U toku tvrdog obračuna opozicionog SDS-a i partije premijera Dodika iznenada je banuo novi predsednik SRJ i svi su se okrenuli ka Srbiji na Istoku

      Ako se krajem nedelje (21. oktobar) Vojislav Koštunica, novi predsednik SRJ, pojavi u Trebinju na sahrani "zemnih ostataka srpskog pesnika Jovana Dučića" teško da će iko od političara Republike Srpske, pritisnutih predizbornom kampanjom, odoleti da se slika s njim. Već zahuktale predizborne aktivnosti Koštuničina pobeda je bacila u drugi plan. A onda su svi shvatili da se oko promena u Jugoslaviji vredi potruditi.
       Predsednički kandidat Milorad Dodik, inače premijer RS u ostavci, hitno je doveo "heroja iz Čačka" Velju Ilića i momke iz "Otpora", ali učinak je bio polovičan. Narod se koncentrisao na Koštunicu. "Nemojte me pitati kako smo to postigli, ali smo uspjeli", rekao je zadovoljno NIN-ovom reporteru Dragan Kalinić, predsednik SDS, dva dana pre nego što će Tanjug emitovati saopštenje da je "Koštunica razgovarao sa visokim funkcionerima RS", od kojih je jedan bio potpredsednik RS Mirko Šarović, inače predsednički kandidat SDS. Kalinić je rekao da je "Koštunica imao hrabrosti da nam čestita pobjedu na prošlim lokalnim izborima i mi mu to nikad ne možemo zaboraviti".
       Istog dana (15. oktobar) Koštunica je primio i Mladena Ivanića, lidera PDP (Partija demokratskog progresa), stranke koja beleži najveći uspon. Po jednom američkom, moglo bi se reći internom istraživanju
       (1 200 ispitanika), prvi je, naravno, SDS sa oko 47 odsto podrške, a PDP je sa 18 prema 16 odsto podrške već pretekla Dodikovu SNSD (Stranka nezavisnih socijaldemokrata). Inače, Koštunica u PDP-u lako može prepoznati stranku koja toliko liči na njegov DSS da bi mogle da se posestrime. A razlog više za otvorenu naklonost svakako je i činjenica što Ivanić slovi za najozbiljnijeg kandidata za novog premijera RS.
       Sadašnji premijer Milorad Dodik teško može biti u grupi Koštunici prirodno bliskih političara. On bi svakako bez po muke mogao zadobiti javnu podršku svog saborca Zorana Đinđića, ali u tome izgleda ne treba žuriti, jer u ratničkom narodu u RS čovek koji se sklanjao od bombardovanja u inostranstvo ne uživa nepodeljenu podršku.
       Obelodanjeno je ovih dana i kako je Biljana Plavšić, nekad Koštuničina "kućna prijateljica" prvo požurila u Beograd, ali da su je pogranične vlasti SRJ vratile, pa je ona morala da se maskira perikom. Ali čak i da je Biljana Plavšić tako stigla prva u Beograd slaba bi joj bila vajda jer: prvo, njen SNS (Srpski narodni savez) doseže podršku od neznatnih 3 odsto birača, a drugo, njen novi pristup nacionalnom pitanju odavno je "mondijalističko prenemaganje".
      
       Vizija
       Za Koštunicu je vidno zainteresovan i "protektor" dejtonske Bosne Volfgang Petrič, a njegovu želju za susretom štampa je već najavljivala. Međutim, dok njegovi poslodavci iz Pariza, Berlina, Vašingtona toliko drže do direktnih kontakata sa novim predsednikom SRJ Petrič će moći da "teška pitanja za Koštunicu" postavlja u autorskim tekstovima, kao u onom u "Fajnenšel tajmsu", gde je primetna ona, sad već malo zastarela, nota držanja tvrdih lekcija Srbima.
       Austrijanac koji je ponekad voleo da teatralno ističe svoju "naklonost" Srbima pisaće da "u euforiji revolucije u Beogradu koja je protekla skoro bez kapi krvi, ne smije se dozvoliti da stotine miliona evra pomoći oteče u Jugoslaviju, a da se to nečim ne uslovi". I: "Oni koji žele da uhvate gospodina Koštunicu za ruku i požure ga mimo uobičajenih provjera, prije članstva u Vijeću Evrope, treba da prate ovo vrlo pažljivo." Petričevo radovanje promenama u Beogradu liči najviše na ono "oduševljenje" Stipe Mesića i dobrog dela bošnjačke javnosti što su odmah posredno priznali da je (za njih) Milošević bio bolji, jer nije trebalo ulagati ni malo truda da se dokaže da Srbi zavređuju samo štap dok oni grickaju šargarepicu.
       Pogled sa zapadne strane Drine pokazuje i da - koliki god da bude Koštuničin učinak u unutrašnjim reformama - izvesno je da je njegov izbor bazično ugrozio dosadašnje balkanske političke konstelacije. DŽejms Lajon, direktor Međunarodne krizne grupe za BiH, reći će da ovaj događaj nosi "apsolutno i stopostotno" promene u regionu. "Pobjeda DOS-a znači i renesansu demokratije u Srbiji, čija je zanimljiva i osobena istorija prekinuta još 1945. Narodu Srbije treba čestitati što se to najzad dogodilo. To je i prvi korak ka snažnoj Srbiji."
       Vizija "snažne Srbije" već igra u predizbornoj kampanji u RS (izbori su 11. novembra) koja je, mora se primetiti, mnogo skromnija nego dosadašnje. Manje je plakata, spotova, pompi pa i mitinga. Prvo, očekivanja građana za društvene promene na bolje pale su do kritične granice. Demokratija je odavno pojela optimizam svoje dece, a još je teže što vrtoglavo pada interes donatora za BiH. Ucene međunarodne zajednice gotovo da su sasvim izgubile diplomatske forme: "Pitanje je sad, da li će RS dobiti išta od donacija koje su još ostale. Ako SDS ponovo uspije da dođe do vlasti, teško..." (DŽejms Lajon).
      
       Prodaja
       A popularnost SDS-a je i pre događaja u Jugoslaviji rasla. Po američkom istraživanju, od avgusta do kraja septembra dostigla je 47 odsto birača. Uprkos tome što je SDS opozicija u RS i što ga ima nedopustivo malo na Dnevniku RTRS.
       "Mi smo se opredijelili za tzv. opanak kampanju", kaže dr Kalinić uz osmeh i pojašnjava da to znači ići od sela do sela, od varošice do varošice. Onda oštro napada Dodika za zloupotrebu medija. Ali odmah pokazuje da biti u opoziciji znači misliti realnije: "Tačno je, mi moramo priznati da su i naši premijeri, kad smo bili na vlasti, baš u kampanji puštali u saobraćaj koji kilometar puta, kakav mostić, presijecali trake, obećavali kule i gradove, obnavljali fasade i da se onda time punio TV Dnevnik."
       S druge strane, dr Dragoslav Ćuk, ugledni Trebinjac, urolog, ratni lekar, pesnik, satiričar (svojevremeno i saradnik NIN-ovog "Satirikona"), visoki funkcioner Crvenog krsta, "gradska faca" i sad potpredsednički kandidat Dodikovog SNSD-a objasniće da televizija, u stvari, "pokazuje i ko koliko radi. Ako se premijer jednog dana pojavi u Dnevniku sedam puta to znači da je obavio sedam važnih poslova za ovu državu. Ako se otvara sajam automobila u Banjaluci logično je da će ga otvoriti premijer. Ko će?" Kao dodatni argument dr Ćuk će izneti da njega, evo, kao potpredsedničkog kandidata SNDS uopšte nema na televiziji.
       Postavlja se pitanje da li su izbori u poslednjoj deceniji uopšte doprineli nekom napretku u političkoj kulturi Srba. Dr Kalinić u to ne veruje, iako SDS-ovo "školovanje u opoziciji" drži vrlo značajnim. Daje mu za pravo i ono što je viđeno u dosad najdramatičnijem događaju u predizbornoj kampanji - u pravom međustranačkom ratu za Elektroprivredu RS.
       Bilo je otprilike ovako. Premijer Dodik je u avgustu odlučio da smeni direktora Slobodana Mrdića i postavi "uglednog člana SNDS" Marka Ašanina. Razlog: gubici u poslovanju. Tada se kao najteža stavka uzimao dug Srbije od oko 40 miliona maraka. Iz toga je sledila optužba: saradnja direktora, člana SPRS - inače doskorašnji Dodikov koalicioni partner u "Slogi" - sa Miloševićevim režimom. Kao nepovoljna okolnost, za Dodika, bila je činjenica što je sedište Elektroprivrede u Trebinju gde neupitno vlada SDS koji inače i nije bio u nekoj ljubavi sa SPRS, ali premijera vidi kao "izdajnika interesa srpskog naroda".
       Smena nije mogla biti obavljena jer se čak i policija, premijerov instrument vlasti, ponašala kao da uviđa da tu ima nečega više od rutinske smene direktora. Smenjeni ministar energetike Vladimir Dokić koji nije hteo da potpiše nalog za "asistenciju policije" saopštio je da je Dodikovoj SNSD "vrlo dobro poznato zašto to nisam uradio i zašto to nikad ne bih uradio". Pet narodnih poslanika dolazi u Trebinje i "ako treba štrajkovaće glađu" da bi sprečili ustoličenje Dodikovog direktora. Okupljaju se građani pred zgradom. Ašanin izjavljuje da je to samo "30 huligana koji su me vrijeđali i prijetili mi". Oni viču: "Lopove, ubićemo te." Ašanin se taktički povlači i otvara privremenu kancelariju, na sigurnom, u Srpskom Sarajevu. poziva zaposlene da se kod njega jave na posao.
       Dr Ćuk u razgovoru za NIN nalazi da to socijalisti, SDS i radikali nesporne nadležnosti vlade i premijera, očigledno, "skreću u političke spletke. Oni to rade od onog muvanja sa Branom Miljušom pa naovamo."
      
       Nezaposlenost
       Prvo se u javnosti čulo da biografija Marka Ašanina i nije za kakvu knjigu politički uzornih ličnosti, a onda su socijalisti uzeli na sebe da u javnosti prisutnu sumnju formulišu kao ozbiljnu predizbornu poruku. Jer sva buka je zbog "prodaje u bescijenje najvitalnijih i najprofitabilnijih dijelova ovog izuzetno vrijednog i značajnog infrastrukturnog sistema Republike". U skladu sa - na sva zvona oglašenim - predizbornim "konačnim obračunom" svih sa korupcijom, oni su pozvali Milorada Dodika da "javnosti i Narodnoj skupštini saopšti o kakvom se aranžmanu radi". A sve asocira na "mutnu" prodaju elektroprivrednog sistema Hrvatske Amerikancima.
       Istraživanja pokazuju da bi glasači u RS najviše voleli da pronađu nekog ko bi im umesto velikih reči dao kakvog-takvog posla i ko bi se umesto u skupim italijanskim odelima i crnim nemačkim automobilima, predstavio kao osoba skromna i sposobna da shvati sve dubine narodne neimaštine. Zato deluje kao slab izborni argument podsećanje Dodikove partije "kakvo je stanje bilo krajem '97". To što je premijer Dodik uradio - istina održavan na vlasti pre svega "umešnošću" Petričeve kancelarije i podrškom američkog ambasadora - možda i nije malo, ali je svakako daleko ispod očekivanja naroda i njegovih neumerenih obećanja. A valja priznati da ni ekonomska statistika taj period ne ocenjuje kao dostignuće.
       Vasilj Žarković, savetnik za ekonomska pitanja člana Predsedništva BiH iz RS, na jednom skupu nevladinih organizacija u Banjaluci, izneo je da prema ostvarenom GDP (godišnji društveni proizvod) RZ "dostiže 42 odsto od nivoa razvijenosti predratne BiH". Posledica: "Stopa nezaposlenosti u RS iznosi 40 odsto i najveća je u Evropi. Ovo je najteži problem RS."
       Pogled u budućnost najavljuje još crnje dane. "Uz prosječnu stopu rasta GDP od 10 odsto je potrebno 9 godina da dostigne nivo razvijenosti iz 1990. Pošto će donacije opadati realno nije očekivati veću stopu."
       Ili, pogledajmo fakte o zaduženosti. "Pokrivenost uvoza izvozom pala je sa 30 odsto u 1998. na 27 odsto u 1999. godini." Kad se ukrste važni činioci dobije se da je "Republika Albanija u boljoj poziciji sa stanovišta stepena zaduženosti od RS". Đavo je odneo šalu, a lažno prikazivanje rezultata ugušilo nadu pa daljnje olako potezanje "otvaranja prema svetu", "puta u Evropu" uopšte ne zvuči privlačno kao pre tri-četiri godine.
       Uspešnost premijerove ekonomske politike ugrožava činjenica da je prošlogodišnje okretanje uvozu robe široke potrošnje iz Slovenije i Hrvatske Republiku Srpsku (koja je mereno ostvarenim GDP "najsiromašnija zemlja Evrope") dovelo do dramatičnog rasta cena poljoprivrednih proizvoda od 42,6 odsto.
      
       OEBS
       Na ovim izborima reformisana SDS, koja je tu formulu uspešno proverila na lokalnim izborima, sukobiće se sa Dodikovim socijaldemokratima - strankom ljudi pri parama, direktora, poslovnih ljudi kojima je novac važniji od svakog ideološkog ili etničkog uverenja, prebeglih iz bivših koalicionih stranaka.
       SDS uspeva da pomiri otvoreni i često grub pritisak međunarodne zajednice sa revidiranom formulom nacionalnog interesa Srba u RS. Ono što bi se moglo nazvati izvorima bliskim kancelariji visokog predstavnika i OEBS najavljuje ovih dana mogućnost da se SDS u poslednjem trenutku prinudi na novo odustajanje i od sadašnje platforme. Takav udar bi, navodno, trebalo da pomogne Dodiku da može da ugrozi SDS, a ne bi se predstavnici međunarodne zajednice "gadili" ni od eventualnog odustajanja SDS od izbora. Dr Kalinić ne može da sasvim isključi tu mogućnost, da smatra da je to, ipak, preterano. Dr Ćuk iz SNDS-a kaže: "Ne želimo da se miješamo u poslove međunarodne zajednice, ali nas ni u kom slučaju ne bi radovalo da protivnička politička stranka bude diskvalifikovana. Mi želimo fer utakmicu."
       I uvođenje složenog preferencijalnog sistema (gde birač u stvari pravi rang-listu kandidata) nekima miriše na pokušaj da se pomogne Mili Dodiku. Dotle je palo, u početku neprikosnoveno poverenje, u nepristrasnost OEBS-a.
       S druge strane, u zemlji u kojoj se ne baš retko izgovara reč "okupacija" otvorena podrška "protektora" ni dosad se nije pokazivala dobrom. Setimo se Biljane Plavšić zbog koje je Medlin Olbrajt lično dolazila u Bosnu. Zato dr Ćuk u razgovoru podvlači da je Milorad Dodik jedini u RS nosilac Zlatnog krsta viteza čuvara Hristovog groba i ne bez napetosti u glasu kaže: "Svuda tamo gdje se misli da je SDS više srpska stranka nego mi postoji politička kratkovidost." Onda podseća na svoje učešće u ratu. I: "Zvali su me često u SDS. Ali nije mi padalo na pamet."
       U stvari, uopšte nije čudo što vlada toliko interesovanje za Koštunicu i promene u SRJ. Ono što je DŽejms Lajon bez ikakvih zadnjih namera nazvao "snažna Srbija" svakako bi moglo da promeni toliko toga u srcima, a i u životima ovih ljudi.
      
       SLOBODAN RELJIĆ