"Onima koji ovih dana kupuju slike preporučujem da prvo pomirišu ono za što bi dali novac kako se ne bi našli u situaciji da postanu vlasnici 'vruće robe' koju nikada neće moći javno da izlože ili prodaju", savet je Nikole Kusovca

      Svaka revolucija traži svoje žrtve pa i ova poslednja, oktobarska, kojom je u Beogradu režim Slobodana Miloševića konačno srušen, nije nikakav izuzetak. Poginulo je troje ljudi, mnogi su ranjeni, pretučeni. Na udaru "narodnog besa" našli su se Skupština SR Jugoslavije, zgrada sedišta beogradske organizacije Socijalističke partije Srbije, Etnografski muzej... Stradala su mnoga značajna umetnička dela koja predstavljaju kulturnu baštinu srpskog naroda. Iako su stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Narodnog muzeja, Muzeja primenjenih umetnosti, Arhiva Jugoslavije i Narodne biblioteke Srbije od prvog dana u Skupštini Jugoslavije, još nema pouzdanih i potpunih podataka šta je sve nestalo, uništeno, a šta spaseno.
       "U Narodni muzej dopremljeno je nešto više od 70 slika, ja bih rekao komadičaka", kaže Nikola Kusovac, kustos Narodnog muzeja. "Na osnovu onog što sam do sada pregledao, rekao bih da desetak, najviše petnaest komada može biti dovedeno u stanje slike."
       Slika Save Šumanovića "Šid pod snegom", koja je krasila kabinet predsednika Veća republika, toliko je oštećena plamenom da će biti samo tužan dokument o vandalizmu. Druga Šumanovićeva slika "Pejzaž iz Šida", takođe ulje na platnu, za sada nije nađena u kabinetu presednika Veća republika, a budući da nisu nađeni nikakvi ostaci te slike, stručnjaci se nadaju da je ipak iznesena iz Skupštine Jugoslavije i da će je "pošteni pronalazač" vratiti Narodnom muzeju koji je nadležan za čuvanje i saniranje slika i skulptura.
      
       Vruća roba
       Požar u Skupštini Jugoslavije preživela je "Kompozicija u sivom" Petra Lubarde. Iako je slika naizgled neoštećena, vatra je ipak učinila svoje.
       "Lubarda je u to vreme eksperimentisao industrijskim bojama. Usled toplote, došlo je do promene u hemijskom sastavu boje i ta hladna, gotovo onozemaljska siva koju je Lubarda upotrebio, pretvorila se u toplu boju", kaže Kusovac.
       Iz kabineta generalnog sekretara Skupštine Jugoslavije, koji je, takođe, potpuno izgoreo, spasena su platna Mila Milunovića "Veliki sto", Peđe Milosavljevića "Dubrovnik" kao i Slave Bogdanovića "Skupština SFRJ". Svih sedam ulja na platnu od Uroša Predića takođe su sačuvana.
       Međutim, o možda najvrednijoj slici "Boka Kotorska", koju je potpisao Ignjat Job, ništa se ne zna, ali ono što je sasvim izvesno jeste da su se neka od umetničkih dela već našla na tržištu.
       "Jedan kolekcionar, čiji identitet iz razumljivih razloga ne želim da otkrijem, obavestio me je da je imao 'mušteriju' koja je želela da proda sliku iz Skupštine", kaže Kusovac i dodaje: "Onima koji ovih dana kupuju slike preporučujem da prvo pomirišu ono za što bi dali novac kako se ne bi našli u situaciji da postanu vlasnici 'vruće robe' koju nikada neće moći javno da izlože ili prodaju."
       "Iako je isto veče (5. oktobar) Vojislav Koštunica dao odobrenje da Zoran Ašanin iz Novog Sada organizuje obezbeđenje u Skupštini Jugoslavije, mnogo vrednih stvari, je nestalo", kaže Milan Lučić, koordinator DOS-a, koji je nekada radio u računarskom centru Skupštine Jugoslavije kao sistem-inženjer, naglašavajući da su se odgovorni maksimalno trudili da se slovo zakona poštuje.
       Gospodin Lučić potvrdio je da su u prvom trenutku u "spontano organizovanim grupama građana" bili i maloletnici. U više od trideset kasa nađeno je nešto vrednih, uglavnom srebrnih predmeta, i nekoliko zaostalih plata koje su, prema rečima Milana Lučića "tako tužne da ih niko nije ni uzeo".
       "Bilo ih je troje, četvoro. LJudi su se organizovali po principu dobrovoljnosti i svako ko je hteo da pomogne bio je dragocen", kaže Lučić objašnjavajući da su zgradu Skupštine Jugoslavije neko vreme uporedo obezbeđivali "dobrovoljci" i obezbeđenje SMUP-a.
       Uprkos svim naporima obezbeđenja, za ovih trinaest dana bilo je više od sto nelegalnih ulazaka, tačnije upada u Skupštinu. Naprosto, obezbeđenje koje nikada nije brojalo više od 30 ljudi, nije bilo u stanju da motri na sve polupane prozore i obijena balkonska vrata. Iako službenici SMUP-a, koji su i pre čuvali Skupštinu, na glavnom ulazu vrlo ljubazno traže potvrdu za ulazak, u zgradu je relativno jednostavno ući, čak i bez potvrde. Osim toga, radnici Gradske čistoće u kantama neprestano iznose šut i srču iz zgrade, a tridesetak čistačica, koje su, prema rečima mnogih, pravi "heroji obnove", pokušava da se izbori s prljavštinom svake vrste, čađi i grafitima u unutrašnjosti Skupštine.
       "Kako ga nije bilo sramota. Pazi molim te, čak se i potpisao", kaže čistačica upirući prstom "autogram" ispisan crnim sprejom: "Kića Kristijan".
      
       Građanska svest
       Koliko god da je bes građana u opštem "revolucionarnom raspoloženju" bio jači od svesti da umetnička dela treba sačuvati za neke nove naraštaje, izvestan broj slika, grafika i komada nameštaja vraćen je upravo zahvaljujući "poštenim nalazačima" koji su se odazvali apelu kriznog štaba grada Beograda. Tu je bilo i vrednih umetničkih dela - jedan Konjović, jedan Lubarda, stočić iz salona kneza Pavla...
       Da bi se u potpunosti rekonstruisao salon u kome je knez Pavle primao strane diplomate, potrebno je da se kod bar jednog građanina koji je prisvojio stolicu probudi svest ili savest. I bilo bi dobro da se to dogodi što pre, jer ovih dana ističe rok koji je krizni štab dao našim sugrađanima. Po isteku tog roka, sve stvari koje su nestale iz Skupštine vodiće se kao ukradene.
       "Želela bih da preko NIN-a još jednom uputim apel našim građanima", kaže Marija Bojić, iz Muzeja primenjenih umetnosti, zadužena za nameštaj Skupštine Jugoslavije. "Još jednom ih molim da se jave Muzeju primenjene umetnosti, Zavodu za zaštitu spomenika, bilo kome. Neophodno nam je da dobijemo bar jednu stolicu kako bismo na osnovu nje mogli da rekonstruišemo i sve ostale koje su bile u salonu."
       Umetničku vrednost salona kneza Pavla stručnjaci različito ocenjuju.
       "Ne znam kako je knez Pavle uopšte mogao da sedi u tim foteljama ako je bio čovek od stila", kaže Nikola Kusovac i dodaje da salon nije bio od "velike umetničke vrednosti".
       Stručnjaci iz Muzeja primenjene umetnosti, koji su prvi put uspeli da uđu u zdanje Skupštine Jugoslavije, a sada su zaduženi za rekonstrukciju salona kneza Pavla, kažu da je ova prostorija, u kojoj nije bilo skupocenih tepiha, svakako od velikog istorijskog značaja.
       Priču o tepihu iz zelenog salona, koju je potvrdila i Milena Vitković, stručnjak za tekstil u Muzeju primenjene umetnosti, ispričao je Željko Mandić iz odseka za imovinsko-pravne, finansijske i materijalne poslove Skupštine Jugoslavije.
       "O persijskom tepihu koji je stari Reza Pahlavi poklonio kralju Aleksandru Karađorđeviću nikad nisam čuo, ali znam da je spasen tepih iz zelenog salona koji ima veoma zanimljivu istoriju", kaže Mandić. "Kada su se Nemci povlačili, jedan vojnik je bajonetom presekao taj tepih napola, ali su nađene obe polovine i sastavljene. Takav je stajao u zelenom salonu do sada. Ovih dana smo ga našli ispod gomile šuta i mogli smo da utvrdimo samo manja oštećenja koja neće, verujem, zadati mnogo muka ljudima iz Muzeja primenjene umetnosti."
      
       Biblioteka
       Međutim, stručnjaci iz Arhiva Jugoslavije i Narodne biblioteke Srbije moraće da ulože mnogo strpljenja kako bi se skupštinska biblioteka sredila. Jovan Popović, direktor Arhiva Jugoslavije. kaže da je sticajem srećnih okolnosti najznačajnija arhivska građa netaknuta. Mirjana Smiljković, inspektor za stručni nadzor arhivske građe u Arhivu Jugoslavije, uspela je da uđe do depoa u poplavljenom suterenu Skupštine Jugoslavije.
       "Zahvaljujući metalnim vratima na depoima, plamen nije uništio zakonodavno-pravna, materijalno-finansijska dokumenta i arhivu koja se odnosi na rad veća i komisija u Skupštini od 1943. do 2000. godine", kaže Jovan Popović i naglašava da ova građa neprocenjive vrednosti nikada nije mikrofilmovana jer nikada nije bilo dovoljno razumevanja i novca.
       Dušica Bicok, načelnik Odeljenja za zaštitu bibliografske građe pri Narodnoj biblioteci Srbije, tvrdi da će bibliotekarima biti potrebno mnogo truda kako bi razvrstali kataloge i po njima ustanovili šta zapravo nedostaje iz skupštinske biblioteke.
       "Na spratu smo zatekli rasute knjige, slomljene lustere, i srču. Te novije knjige nisu gorele ali su pretrpele manja mehanička oštećenja", kaže Dušica Bicok. "U suterenu su se nalazile stare i retke knjige koje nisu izgorele jer su stajale na metalnim policama. Nažalost, periodika s kraja XIX i početka XX veka više ne postoji."
       Jedna od retkih knjiga iz biblioteke Skupštine Jugoslavije kupljena je pre neki dan na buvljoj pijaci za samo 50 dinara. Ta knjiga predata je stručnjacima iz Narodne biblioteke Srbije.
      
       Po hitnom postupku
       Kako bi se sprečilo danje uništavanje skulptura, delimično oštećenih vitraža, nameštaja, tepiha, jednom rečju svega što je sačuvano u Skupštini, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda sproveo je niz hitnih mera. Kako stoji u izveštaju koji je dostavljen kriznom štabu Skupštine grada Beograda, doneta je odluka da Zavod bude "koordinator svih radova na obnovi zdanja Savezne skupštine i to kako pri izvođenju hitnih intervencija tako i kasnijih radova". Takođe, obrazovan je koordinacioni tim koji pored stručnjaka iz Zavoda čine i eksperti iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Narodnog muzeja, Muzeja primenjenih umetnosti, Arhiva Jugoslavije, Narodne biblioteke Srbije i nadležnih službi Skupštine Jugoslavije.
       "Sada je najvažnije zastakliti Skupštinu, pod stručnim nadzorom ukloniti šut, staklo... kako bismo napravili tačan popis onoga što smo zatekli", kaže Lilijana Ratković-Trifunović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i dodaje da će se prilikom obnove Skupštine vratiti prvobitan izgled svih prostorija. Svesna da je to delimično i političko pitanje, jer nije svejedno da li će savezna vlada sedeti leđima okrenuta narodnim predstavnicima (kao što je bilo do sada) ili će morati da im gleda u lice, napominje da je neophodno što pre osposobiti Skupštinu njenoj nameni.
       "Predlažemo da se restauratorski, konzervatorski i svi ostali poslovi rade etapno kako se ne bi remetio rad saveznih organa", kaže Lilijana Ratković.
       Uz pomoć donatora do sada je zastakljeno oko 2 000 od ukupno 3 000 kvadratnih metara. "'Euroglas' je poklonio staklo za prozore na frontalnoj fasadi", kaže Lučić uz napomenu da na istom poslu radi i "Staklopan" kojem će "nešto biti plaćeno" od novca koji "pokriva polisa osiguranja". Kako Milan Lučić tvrdi, polisa osiguranja zgrade Skupštine Jugoslavije, kod osiguravajućeg društva "Dunav" koje je još prvog dana poslalo svoj tim, iznosi oko 500 miliona dinara.
       Međutim, nikakva polisa osiguranja ne može pokriti ono što uništeno i razgrabljeno kulturno blago predstavlja za jedan narod. Ukoliko se posle ove "revolucije" ne povede ozbiljna briga o tome, moglo bi se desiti da srpski narod ostane bez kulturnog blaga koje je i u minulim ratovima dobrim delom stradalo.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ
       (Fotografije Olivera Cvijića iz dokumentacije Zavvoda za zaštitu spomenika kulture Beograda
      
      

Čista sreća Katastrofa u Etnografskom muzeju izbegnuta je samo zahvaljujući brzim i pripravnim vatrogascima koji su u poslednjem trenutku, rizikujući svoje živote, sprečili da izgore vrata iza kojih se nalazilo više od hiljadu drvenih eksponata domaćeg pokućstva.        "Bila je to čista sreća. Da su došli minut, dva kasnije, sve bi se pretvorilo u pepeo", kaže Miroslav Tasić, sekretar Etnografskog muzeja. Napominje i to da se ništa od toga ne bi desilo da su nadležni iz sedišta Socijalističke partije Srbije zazidali prolaze u podrumu, prizemlju i na četvrtom spratu, koji spajaju nekadašnju zgradu gradskog komiteta i Muzej.        U noći između 6. i 7. oktobra sedište SPS-a gorelo je nekoliko puta. Očevici kažu da je istovremeno na raznim krajevima zgrade lizao plamen i da su posle dva sata ujutro vatrogasci uspeli da "lokalizuju požar".        Verodostojnost ovih navoda nije bilo moguće proveriti do zaključenja ovog broja NIN-a, jer nije bilo nikog ko bi otvorio zaključana vrata. Takođe, ni poruka koja je ostavljena Radoslavu Nikoliću, šefu stručne službe u zgradi nekadašnjeg gradskog komiteta, nije mnogo pomogla.

      
      

Misterija RTS Na pitanje šta je nađeno, a šta uništeno od kino i ostale dokumentacije u Radio-televiziji Srbije, Jovan Popović, direktor Arhiva Jugoslavije, nije mogao da odgovori 18. oktobra 2000. godine. Jedino što se zna, s izvesnom sigurnošću, jeste da je oko 56 slika najboljih beogradskih autora koji su obeležili poslednje decenije ovog veka uništeno.        "Bilo je tu slika Dušana Otaševića, Božidara Damjanovskog, LJubodraga Jankovića Jaleta, Radislava Trkulje, Momčila Antonovića, Koste Bunuševca, Aleksandra Cvetkovića... Sreća je da su oni živi i da će biti moguće poručiti im nove slike", kaže Nikola Kusovac, kustos Narodnog muzeja.