Užički socijalisti su započeli revoluciju, ali u sopstvenim redovima. Prvi su zatražili smenu kompletnog rukovodstva stranke, pa i Slobodana Miloševića

      Četiri dana od završetka septembarskih izbora, deo užičkih socijalista zatražio je, a kasnije će se ispostaviti i dobio, ostavku sada bivšeg genseka Gorice Gajević. Ogorčeni su bili njenom optužbom da je "loš odabir kandidata" bio uzrok za izborni debakl ove stranke na lokalnim izborima. Ne pristajući da budu "žrtve izborne krađe", otišli su korak dalje. Ohrabreni padom genseka, zatražili su ostavke kompletnog rukovodstva Izvršnog odbora, Glavnog odbora, pa i predsednika SPS-a Slobodana Miloševića.
       Ovi zahtevi "krčkali" su se u kuhinji lokalnih foruma, a potom su pismeno uobličeni i upućeni "najvišim partijskim organima".
       Liberalnija struja užičkih socijalista je odbijala poziciju "taoca vrha sopstvene stranke", negodovala zbog najave drugog izbornog kruga za predsednika Republike, i pokušavala da "loše poznavanje izborne matematike" opiše kao "izbornu krađu". Nastup Slobodana Miloševića u Beranama opisivali su kao "paljenje političke scene u Srbiji i Jugoslaviji, i konačno - neprihvatljivim smatrali što je supruga predsednika njihove stranke lider druge partije, iz čijih "kandži" su želeli da se otrgnu. Pod ovakvim pritiskom svojih stranačkih kolega, tvrdo krilo užičkih socijalista je, nakon nemuštih saopštenja i bežanije od novinara, prihvatilo "igru" i "načelo" sopstvenu zabludu.
       Predsednici svih deset opštinskih odbora SPS-a u Zlatiborskom okrugu zatražili su "odgovornost i kadrovske promene u vrhu stranke", čime bi se, kako je obrazloženo, "SPS vratila sopstvenom identitetu", a Vladan Nikolić, narodni poslanik, odbornik i šef užičkih socijalista navodi za NIN da je "odbor užičkih socijalista u tome prednjačio i u zahtevima bio eksplicitniji": "Takav stav je bio odraz nezadovoljstva članstva onim što se dešavalo, jer su nezadovoljni ljudima koji ih vode."
       Na pitanje da li će se užički socijalisti zadovoljiti ostavkom Gorice Gajević ili će zatražiti i odgovornost Slobodana Miloševića, Nikolić navodi da je "o tome još rano govoriti", a potom procenjuje tok budućih događaja: "Pristupiće se objektivnoj proceni svega što se dogodilo: kako i sa kojom strategijom je stranka izašla na izbore, sa čime se računalo, i da li je bilo grešaka najodgovornijih u vrhu partije. Zbog toga je traženo da se zakaže i vanredni kongres, na kome će biti izabrano novo rukovodstvo SPS-a koji ima ambicije da i dalje bude jaka stranka." O razlazu sa JUL-om Nikolić navodi da se o tome "zvanično nije raspravljalo", ali nudi svoju procenu da je "raspoloženje članstva SPS-a, ne samo u Užicu, već u celoj Srbiji, da ta koalicija ne bi trebalo više da postoji".
       Ipak, da "umivene" Nikolićeve reči i procene o "odgovornosti koja tek predstoji", služe samo neupućenom delu javnosti, potvrđuje za NIN visoki funkcioner ove stranke u Užicu, koji navodi da "ne treba kriti da su užički socijalisti prvi u Srbiji zatražili smenu svih organa, pa i predsednika SPS-a Slobodana Miloševića", zbog, kako navodi, "utvrđivanja i saopštavanja rezultata predsedničkih izbora".
       "Zahtevali smo smenu kompletnog rukovodstva partije i formiranje odbora za pripremu vanrednog kongresa, ali ne da ga priprema sadašnje rukovodstvo, bez obzira što su ga proširili sa nekolicinom ljudi. Smatram da je u interesu stranke da se otvori proces i da ljudi kažu šta misle", navodi ovaj funkcioner SPS-a, želeći anonimnost da mu se, kako navodi, "ne bi pripisali epiteti o naknadnoj pameti, pojedinačnom istupu ili borcu za istinu", potvrđujući da je "spreman da lično ode kod Miloševića i od njega zatraži ostavku sa mesta predsednika partije".
       "Ipak, pojedinačnim istupima u javnosti ne možemo da učinimo ništa, ali možemo zajedno sa ljudima koji imaju moralni i svaki drugi kredibilitet", navodi ovaj izvor i najavljuje da će "uskoro opštinski i okružni odbor SPS-a za Zlatiborski okrug svoje zahteve saopštiti i javno".
       "Prvi smo zatražili i to pismeno da se javno saopšte izborni rezultati u prisustvu obe strane i uz kamere i poručili vrhu stranke da drugog kruga za predsednika SRJ neće biti u Zlatiborskom okrugu."
       "Sve ovo smo pokrenuli kako bismo spasili članstvo koje je u SPS-u iz ubeđenja i programa stranke, a ne zbog pojedinaca u vrhu koji 'guraju' neku drugu opciju", zaključuje funkcioner SPS-a u Užicu.
      
       NENAD KOVAČEVIĆ
      
      

Tri puta slušao Koštunicu "Tri puta sam slušao gospodina Koštunicu i tu nema nikakvih zamerki. Ni kada se radi o nacionalnom i državnom programu, ni kada su u pitanju odnosi među građanima, a ni kada je u pitanju Jugoslavija", izjavio je za NIN dr Slobodan Vermezović, predsednik Okružnog odbora JUL-a za Zlatiborski okrug, a potom nastavio: "Znači, demokratija u apsolutnom smislu. Smatram da smo svi, i sa desnice i sa levice, na osnovu toga počeli malo da učimo. Posle deset godina višestranačkog života kod mnogih dolazi do otrežnjenja, a koje je na dobrobit svih građana."        Inače, ovaj okružni odbor zatražio je ostavku Direkcije JUL-a i hitnu sednicu GO zbog, kako se u saopštenju navodi, "nedopustivog ćutanja u vreme burnih događanja, koja su kulminirala 5. oktobra i koja su ugrozila sigurnost države i građana", optužujući "deo rukovodstva i visoke funkcionere JUL-a za otuđenu političku praksu". Za razliku od kolega u SPS-u, ovaj okružni odbor navodi da "na teritoriji Zlatiborskog okruga nije bilo manipulacija niti krivotvorenja izbornih rezultata od strane levice".