Građevine koje niču u basenu Temze jedni doživljavaju kao revoluciju u britanskoj arhitekturi, drugi kao rezultat privrednih i političkih utakmica. Biće da su obe grupe u pravu, kao i ona koja tvrdi da ostrvljani veruju još samo u američki dolar

      Rešili Englezi da ne budu Englezi! Možda zvuči kontradiktorno rezultatima ankete "Sandej tajmsa", koji govore da se danas u proseku svega 15 odsto pripadnika dominantne nacije Albiona oseća Britancima i da za jedini nacionalni simbol priznaje krst sv. DŽordža na belom štitu, ali od glavnih osobenosti reklo bi se da su Englezi očuvali gotovo samo kontroverzno shvatanje fudbala. Poslednja, i do sada najkrupnija žrtva amerikanizacije jeste jedan od najsvetlijih simbola Londona, ponos nacije - stadion Vembli.
       Jednog subotnjeg podneva, 7. oktobra tekuće godine, sudijska pištaljka označila je kraj meča Engleske i Nemačke, a kapije hrama fudbala zatvorene su poslednji put. Razlog nije renoviranje, kako domaći novinari kažu, težeći da u srcima ljudi, pa i u svojim, omekšaju termin "rušenje". Jer zapravo, radi se o rušenju i gaženju planetarnih tekovina stoleća na izmaku.
       Iako nedovršen, objekat je prvi put korišćen 28. aprila 1923, i to pod imenom Empajer stadion, a za odigravanje finala engleskog nacionalnog (FA) kupa u fudbalu između "Bolton vonderersa" i "Vest Hem junajteda". Ulaznice su prodavane na kapijama i svih 126 947 rasprodato je do početka susreta, a tokom utakmice pristizali su ljudi koji su se na različite načine dovijali u nastojanju da uđu, tako da je do kraja ukupan broj posetilaca izneo oko 200 000. Zvanično otvaranje usledilo je na isti dan naredne godine. Sveže završeno zdanje, čija izgradnja je koštala tada neverovatnih 750 000 funti sterlinga, svečanim govorom otvorio je kralj DŽordž V i tako postao prvi monarh čije reči su prenošene putem radija.
      
       Spektakli
       Ime po kojem je nadaleko poznat, Vembli je dobio 1934. Prvi veliki, internacionalni događaj koji se na njemu odigrao bile su letnje Olimpijske igre 1948. Sledi boks meč u kojem je Henri Kuper nokautirao Kasijusa Kleja 1963. i, konačno, finale Svetskog kupa 1966, kada je Engleska porazila SR Nemačku rezultatom 4:2. Osim sportskih, Vembli je bivao poprište i muzičkih spektakala. Desetine hiljada ljudi dolazile su da vide i čuju Rolingstonse, Iglse, U2, Kvin, Tinu Tarner, tri tenora Dominga, Karerasa i Pavarotija... a 1985. Bob Geldof je, okupivši najpoznatije rokere zlatne decenije organizovao Lajv aid, humanitarni koncert, koji je 40 miliona funti sa blagajni Vemblija pretvorio u hranu za gladnu decu Etiopije. Kraljica Elizabeta II je tom prilikom odlikovala Geldofa titulom ser, što ga je učinilo prvim nesportskim vitezom, koji je do tog zvanja stigao putem "teatra snova" ( nadimak dva najveća stadiona u zemlji, Vemblija i Old Traforda).
      
       Tokom sedamdeset tri godine postojanja, ustalili su se i brojni običaji i sujeverja. Svlačionica pod severnom tribinom, na kojoj se montira koncertna bina, važi za baksuznu. Zato engleski nacionalni tim, prilikom svakog međunarodnog susreta, zauzima svlačionicu u južnom delu objekta. Jednom je tu naizgled koincidenciju primetio neki nemački reporter i zatražio objašnjenje, ali zvaničnici Fudbalske asocijacije Engleske nisu dozvolili da se zbune. Pojavu su obrazložili postojanjem velikog grba svoje selekcije na zidu svlačionice koju koriste njihovi reprezentativci. Navodno, da "gosti ne pomisle da je u pitanju provokacija".
      
       Buldožeri
       Kada članovi kraljevske porodice posećuju stadion, borave u Rojal boksu, posebnoj loži koja broji 88 sedećih mesta. Ukoliko prisustvuje sportskom takmičenju, kraljica uvek biva detaljno obaveštena o bojama opreme koju nose ekipe učesnice kako bojom sopstvene odeće ne bi dovela u sumnju svoju neutralnost. Posle završene utakmice, najpre se poražena ekipa stepenicama penje do Rojal boksa, a igračima je zabranjeno da na terenu razmenjuju dresove kako bi što skladnije izgledali na fotografijama dok se rukuju sa kraljicom.
       Krunu "kralja stadiona" od samog početka činili su Tornjevi blizanci. Već početkom narednog meseca, kada buldožeri krenu na hram fudbala i rokenrola, pašće jednom zauvek, izbačeni iz plana gradnje novog Vemblija, jer bi njihova rekonstrukcija koštala dodatnih 300 miliona funti, na već uračunatu sumu troškova izgradnje od 500 miliona. Dakle, setio se neko da za šaku dolara proda uspomene, odvoji mit od legende. Novi stadion, na starom mestu, trebalo bi da bude otvoren proleća 2004, i jedino što neće biti promenjeno jesu veličina travnatog terena (105h69,5m) i Rojal boks. Kapacitet stadiona će se proširiti na 90 000 sedećih mesta, a parkinga koji se nalazi u sklopu kompleksa sa 7 000 na 15 000 vozila, a Vembli park stanica će biti u mogućnosti da za sat vremena preveze 50 000 putnika od centra grada do stadiona. Sve u svemu, na temelju velelepne građevine sa dosta elemenata viktorijanske epohe, izniknuće apstraktna skulptura od stakla i aluminijuma, još jedan od "simbola budućnosti", rame uz rame sa Milenijumskim domom, Milenijumskim točkom i Tejt galerijom.
      
       Zašto?
       Do prošle subote, Vembli je važio za najkomforniji i najbezbedniji stadion na svetu. NJegovo rušenje i potucanje engleskih timova u sledeće tri godine po iznajmljenim terenima, pre svega je političkog karaktera. Najveći deo predizborne kampanje 1997, kandidat laburista, aktuelni premijer Toni Bler proveo je obilazeći fudbalske klubove i družeći se za domaćim zvezdama ovog sporta, dok je njegov protivkandidat DŽon Mejdžor govorio o jakoj funti, ističući da od sportova najviše voli lako pivo uz kriket meč.
       Za predstojeće izbore dve najveće konkurentske partije na ostrvu dale su se u trku oko dobijanja prava na organizovanje velikih takmičenja. Želeći da nadoknade propuste iz Mejdžorove kampanje, torijevci su angažovali svoje aktiviste iz kategorije fudbalskih ličnosti, a u cilju dobijanja organizacije Svetskog kupa 2006, i odmah predložili plan za rekonstrukciju nacionalnog stadiona. NJihov partijski lider Vilijem Hejg rekao je: "Moramo nečim zaista velikim da skrenemo pažnju Fife." Sa druge strane, cilj laburista su letnje Olimpijske igre 2008, tako da su oni predložili nešto drugačiji model Vembli arene, više prilagođen atletskim nadmetanjima.
       Laburisti su se postarali da američki interes i na ovom polju bude zadovoljen. Osim mnogih kompanija iz SAD, koje će učestvovati u podizanju nove londonske "staklenke", američki inženjer Elerb Beket, ekspert za stadione, radiće rame uz rame sa ser Normanom Fosterom, slavnim arhitektom iz Mančestera, jednim od "prvoboraca arhitektonske revolucije na Temzi", kreatorom banaka na Dalekom istoku, Stansteda, trećeg međunarodnog aerodroma u Londonu, tokijskog Tornja veka... Dakle, delo slavnog arhitektonsko-inženjerskog trija s početka veka, Simson-Ajerton-Vilijams, palo je u ruke brojnih ekspertskih timova, od kojih, jedino dobro dolazi laburistima u vidu nove podrške SAD u narednoj izbornoj kampanji.
       Ovih dana, već bivši Vembli, raspada se na najsramniji način. Preduzeće Vembli nešnal stejdijem ltd, "pokrenulo je aukcijsku prodaju delova objekta. Najpre je vlasnik londonskog "Čelzija", Ken Bejts, platio
       22 000 funti za busen trave, mesta na kojem je 1966. stajao DŽef Harst kada je postigao gol protiv Nemačke, zanemarujući činjenicu da se trava obnavlja više puta u godini. Za obična sedišta plaća se od 90 do 100, a za fotelje iz Rojal boksa 550 funti, korner zastavice vrede 300, a načete rolne taolet papira iz svlačionica 51 funtu sterlinga. Uskoro će se odrediti i cena Tornjeva blizanaca koji, po svemu sudeći, neće završiti u Nacionalnom muzeju. Kako sada izgleda, ne bi čudilo da kroz nekoliko meseci, postanu sastavni deo neke fontane u Central parku u NJujorku.
      
       RADOSAV MIKIĆ