Mete terorista više nisu samo visoki vojni, policijski i civilni predstavnici vlasti već i obični službenici lokalne uprave, ugledni poslovni ljudi, profesori univerziteta, novinari, muzičari

      (Specijalno za NIN iz Madrida)
      
       Četrnaest meseci "prekida vatre" koji je teroristička organizacija ETA objavila u jesen '98. daleko je iza nas, ne samo zbog proteklog vremena već, pre svega, zbog njenog "povratka oružju" prošlog decembra. Od tada crna lista stradalih govori o četrnaest mrtvih, više desetina lakše i teže povređenih, velikoj materijalnoj šteti uzrokovanoj eksplozijama podmetnutih bombi...
       Posebno teški bili su juli i avgust ove godine kada je ETA izvela čak sedamnaest atentata, ubila sedmoro ljudi a stradala su i četiri njena člana (bomba koju su prevozili eksplodirala je i raznela i automobil i njih).
       Ovakva frenetična teroristička aktivnost podiže političku temperaturu koja i inače otežava dijalog, izaziva opštu osudu miliona građana širom Španije koji u organizovanim ali i spontanim i vrlo emotivnim demonstracijama traže mir i hitno zaustavljanje terorizma. Ali, širi i strah, to najjače oružje nasilnika. Jer, dovoljno je samo pogledati ko su poslednje žrtve ove organizacije i mesta njenih atentata pa razumeti da ETA spušta svoj nišan sve niže. Mete terorista više nisu samo visoki vojni, policijski i civilni predstavnici vlasti već i obični službenici lokalne uprave, ugledni poslovni ljudi, profesori univerziteta, novinari, muzičari i svi oni koji ne misle kao ETA ili je javno osuđuju.
      
       Pistolerosi
       Bomba eksplodira usred Madrida ili u brdima Pirineja ili se puca u Barseloni, San Sebastijanu ili Granadi, u gluvo doba noći ili usred belog dana, na seosku policijsku stanicu ili na bankarski automat za novac, na nečiju kuću ili se zapali autobus gradskog prevoza. A da se svemu ne nazire kraj, govori i poslednji atentat izveden u Granadi devetog oktobra u kome je život izgubio Luis Portero, sudija Vrhovnog suda Andaluzije, na pragu svoje kuće.
       Sa toliko otvorenih opasnih karata na stolu, policija preduzima hitne mere i sredinom septembra hapsi dvadesetak lica osumnjičenih za pripadnost terorističkoj bandi ili za saradnju s njom. Uz to, pleni i obimnu dokumentaciju čija kasnija podrobna analiza navodi na, blago rečeno, uznemiravajuće zaključke. ETA je "prekid vatre" upotrebila za sređivanje i reorganizaciju svoje unutrašnje mreže i pripremu novih atentata. "Komandni centri" su obnovljeni, posebno
       onaj u Andaluziji, a bliski saradnici su, čini se, plaćeni pistolerosi i "komšije od preko puta"- mirni i tihi građani bez tragova u policijskoj dokumentaciji koji, po izvršenom nedelu, nestaju u anonimnosti. ETA ima veliki broj informatora jer su mnogi od ubijenih bili praćeni i fotografisani i o njihovom javnom i privatnom životu ETA je znala gotovo sve; liste sa imenima "optuženih" su sve duže i na njima je sve više lica dalekih politici ali i nepomirljivih prema terorizmu; i na kraju, treba se bojati daljih nedela organizacije.
       Sve ovo što zna policija znaju i građani Španije, posebno oni u Baskiji koji ne prestaju da traže političko rešenje i definitivan mir. Neki od njih, posebno iz sveta biznisa, zastrašeni stalnim pritiskom terorista da uplate visoke sume "revolucionarnog poreza" na njihove račune, osećaju se ucenjenima i sele svoje poslove u druge delove Španije i čak u inostranstvo. Nastavi li se tako, Baskija, jedna od najrazvijenijih oblasti Španije, biće zaustavljena u svom vanrednom ekonomskom usponu. A odlazak već pet profesora sa Univerziteta, čija su se imena našla na zaplenjenim listama terorista, samo povećava nesigurnost i zabrinutost čestitog sveta, koji na milionskim demonstracijama traži samo mir i ništa više. I pokazuje da se do njega može doći samo kroz ono što je zajedničko i što spaja, kako je to jasno izrazeno na mitingu u San Sebastijanu.
      
       Pravo na samoopredeljenje
       Pred ovakvim talasom nasilja, nepopustljivost vlade u odbrani demokratije i pravnih načela je opravdana. Dok se oružje ne odloži, razgovora nema. A liderima PNV-a (baskijske nacionalne partije) koji vladaju u Baskiji, poručuje - osudite terorizam, uspostavite red i mir ili raspišite nove izbore. Sa ovako uzburkanim političkim ambijentom, dalja socijalna fraktura u Baskiji je izvesna.
       Iz redova nacionalista odgovor je da vladajuća Partido popular ne razume problem Baskije, da svojom agresivnom retorikom samo otežava svake moguće razgovore i da, na kraju, sasvim pogrešno, čitav problem svodi na policijski sadržaj. To, međutim, nije sve. Lider PNV-a Arzajuz traži internacionalizaciju baskijskog pitanja samo dva dana pred skup evropskih lidera u Bijaricu: "Ne možemo da prihvatimo da od naše situacije Evropa okreće glavu. Ta Evropa koja interveniše u našoj metalurgiji, našoj poljoprivredi i našem ribarstvu, ekologiji i u toliko drugih svakodnevnih pitanja, ne može da padne u hipokriziju da naš najveći problem posmatra kao nešto daleko od nje." Lideri PNV-a podsećaju na to da i Baskijci imaju pravo na samoopredeljenje kao što je to bio slučaj sa Estonijom, Slovenijom ili Hrvatskom.
       Stav Evropske zajednice je, međutim, da se ona neće mešati u unutrašnje stvari svojih članica. Evropski procesi su sasvim drugačije prirode i naravi nego što to vidi Arzajuz.
       Tako su i posle ovoga paklenog leta i nesrećno palih žrtava, politički stavovi Madrida i Vitorije ostali udaljeni. A ovakav međuprostor je uvek najplodnije tle za radikalne stavove svake vrste i svih boja. Istorija političkih konflikata, ma kakve prirode i intenziteta, uči da je njihovo rešavanje vezano samo i jedino za dijalog. Osnova takvog dijaloga ne može da bude ništa drugo do ono što su tako jednostavno izrazili manifestanti u San Sebastijanu -"pokažimo ono što nas spaja". A u slučaju Baskije toga je toliko mnogo da se, ono što može da razdvaja samo od sebe smanjuje, gubi značaj i nestaje.
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ