U poslednje dve decenije svašta se izdogađalo sa zemljom Jugoslavijom, ali odnos vlasti i medija prema rok muzici zapanjujuće malo se promenio.

      Još za vreme Titove vladavine rokeri su smatrani ne preterano pouzdanim ali ipak korisnim saradnicima u kontroli raspoloženja mladih naraštaja. Iskustvo je pokazivalo da je muzikante bilo moguće držati praktično u potpunosti pod kontrolom uz pomoć relativne male šargarepe i tankog štapa.
       Dvadesetak godina kasnije, u mesecima koji su prethodili netom održanim izborima, ideolozi oligarhije su o roku mislili isto što i uvek, ali su ga praktično potpuno izbacili sa svih televizija pod svojom kontrolom, jer se nikako nije uklapao u koncept povratka u period za vreme i neposredno posle Drugog svetskog rata (opozicija = fašisti; Otpor = Hitlerjugend; JUL i SPS = NOV i POJ; Sloba = Trostruki narodni heroj; Milutin Mrkonjić = ORA "Šamac - Sarajevo"; Goran i Ivan = Mirko i Slavko; Zorica Brunclik = Vladimir Nazor...).
       Ali, dojučerašnji vlastodršci su posmatrajući svet i svoju zemlju (narod) iz radikalno levo-desne i crveno-crne vizure izgleda poverovali da je normalno da svi koji znaju engleski i imaju bilo kakvog dodira sa rok muzikom a nemaju člansku kartu budu njihovi neprijatelji, pa su preventivno eliminisali iz medija sve rokere osim nekoliko svojih aktivnih simpatizera. Tragikomično je bilo čaršijsko licitiranje od pre skoro godinu dana oko toga čija je stisnuta pesnica u muzičkoj emisiji MTS produkcije emitovanoj na "Pinku" bila neposredni povod da rok muzika bude totalno proterana sa te televizije. A koliko je linija razgraničenja bila oštro izvučena sa obe strane pokazuje i tvrdnja članova Darknjood Dub izneta u intervjuu muzičko-filmskom mesečniku "OK" par meseci pred izbore, da je deo fanova emitovanje njihovog spota na RTS-u doživeo kao svojevrsnu izdaju.
       Ovi koji se sad ustoličavaju na vlasti po svemu sudeći i sami veruju u istu shemu, po kojoj je logično da rok generacija bude kolektivno na njihovoj strani. Zato nisu štedeli pare da većinu najpopularnijih grupa instrumentalizuju u predizbornoj kampanji, kao jedan od argumenata kojim će ubediti mlade da izađu na izbore. Time su se ovdašnji rokeri još jednom prihvatili uloge nezvaničnih državnih umetnika, koja je u bliskoj prošlosti, u vreme Šainovićeve hiperinflacije, zamalo uništila celu scenu. Nenaviknuti na tržište, a suočeni sa zavrnutom državnom slavinom na koju su se oslanjali, tada su mnogi rokeri dovedeni ispod ivice egzistencije otišli iz zemlje ili zauvek promenili zanimanje.
       Posle netom okončane predizborne kampanje u kojoj su u većini srpskih gradova održavani besplatni (za publiku) maratonski rok koncerti nekoliko najpopularnijih grupa sa kvalitetnim ozvučenjima, šanse da bilo koji bend bilo gde proda dovoljnu količinu karata da bi mu se klasičan koncert isplatio, praktično su teoretske. Umesto para za (neodržane) svirke, rokeri sad dobijaju nadoknadu u vidu emitovanja nebrojenih sati spotova, što osirotele televizije, opet, rade zbog sebe a ne zbog muzičara, jer tako prave program koji doduše teško da će ikoga fascinirati, ali je zato najjeftiniji što može biti.
       Rok je, na primer, na TV Politici potpuno zamenio piratske filmove u funkciji popunjavanja programa; Dragoljub Đuričić i njegovi bubnjari lupali su poslednjih nedelja valjda u svim emisijama na Pinku i tri kanala RTS-a, osim u latinoameričkim serijama, a to je dvostruka korist za medije - em je džabe, em je moralno-politički podobno (korektno)... Na drugoj strani ostali su Art kanal, Metropolis i SOS - televizije na kojima rezultati izbora nisu uticali na povećanu količinu rok muzike u programu.
       Krug je tako potpuno zatvoren, jer se praktično ništa suštinski nije promenilo. Istina, količina para u opticaju neuporedivo je manja nego nekad, ali cvrčci znaju da dolazi još nekoliko meseci lagodnog života. Oni čija istraživanja javnog mnjenja i analize rezultata izbora pokazuju koliko su dobili izlaskom mladih glasača, spremni su da to još jednom plate. Biće opet roka u Srbiji. Bar dok bude levičara.
      
       VLADIMIR STAKIĆ