Na parlamentarnim izborima ubedljivo pobedila Liberalna demokratija Slovenije (LDS) Janeza Drnovšeka, uz jačanje partija s levog političkog spektra

      U sedam sati popodne je okončano glasanje i krenulo prebrojavanje. Petnaest minuta kasnije, elektronski mediji već obaveštavaju građane (preliminarno) ko je pobednik, a ko poražen. Zvaničan ishod parlamentarnih izbora bio je jasan oko dva sata kasnije. Iskazalo se da su uporedni izbori, koje su sprovele obe (konkurentske) TV kuće (nacionalna, tj. TV Slovenija, i POP TV) bili odličan pokazatelj. Prvi program nacionalne TV Slovenije i komercijalne POP TV su već tokom dana prikupile rezultate tzv. exit ili uporednih glasanja. Za svaku od njih je posao obavila specijalizovana agencija, koja je na par tuceta birališta organizovala kutije za (ponovljeno) glasanje ispred vrata zvaničnih glasačkih mesta. Birači su po izlasku sa glasanja jednostavno ponovo popunili listiće, na molbu i za potrebe televizije. Prethodno je javnom mnjenju objašnjeno da se upravo takva exit glasanja praktikuju u zapadnim demokratijama, te da ih odlikuje minimalan procenat greške. Rezultati mogu da variraju do 5 odsto, a obe agencije tvrde da u slučaju aktuelnog glasanja u Sloveniji greška neće biti veća od 1 odsto.
       Do ponoći su prebrojani glasovi sa oko 90 odsto listića (malo manje od milion glasača). Rezultati još uvek nisu konačni, ali pokazuju da je LDS osvojila oko 35,96 odsto glasova ili 33 mandata u parlamentu, koji ukupno ima 88 poslaničkih mesta. Druga na lestvici je Socijaldemokratska partija Slovenije (SDS) Janeza Janše sa oko 15,75 odsto, čime može da računa na 14 poslaničkih klupa. Treća je Udružena lista socijaldemokrata (ZLSD), nastala reformom bivšeg Saveza komunista Slovenije) Boruta Pahora, sa oko 12,28 odsto osvojenih glasova ili 11 mesta u parlamentu. Iza nje je najveći gubitnik proteklih izbora - SLS+SKD. Iza rogobatne skraćenice krije se Narodnjačka demohrišćanska partija Jožeta Zagožena sa oko 10,13 odsto birača ili oko 9 mandata. Sledi Nova Slovenija (N.Si), partija dosadašnjeg premijera Andreja Bajuka sa oko 8,55 odsto glasova ili 8 poslanika.
      
       Sindikalna jedinica
       Na repu su se našle tri manje stranke koje su taman toliko probile prag za ulazak u parlament (4 odsto glasova). To su partija penzionera DeSUS sa oko 5,30 odsto glasova ili 5 mandata, Slovenačka nacionalna partija (SNS) Zmaga Jelinčiča sa oko 4,33 odsto glasova ili četiri mandata i, konačno, najveće iznenađenje proteklih izbora - partija mladih Slovenije (SMS) sa oko 4,25 odsto glasova ili tri poslanička mandata.
       Parlament je zaokružen i izborom dva predstavnika iz redova zvaničnih slovenačkih manjina, što je slovenačka posebnost. Mađarska manjina (koja broji oko 6 600 glasača) trebalo je da izabere jednog predstavnika između pet kandidata, ali je izvesno da će mesto i dalje popunjavati dosadašnja poslanica Marija Poszonec. Nešto lakši posao je imalo oko 2 600 glasača italijanske manjine iz Primorske, od čega je na biralište izašla jedva trećina; oni su imali mogućnost izbora takođe samo jednog kandidata od mogućeg jednog, tako da je ponovo potvrđen dosadašnji predstavnik Robert Bateli.
       Kuriozitet jučerašnjih izbora jeste novi proboj SNS-a Zmaga Jelinčiča. Jelinčič je jedini političar koji je pred izbore korigovao ne samo partijsku platformu, već i izbornu bazu. Počeo je kao vatreni nacionalista, nastavio kao kritičar sve većih apetita Katoličke crkve i negde pred izbore zaokružio putanju kao kritičar Evropske unije i zastupnik "nepriznatih" manjina koje žive u Sloveniji, pre svega Srba.
       Bez obzira na sve bizarnosti ovogodišnjih izbora, jedno je sasvim sigurno - LDS je odneo veliku pobedu. Sve tri desne partije iz vlade Andreja Bajuka (SLS+SKD, SDS i N.Si) zajedno teško da mogu da ostvare jaku opoziciju, što je bila karakteristika prethodnog sastava parlamenta. Jer, sve tri partije zajedno nemaju ni toliko glasova koliko ima sama LDS, koja će tek sklapati koalicije, verovatno sa ZLSD. Zanimljivo je poređenje sa izborima iz 1966. godine; Drnovšekova LDS je danas jača za oko 8 odsto u odnosu na situaciju od pre četiri godine, Pahorova Udružena lista za oko 3,2 odsto, a Jelinčičeva SNS (kojoj su mnogi želeli i prognozirali propast) porasla je za oko 1,1 odsto, dok je Janšina SDS istina, na drugom mestu, mada je "pala" za oko 0,2 odsto. Najviše je izgubio miks Zagoženovih narodnjaka i demohrišćana - čak 10 odsto glasova. Računa se da je partija izgubila tih (potencijalnih) 10 odsto od onih koji u opštinama (u kojima je ta partija tradicionalno jaka) jednostavno nisu izašli na izbore.
      
       "Udobna" vladavina
       Birači su ovoga puta kaznili i Zagožena, i Janšu. Loš rejting je posledica brojnih pogrešnih poteza koje su desne partije povlačile od proleća, naovamo. Da podsetimo: prvo je marta ove godine Narodnjačka stranka braće Podobnik izašla iz vlade, čime je izazvala pad Drnovšekovog kabineta. Usledila je višemesečna kriza, iz koje je Drnovšek izašao kao žrtva zavere. Obe partije sa desnice demohrišćanskog usmerenja su u međuvremenu stvorile novu zajedničku stranku (SLS+SKD) i sa jednim glasom većine u parlamentu formirale novu vladu pod vođstvom argentinskog Slovenca Andreja Bajuka. Tada je uvređeni LDS povukao svoju podršku većinskom izbornom sistemu, što je dovelo do cepanja desnice. SLS se predomislila i odustala od većinskog izbornog sistema, što je bio životni projekat Janeza Janše. Mesec dana kasnije Janša uzvraća udarac, tako što daje podršku Bajuku da pocepa SLS i osnuje Novu Sloveniju. Tako je Bajukova vlada od samog početka tavorila, rastrzana unutrašnjim svađama i liderskim ambicijama.
       Velika prednost i nova snaga LDS već izaziva podozrenje nekih komentatora, koji se boje da će Drnovšek previše "udobno vladati". S druge strane, ovakav razvoj događaja omogućava (verovatnom mandataru) Janezu Drnovšeku da lakše sastavi vladu. Najverovatnija je koalicija LDS-a sa Udruženom listom socijalnih demokrata (ZLSD) i Zagoženovom Narodnjačkom SLS+SKD, čime bi imali premoć od oko 59 sedišta u parlamentu, pri čemu još uvek može da računa na podršku ona dva glasa manjina, penzionera, mladih i, možda ili bar povremeno - Jelinčičeve SNS. Druga, manje verovatna koalicija bila bi moguća između LDS, s jedne, i SDS plus N.Si, s druge strane. O toj koaliciji se spekulisalo pre izbora, ali je sada, zbog jačih pozicija levih partija manje verovatna. Bilo kako se okrene, jasno je da će Sloveniju u sledeće četiri veoma važne godine
       predvoditi leve koalicije i da će desnica biti u opoziciji.
      
       IGOR MEKINA (AIM Ljubljana)