Odnosi u federaciji su, izgleda, ostali nepromenjeni i posle istorijskih promena u Beogradu. I dalje ne postoje

      U kabinet novog jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, u protekle dve nedelje, stigle su čestitke od stotinak svetskih lidera, ali je nekim čudnim sticajem okolnosti izostala čestitka predsednika bratske Crne Gore - Mila Đukanovića. Lepe želje "prvom krštenom predsedniku od 1945. godine" (izjava mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija) uputili su svi lideri zapadne hemisfere, ruski predsednik, kineski rukovodioci, lideri bivših jugoslovenskih republika, skandinavski kraljevi i tibetanski duhovni poglavar dalaj lama. U tugaljivom obraćanju narodu, čestitku je uputio i bivši predsednik Slobodan Milošević, koji je obeznanjenom građanstvu obećao da će se malo odmoriti i posvetiti unuku Marku. Iako je čovek koji je proteklih godina veoma uporno gurao prijatelje, dobronamernike i ostale zainteresovane što dalje od sebe i, naravno, Srbije, na kraju socijalističke epopeje odlučio da se odmori, odnosi u federaciji ostali su nepromenjeni. I dalje ih nema.
       "Sada je važno da nam saopšte da li oni žele bilo kakvu zajednicu sa Srbijom, jer više nema diktatora, srpske hegemonije, niti bilo kakvog izgovora za raspad zajedničke države. Ako nam kažu da ipak žele suverenu Crnu Goru i ako tu ideju podrži većina građana, mi ćemo im poželeti svi najbolje", ocenjuje jedan od lidera DOS-a, koji bi želeo da vidi reformisanu Jugoslaviju, ali je pomalo umoran od ubeđivanja da Srbija nema skrivene namere prema drugom oku u glavi.
      
       Nove podele
       Vladajuća crnogorska koalicija odlučila je da bojkotuje izbore jer je savezni ustav promenjen na zaista skandalozan način, ali je potpisniku ovih redova visoki i veoma uticajni zvaničnik Demokratske partije socijalista pre donošenja famoznih amandmana saopštio da DPS sigurno neće ići na savezne izbore jer se "diktatori ne smenjuju glasačkim listićima". Umesto večite novinarske fraze o odnosima u bolujućoj federaciji, posle niza poniženja za ponosne Crnogorce koje im je uspešno priređivao najuticajniji penzioner na planeti Zemlji, u Podgorici je postepeno uvedeno novo opšte mesto o odnosima država Srbije i Crne Gore, dok se reč Jugoslavija teško prevaljivala preko usta ljubitelja boljeg života. Nova Miloševićeva pobeda nad gubitničkom srpskom opozicijom poslužila bi kao odličan predtekst za dovršavanje crnogorskog državnog projekta i raspisivanje referenduma, koje će zdušno podržati međunarodna zajednica. Milošević je, međutim, zakazao.
       NJegov slom je samo otežao odnose unutar jedva postojeće države, ali i u samoj Crnoj Gori u kojoj se ponovo stvara podela na borce za evropske integracije i guslarski izolacionizam sa blago izmenjenim ulogama. Posle teškog izbornog poraza i oktobarskog narodnog ustanka, Bulatovićevi socijalisti su izgubili oslonac sa Dedinja, dok bi Đukanovićevi socijalisti mogli da izgube poverenje zapadnih demokrata i konačno saopšte u kakvoj državi nameravaju da žive. Na tribini u Nikšiću, predsednik Crne Gore je izjavio da će svaka savezna vlada, čak i ako bi premijer bio iz njegove vlade, bila nelegitimna jer je proizašla iz saveznih izbora koji za zvaničnu Crnu Goru nisu postojali. Onda je saopšteno da bi bila prihvatljiva samo vlada eksperata, ali nije objašnjeno kako bi takva vlada obezbedila većinu u oba doma Savezne skupštine.
       Poštujući Ustav dok se ne napiše bolji, Koštunica je odlučio da poveri premijersko mesto najjačoj crnogorskoj partiji u Saveznoj skupštini, čime je izazvao prilično uzrujane reakcije ljudi kojih se, inače, ne tiče nelegitimna savezna vlada. Savetnik crnogorskog predsednika Miodrag Vuković izjavio je da Koštunica "strašno rizikuje da izgubi podršku DOS-a i kompromituje čitav projekat demokratske Srbije", a u saopštenju DPS-a govori se o "tamnim oblacima koji su se nadvili nad Srbijom" i slikovito poentira da se tom odlukom sipa ulje u Miloševićeve motore. Iako je ideju o ekspertskoj vladi izneo deo DOS-a, kojem je Đukanović možda bliži od Koštunice, krajem protekle nedelje je prelomljeno da bi valjalo formirati vladu koja bi bila u stanju da dobije većinu u Saveznoj skupštini.
      
       Bratska polovina
       Prema sasvim pouzdanim izvorima, predsednik Jugoslavije je u kontaktima sa dve najjače crnogorske partije ponudio polovinu ministarskih mesta manjoj federalnoj jedinici, što do sada nije učinio nijedan predsednik žabljačke Jugoslavije (Ćosić, Lilić i naposletku Milošević). Đukanović je hladno odbio da učestvuje u saveznoj vladi, a njegovi arhirivali bi želeli da uđu u vladu sa DOS-om ali da, pri tom, ne raskidaju koaliciju sa srpskim socijalistima (makar jedno ministarsko mesto). Takvu ideju je hladno odbio DOS, a izazvao je i negodovanja u tvrdom jezgru SPS-a.
       Potpredsednik Socijalističke narodne partije Zoran Žižić, koji se često pominje kao budući savezni premijer, kaže za NIN da nije toliko važno ko će ući u vladu, već kakav će biti koalicioni ugovor i program na osnovu kojeg će vlada delovati. "Ne vidim zašto bismo isključivali SPS, ako bi ta partija prihvatila program čiji su prioritetni ciljevi ukidanje sankcija, vraćanje zemlje u međunarodne institucije, dobijanje međunarodne pomoći, harmonizacija odnosa Srbije i Crne Gore uz očuvanje državnog i nacionalnog dostojanstva." U partiji, koja drži ključ jugoslovenske krize u rukama, proteklih nedelja učinjeni su prilično značajni ustupci, od "žrtvovanja" njihovog predsednika Momira Bulatovića do pregovora sa Demokratskom opozicijom Srbije, ali je, izgleda, bivši jugoslovenski predsednik ipak zadržao stanovit ugled u redovima SNP-a, zbog čega je zatraženo da u vladu uđe makar jedan ministar iz redova SPS-a.
       Sva je prilika da taj zahtev odražava interni sukob između struje koja je jedinu jugoslovensku ideju videla u liku i delu bivšeg jugoslovenskog predsednika i pragmatičnijeg krila partije, koje nije preterano spremno da potone na Miloševićevoj palubi, a uzgred primećuje da bi prodemokratska i projugoslovenska opcija mogla da uzdrma vladajuću koaliciju u Crnoj Gori. "Prvenstveni interes naše stranke je očuvanje Jugoslavije i spremni smo da tom cilju podredimo i lične interese i koalicije u kojima se nalazimo. Svima nama je jasno da vladu koju bi formirali samo SNP i SPS ne bi prihvatila međunarodna zajednica", dodaje Žižić, ali ne precizira da li je moguća savezna vlada bez srpskih socijalista. Dugo podgrevana priča o podgoričkom i beogradskom krilu SNP-a, tokom pregovora o saveznoj vladi, mogla bi da preraste u otvoreni sukob između nepokolebljivih slobista i onih koji su u Koštunici pronašli pravog saveznika.
       Ostaje nejasno da li će šarenolika vladajuća koalicija u Crnoj Gori jedinstveno podržati naredne Đukanovićeve poteze budući da se većinska Srbija u međuvremenu opredelila za veoma slične ciljeve. Kao faktor stabilizovanja prilika u trojnom savezu mogli bi da posluže vanredni izbori u Crnoj Gori, o kojim se intenzivno razmišlja jer je procenjeno da su savezni izbori pokazali slabljenje Bulatovićeve partije ili jugoslovenskog bloka. Izbori su najbolji način za homogenizovanje koalicije i funkcionera DPS-a, koji pokazuju prejake emocije prema Srbiji i njenim građanima.
      
       Potiskivane razlike
       Prema rečima predsednika Narodne stranke i ministra pravosuđa Dragana Šoća, članice vladajuće koalicije će posle promena u Srbiji sigurno ispoljiti razlike koje su potiskivane dok je na vlasti bio Slobodan Milošević. "Jasno je da međunarodna zajednica vrši pritisak da se nastave i ojačaju demokratski procesi i da se protivi stvaranju novih država. Čini mi se da je pozicija Narodne stranke najlagodnija jer korespondira sa stavovima međunarodne zajednice, zbog čega ćemo nastojati da se, posle demokratskih izbora u Srbiji, bez nervoze i uz puno razumevanje postigne dogovor o zajedničkoj državi."
       Nekako istovremeno, specijalni američki izaslanik DŽems O'Brajan saopštio je u Podgorici da Vašington ne podržava nezavisnost Crne Gore (od diplomatskih izvora se saznaje da je to bilo izrečeno u nešto decidnijem tonu) i založio se za demokratski dijalog Beograda i Podgorice o uređenju Jugoslavije. Slične stavove izneli su i neki drugi zapadni lideri u kontaktima sa novim liderima u Beogradu, što je pomalo uzbunilo radikalnije predstavnike koalicije "Da živimo bolje", koji su vatreni zagovornici svekolikih integracija osim integracija sa Srbijom. Šef crnogorske diplomatije, koji se smatra najistaknutijim zagovornikom nezavisne Crne Gore, izjavio je da Crna Gora "mora konačno definisati svoj budući državno-pravni status" i napomenuo da će međunarodna zajednica "to na kraju prihvatiti, bez obzira na njenu spremnost da nas dekuražira, na njen interes da se sačuva ili ojača ono što je ostalo od prethodne Jugoslavije, što hoće, zapravo, da svoj odnos sada izrazi kroz jačanje te Jugoslavije". Očekujući vanredne izbore u Srbiji, crnogorski državni vrh je definisao svoj predlog prema kojem bi Srbija i Crna Gora, kao suverene države, sklopile ugovor o savezu sa tri ili četiri zajedničke funkcije, što je nešto ranije nagovestio lider Demokratske stranke Zoran Đinđić u intervjuu jagodinskoj televiziji Palma plus. Savez Srbije i Crne Gore ne bi imao vladu, parlament i predsednika države.
       Proces razdruživanja treće Jugoslavije u velikoj meri zavisiće od spremnosti međunarodne zajednice da podrži posrnulu federaciju, ali i od građana obe republike, koji će konačno imati priliku da se izjasne u kakvoj državi žele da životare. "Referendum bi trebalo da verifikuje uspele dogovore demokratske Srbije i Crne Gore kako bi konačno utvrdili u kakvoj državi žele da žive građani obe republike. Građanima bi, dakle, valjalo ponuditi dogovoreni model državne zajednice, dok bi kao druga opcija ostala nezavisnost obe države. Jedino bismo na taj način nove generacije oslobodili starih hipoteka i podela", smatra Dragan Šoć.
       Domaći i strani izveštači primećuju da je prvom susretu novog jugoslovenskog i starog crnogorskog predsednika prisustvovao Đukanovićev savetnik za spoljnu politiku Milan Roćen. Dan kasnije, na dnevnom redu crnogorske skupštine našao se set zakonskih predloga, među kojima je i zakonski predlog o centralnoj banci. Razlike između demokratske Srbije i Crne Gore su, izgleda, iste kao u zlatno Miloševićevo doba.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Opravdani izostanak Novi predsednik Jugoslavije je, kao prioritetan zadatak, izdvojio susret sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem i otvaranje dijaloga o odnosima u federaciji. Prvo je dogovoreno da se izvrši reanimacija Vrhovnog saveta odbrane, ali je sednica odložena jer je Đukanović povređen u saobraćajnoj nesreći. Koštunica je ponudio da poseti Podgoricu i povređenog predsednika u petak, 13.oktobra, ali mu je poručeno da se Đukanović nije dovoljno oporavio. Istog dana, predsednik Crne Gore je primio specijalnog američkog izaslanika DŽemsa O'Brajana.