Zašto dosad nije bilo dovoljno lekova i ko je na tome trebalo da zaradi veliki novac bez obzira na posledice

      Kao melem na ranu došli su ovom narodu 24. septembar, 5. oktobar i svi ostali znameniti datumi koji su usledili, ali osim narodne medicine ljudima će ponovo postati neophodna i ona prava, i pravi lekovi uz nju, a njih dosad malo, ili nimalo; pogotovo posle pompezne reforme zdravstva doskorašnjeg ministra i potpredsednika srpske vlade Milovana Bojića, koji je u na brzinu navučenom belom mantilu pred kamerama RTS-a i "Politikom" poručivao ljudima da ne veruju apotekarima i sopstvenim očima pošto je, što se lekova tiče, sve u redu.
       Ove nedelje, međutim, novo Ministarstvo zdravlja poništilo je sve odluke prethodnog, Bojićevog, pa i onu o ukidanju veledrogerija i centralizovanju snabdevanja lekovima. Ipak, znači li to da će se situacija već time srediti, da će lekova ipak biti ove zime i nezavisno od humanitarne pomoći koja, znamo to iz iskustva, nikada nije dovoljna?
       Biće lekova, odnosno može da ih bude, slažu se sagovornici NIN-a iz ICN Jugoslavija, najveće naše veledrogerije "Velefarma" i beogradskog predstavništva nemačkog proizvođača lekova i medicinske opreme "Šering".
       "Iako je još rano za prave procene pošto smo tek ušli u fabriku, tako da još ne znamo prave razmere deficita, mogu da kažem da ćemo se vrlo brzo vratiti u normalan proces snabdevanja", kaže generalni direktor ICN Jugoslavija Dušan Mitević.
      
       Optimizam
       Optimista je i Dragan Vučićević, dugogodišnji direktor "Velefarma" a trenutno, do izbora novog direktora, predsednik Upravnog odbora preduzeća. "Biće lekova ove zime, ali samo pod uslovom da se sredi situacija u zdravstvenoj politici. Veledrogerije već rade, sastaju se, prave se planovi da se uredi situacija. Već uspostavljamo kontakte sa našim inostranim dobavljačima i očekujemo da uvoz počne za nekoliko nedelja."
       Ovo potvrđuje i Branka Šumanović-Koštro iz "Šeringa": "Mi želimo da nastavimo sa poslovima u Jugoslaviji. Danas (sreda) u Beograd stiže i naš menadžer za ovaj deo Evrope, sa porukom da se nastavi sa saradnjom što je pre moguće. Uglavnom je isti stav i ostalih stranih firmi. Mi želimo da ostanemo na ovom tržištu - 'Šering' je ovde već četrdeset godina - ali kada će naši medicinski preparati tačno stići, zavisi od toga kada će 'Velefarm' početi da nam vraća dugove iz prethodnog perioda i da li će se napraviti dogovor o reprogramiranju ovih dugova."
       Ovim sa utešiteljskih prognoza prelazimo na priču o onome što je nestašicama prethodilo, na priču o stanju u srpskom zdravstvu i ljudima koji su ga vodili.
       Uđimo u začarani krug dugovanja i prebijanja dugova redom. Počelo je aprila ove godine, pokretanjem stečajnog postupka protiv "Velefarma", zbog njegovih dugova prema inostranim proizvođačima - ukupno oko 35 miliona maraka, od čega najviše "Novonordisku" (insulin), oko 16,5 miliona, a zatim "Šeringu" oko četiri i po miliona DEM. Međutim, tek na sudu, na Privrednom sudu, naglasimo to, iznenada, pojavljuje se "Galenika" sa dugom navodno većim od pobrojanih, čime stiče pravo odlučivanja o sudbini "Velefarma".
       Pri tom, govori Dragan Vučićević, dug države i Zavoda za zdravstveno osiguranje (na njegovom čelu je Tomislav Janković, kadar JUL-a) "Velefarmu" iznosi oko 850 miliona dinara, što je u trenutku nastajanja njegovog duga prema inostranstvu (1998. i 1999. godina) gotovo triput veća suma! "Zavod je zdravstvenim ustanovama, koje su nam dugovale ovaj novac uputio cirkularno pismo u kome im nalaže da nam ne plaćaju ništa", priča Vučićević. "Kao, oni će sve to platiti, a kada smo im zatražili novac, počeli su da pričaju o besparici i nismo dobili ništa."
       Iako se "Velefarmu" dugovalo više nego što je sam dugovao, "uz pomoć satelita u vidu "Galenike" i Komercijalne banke, pokušali su da iskonstruišu stečajni postupak pred Privrednim sudom", kaže Vučićević, i nastavlja: "Mi smo te pokušaje uspeli da odbijemo u zakonskom smislu pošto te firme nisu imale legalnu dokumentaciju, ali bič predsednice suda Milene Arežine učinio je svoje."
       I tako je uveden stečaj u našu najveću i najuspešniju veledrogeriju, stečaj koji Dragan Vučićević naziva "političkim". A farsa se nastavlja: 25. avgusta stečajni postupak se nastavlja, a stečajni upravnik "Velefarma" Petar Lazović nudi dogovor stranim proizvođačima - pola duga će se otpisati, druga polovina da se vrati za šest meseci. "Šering" čak i na to pristaje, kaže Branka Šumanović-Koštro, pristaju i još neki od onih kojima se duguje novac a neki odbijaju.
      
       Preuzimanje
       Desetak dana kasnije, međutim, novi obrt: Lazović, opet na sudu, manirom otimanja Zajma za preporod Srbije, stare devizne štednje, Dafine i Jezde... bez objašnjenja kaže da "Velefarm" ne priznaje nijedan dug stranim kompanijama, već samo onaj prema "Galenici", Saveznoj upravi carina i još nekim privatnim firmama. Vrata Evrope zatvaraju se stražnjicom, a he kako u isto vreme "Velefarm" postaje Centar za medicinsko snabdevanje srpskog Ministarstva za zdravlje, koji preuzima posao svih ostalih veledrogerija. U njega se dopremaju svi lekovi koji mogu da se nađu u Republici, Milovan Bojić zaposeda Vučićevićevu kancelariju i slika se pred kamerama RTS-a.
       U međuvremenu, dovršava se uništavanje domaće farmaceutske industrije niskim cenama lekova koje nisu menjane još od 1996. godine. "Država je interese fabrike prosto poništila kroz nisku cenu lekova. Bilo je to, jednostavno, dušmansko rukovođenje", ocenjuje Dušan Mitević.
       I tako, pošto je Zapadu rečeno da nema ovde šta da traži, čak ni novac za lekove koji su isporučivani i tokom bombardovanja bez ijednog dinara a samo na datu reč, i pošto su domaći farmaceuti upropašćeni, ovdašnje zdravstvene vlasti okreću se ka Istoku, Kini, jedinom mestu na ovoj planeti koje nam je, naizgled, ostalo da sa njime sarađujemo. Aktuelizuje se ponovo priča o uvozu kineskih lekova, koji i počinju da pristižu. Govori se stidljivo u javnosti da su oni lošeg kvaliteta ili zastareli, kao svinjski insulin koji je ovde prestao da se upotrebljava još pre 30 godina, govori se čak i o prepakivanju ovih lekova u ambalaže sa nekim drugim etiketama, ali dokaza je dosad bilo malo. Situacija se, međutim, menja: "U našim skladištima zatečeno je dosta kineskih lekova i sirovina. To je za naše standarde, najblaže rečeno, neupotrebljivo", kaže Dušan Mitević i dodaje: išao je preko 'Progresa' Mirka Marjanovića, kome je taj posao dalo (Bojićevo) Ministarstvo za zdravlje."
       O lekovima dopremanim iz Kine govori i Dragan Vučićević koji je, kaže, "možda i najpozvaniji da govori o tome" budući da je jula prošle godine bio član "privredno-zdravstvene delegacije" koja je ovim povodom putovala tamo. "Po povratku sa puta, na osnovu mišljenja stručnjaka iz 'Velefarma', jasno sam rekao šta mislim da bi moglo da se uveze iz Kine, a to se uglavnom svelo na nešto sanitetskog materijala i neke hemikalije", govori Vučićević. Ambicije državnog vrha bile su, međutim, mnogo veće: "Tada se govorilo o kompletnom podmirenju svih potreba naše zemlje lekovima i sanitetskim materijalom iz Kine."
      
       Interesi
       Ne želeći da u tome učestvuje, Vučićević izveštava šefa delegacije, dr Nikolu Antića, prvog čoveka bolnice u Narodnog frona, inače bliskog druga Marije Milošević, koji je bio "u direktnoj vezi sa tadašnjim predsednikom", da je "Velefarm" nelikvidan te da ne može da se upusti u poslovanje sa Kinom. A Ministarstvo za zdravlje posao poverava "Progresu", kome "Velefarm" predaje čitavu dokumentaciju. "Do tada, to znam sigurno, 'Progres' se nije bavio ovim poslom, niti je imao stručnjake i sve ostalo potrebno jednoj veledrogeriji", kaže Vučićević.
       Na kraju se ispostavilo da su lekovi iz Kine skuplji od ostalih koji su mogli da se pribave za potrebe ovog naroda. O njihovom kvalitetu već je rečeno ali, da ne bude zabune, ne leče se ni Kinezi lekovima koji su prodavani "našima", postoje tamo fabrike koje po licenci proizvode lekove zapadnoevropskih i američkih kompanija, upravo onih kojima je ovde rečeno da zaborave na svoj novac.
       Posle svega ostala je još jedna dilema, te smo, iz naivnosti možda, Dragana Vučićevića pitali i da li je ono okretanje kineskim lekovima iznuđeno besparicom i nedostatkom novca da se vrate dugovi evropskim partnerima ili su, ipak, za to zaslužni nečiji lični interesi. Uz gorak osmeh, on kratko odgovara: "Kinezi su za svu robu tražili da se plati unapred, dok su evropski proizvođači lekove isporučivali i pored ogromnog duga, i pored bombardovanja, kada su na jedan moj telefonski poziv isporučivali lekove iako su njihove vlade prekinule odnose sa našom."
       A o Arežinama, Bojićima, Marjanovićima i ostalima, šta reći? Ništa, jer će reč, naslućujemo, uskoro preuzeti pravosudni organi.
      
       NIKOLA VRZIĆ