog programa RTS-a i član Glavnog odbora JUL-a nije odmah bila sigurna da li da prihvati ponudu NIN-a za intervju. Posle jednočasovnog razmišljanja ipak je pristala, ali je želela da razgovaramo na, kako je rekla, neutralnom terenu. Pošto se ispostavilo da redakcija NIN-a nije takav teren, predloženo je da gospođa Lenard sama izabere mesto. Prošao je još jedan dan u traženju odgovarajućeg mesta, uz molbu da se pokaže razumevanje za njenu trenutnu situaciju. Na kraju, gospođa Lenard se odlučila da odgovore na pitanja dostavi u pismenoj formi. Izašli smo joj u susret, poslali smo joj pitanja i dobili pisane odgovore.
       Da li osećate neku vrstu sopstvene odgovornosti za ono što se dogodilo 5. oktobra?
       - Tu odgovornost sam osetila još početkom devedesetih godina, kada sam, u znak protesta zbog toga što je Televizija Beograd iritirala narod, povodom 9. marta, zahtevala odgovornost tadašnjeg rukovodstva kuće i pristupila Nezavisnom udruženju novinara. Odustala sam od članstva kada sam shvatila da Udruženjem manipulišu političke stranke.
       Za sve što sam napisala i objavila, naravno da snosim odgovornost. Ali kao urednik Spoljnopolitičke rubrike tvrdim da od svojih saradnika nisam nikada tražila da o nečemu pišu protiv svoje volje i savesti, niti sam potpisala ijedan zahtev za otkaz. O profesionalnom odnosu te rubrike valjda govori i činjenica da su svi novinari nastavili rad u Novoj Radio-televiziji Srbije.
       Bez obzira na razumljiv revolt građana zbog odluka Ustavnog suda, nije trebalo dozvoliti da Televizija Beograd bude uništena, spaljena i opljačkana. Da je nova demokratska vlast želela, mogla je po završetku akcije, kako se danas kaže hrabrih Čačana (po sopstvenom priznanju, mesecima su uvežbavali osvajanje RTS-a), da obezbedi objekte i imovinu Televizije Beograd s objašnjenjem da to sada pripada narodu, kao što je to bilo i u slučaju nekih policijskih stanica. O tome kako je radio RTS, mogu samo da kažem da je svima dobro poznato da je RTS uvek, i pre i sada, bio državni medij koji sprovodi politiku države, koju kreiraju oni kojima je narod na izborima poklonio poverenje.
       Da li ste kontaktirali sa kolegama koji trenutno upravljaju RTS-om? Koji je trenutno vaš status?
       - Od 5. oktobra nisam imala takve kontakte, zbog stresa i drugih zdravstvenih problema, u skladu sa Zakonom o radnim odnosima i u zakonskom roku otvorila sam bolovanje i, koliko je meni poznato, još sam u radnom odnosu. LJude koji trenutno rukovode RTS-om dobro poznajem jer mi je Nenad Ristić svojevremeno bio direktor, a Gordanu Sušu sam ja ubedila da iz Radio Beograda pređe u Televiziju.
       Bili ste visoki funkcioner JUL-a. Da li mislite da je spojivo aktivno političko angažovanje i profesionalno novinarstvo?
       - Što se tiče političkog angažmana, član sam Glavnog odbora JUL-a, a portparol sam bila samo nekoliko meseci pred izbore 1996. U politiku me je odvelo moje čvrsto opredeljenje za Jugoslaviju, za mir, ravnopravnost i socijalnu pravdu. To sam nalazila prvo u Savezu komunista, zatim nekoliko meseci među reformistima Ante Markovića (dok nisu postali antisrpski nastrojeni), a od osnivanja JUL-a, u toj partiji. U JUL-u sam se u Sektoru međunarodne saradnje uvek zalagala za saradnju sa svim zemljama, ali na ravnopravnim osnovama. Svoj politički angažman nastojala sam, koliko god je to mogućno, da odvojim od profesionalnog novinarskog rada.
       Smatram da bi bilo dobro kada bi novinarstvo moglo da se odvoji od politike, ali je to u našim uslovima teško ostvarljivo. U bivšoj Jugoslaviji niste mogli da budete novinar ako niste član Saveza komunista. Poslednjih desetak godina nas novinare sa RTS-a nazivali su plaćenicima režima, one kolege koje su bile daleko više plaćene da rade za strane gazde. I dok sam ja za platu od pet maraka u vreme inflacije svakog stranog lidera pitala kada će biti ukinute sankcije Jugoslaviji, moje "nezavisne" kolege je jedino interesovalo zašto Zapad još nije bombardovao Beograd.
       I sada, talas demokratije preti da u medije unese političko jednoumlje, a za šefove medijskih kuća predlažu se isključivo novinari sa političkim pedigreom, pa je tako, recimo, i Slobodan Orlić, DOS-ov kandidat za direktora Studija B.
       Da li ćete nastaviti da se bavite novinarstvom?
       - Novinarstvom sam počela da se bavim kao gimnazijalac i student. Da li ću još jesti novinarski hleb, to je sada manje važno, ali sigurno je da neću prestati da mislim i da pišem.
       Protiv vas je podignuta krivična prijava za teško delo protiv opšte sigurnosti. Kako ćete se braniti?
       Samo pukom slučajnošću nisam podelila sudbinu kolega, jer sam upravo 22. aprila prošle godine u Budimpešti, pred uglednim auditorijumom, gde su bili predstavnici i Pakta za stabilnost, govorila o medijskim manipulacijama o ratu u Jugoslaviji i zalagala se da prestane rat.
       Što se tiče moje odgovornosti za bombardovanje Televizije, pošto u okviru svojih nadležnosti sigurno ne mogu da snosim odgovornost za ličnu bezbednost radnika, pretpostavljam da se krivična prijava odnosi na jedan moj komentar od 8. aprila, kada sam poručila NATO-u da radimo i noću i sprečila Klintona i Klarka da upravo te aprilske noći, bez saglasnosti saveznika, realizuju svoj pakleni plan.
       Zbog tog komentara koji je imao velikog odjeka u svetskoj javnosti, smenjen je vojni portparol NATO-a Dejvid Vilbi, a sve do bombardovanja RTS-a u noći između 22. i 23. aprila, alijansa je tvrdila da su joj cilj samo predajnici i repetitori. Koliko je meni poznato, niko od nadležnih u RTS-u nije znao da će te aprilske noći naša kuća biti bombardovana i niko zvanično nije upozorio RTS da se tako nešto može desiti. Ako sada Jirži Dinstbir tvrdi da se to znalo 12 sati pre bombardovanja, zašto nije on, kao komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija, upozorio našu zemlju da ne stradaju nevini ljudi.
      
       IVANA JANKOVIĆ