Optužena sam da sam vezana za režim i da sam neka sredstva i Miloševićeva ili njemu bliskih saradnika odnela odavde na Kipar. Nikad rukovodilac jedne banke, a posebno predsednik, nije iznosio novac. To se radi na drugi način

      Ime Borke Vučić, bivše predsednice Beogradske banke, najveće finansijske institucije u zemlji, godinama se vezuje za režim Slobodana Miloševića. Slovila je za njegovu "ličnu bankarku", egzekutora naloga vlasti i ključnog aktera finansijskog opstanka režima. U ekskluzivnom intervjuu za naš list gospođa Vučić negira tvrdnje da je novac iz zemlje iznosila. Naprotiv - u Jugoslaviju je, kaže, devize samo unosila, za šta, tvrdi, postoje dokazi.
      
       Kako ste doživeli Skupštinu dela akcionara Beogradske banke na kojoj vam je izglasano nepoverenje?
       - Ovakvu skupštinu za 40 godina rada nisam imala. Međutim, ovo je bila po mnogo čemu nasilnička skupština na koju nisu došli samo akcionari nego i predstavnici političkih partija i nekih drugih struktura. Ono što je mene najviše iznenadilo - nije došao predstavnik Narodne banke, nego je stiglo pismo ovlašćenih službenika da će ih zastupati lica van NBJ, odnosno krizni štab. Pošto je to institucija koja se prihvata u uslovima kad nema vlada, oni su dirigovali Skupštinom. Iznuđivanje odluke o ostavci bilo je apsolutno političke prirode. Sigurno da se neću suprotstavljati tome, a način glasanja sproveden je prilično nekontrolisano.
      
       Vas je vrlo povredila konstatacija Mlađana Dinkića da bi bilo dobro da ostanete u banci kako biste pomogli da se iznet novac vrati u zemlju. Ima li tog novca i ako ima, o kojim sumama je reč?
       - On je vrlo nekorektno postupio i ne poznaje stvari. Ja spadam u red bankara koji najviše poznaju princip naplate potraživanja u inostranstvu. Da je to rekao, ja bih se složila, a ne da ću biti u banci da vraćam sredstva iz Kuvajta. Za to se ne mora tražiti moja aktivnost. To je regulisano ugovorima u Beogradskoj banci. Sve što je izneto iz zemlje, to je potrošeno ili za uvoz repromaterijala, ili za nabavku opreme. Postoje ugovori, najveći deo tih sredstava je vraćen, jedan deo još nije dospeo, kod nekih ima zakašnjenja i naravno da je neprofesionalno i nekorektno reći tako nešto bankaru koji se time nije bavio. Isto to odnosi se i na primedbu da sam ja vezana za režim ili da sam neka sredstva i Miloševićeva ili njemu bliskih saradnika odnela odavde na Kipar. Nikad rukovodilac jedne banke, a posebno predsednik, nije iznosio novac. To se radi na drugi način. Drugo, može se proveriti ugled naše banke na Kipru - ona je bila, jeste i biće najveća of-šor banka koja ima pozitivne rezultate. NJenoj aktivnosti smetaju nepravedne "čisto" političke odluke.
      
       Ako tehnički ne iznosi direktor, onda iznose službenici banke po njegovom nalogu.
       - Ne samo direktora, nego i nadležnih službi. Ponavljam, sve što je izneto, izneto je sa obrascem 1450, znači evidentirano je u Narodnoj banci i evidentiran je priliv vraćanja tih sredstava. Ukoliko nisu vraćena, onda je napravljena konstrukcija kad se vraća, napravljen je aneks ugovora ili drugi dokument kojim se pravi reprogram ili drugi aranžman. Dakle, ja garantujem da je sve što je izneto, izneto je u skladu s propisima i da je vraćeno. Ono što nije vraćeno, verovatno još nije dospelo.
      
       Možete li o svemu tome pružiti dokumentaciju?
       - Ugovori, aneksi i obrasci Narodne banke su valjda neka dokumentacija. Oni koji paušalno govore, govore napamet, to je politički rečnik koji vređa ljude i ako je Dinkić već seo u Narodnu banku, bilo bi dobro da predloži kako da konsolidujemo našu privredu i kako našim kompanijama da damo injekciju da započnu proizvodnju. Samo ulaganje u proizvodnju može da razreši naš problem.
      
       Vas optužuju da ste bili jedan od glavnih izvršitelja ekonomskih odluka bivšeg predsednika Miloševića, a vi ste rekli da ne možete baciti pod noge godine koje ste proveli radeći sa njim, još u Udruženoj beogradskoj banci. Da li mislite da su ekonomski potezi bili ispravni, ili je tu bilo krupnih grešaka koje su nas dovde dovele?
       - Što se tiče Miloševićevih naloga, nikad za mojih devet godina rukovođenja bankom na Kipru, ili mojih osamnaest godina kao predsednika Anglo-jugoslovenske banke, njegova lična sredstva ili sredstva određenih banaka ili drugih institucija nisu bila zloupotrebljena, niti su nosila njegov lični nalog ili nalog partije, nego su uvek bila usaglašena sa ekonomskom politikom. Mislim da je najbolji dokaz da se sabere koliko je sredstava plasirano u našu privredu preko ovih kanala kao što je Kipar, Anglo-jugoslav, Franko-jugoslav, Adrija ili LHB banka. Te su sve banke formirane u vreme Slobodana Miloševića i odigrale su veliku ulogu u plasmanu sredstava u Jugoslaviju pod veoma povoljnim uslovima (Geneks hoteli-apartmani, Petrohemijska rafinerija, Industrija kablova, Bor, Trepča, Zastava i veliki poljoprivredni projekti).
      
       Skupština akcionara donela je i odluku da se vrati status Beogradske banke, kao i 19 banaka koje su 9. aprila prošle godine, usred bombardovanja, po kratkom postupku, pripojene Beogradskoj banci grupi. Kako to komentarišete i koji je bio motiv da se posle sličnih neuspelih pokušaja sa Udruženom beogradskom bankom i Beogradskom bankom holdingom, opet napravi jedan takav konglomerat?
       - Narodna banka je za tu integraciju, koja je napravljena za vreme rata, imala veoma dobru i profesionalnu nameru da se koncentrišu sredstva i racionalizuje poslovanje. Jer, sistem Beogradske banke ima 13 500 zaposlenih. Cilj je bio da se sredstva za obnovu zemlje i za najnužnije humanitarne potrebe koncentrišu kroz taj sistem. Ovo rešenje je u tom momentu bilo dobro. Da je Narodna banka izvršila obećanja i dala podršku, mi bismo sigurno imali uspelu integraciju. Međutim, po prestanku bombardovanja, nije se prišlo bržem sagledavanju eventualne razrade modela te integracije. Integracija nije pogrešna, jer se ona odvija u celom svetu. Ako je došlo do integracije Siti banke sa nekoliko banaka, pa sad i sa osiguravajućom kompanijom radi povećanja izvora i plasmana sa manjim rizicima, sigurno da je integracija Beogradske banke bila u to vreme veoma opravdana. Ona je mnogo učinila da se sistem Beogradske banke i naša privreda osposobe.
      
       Da li je to slučaj i sa AIK bankom, čiji akcionari više od godinu dana pokušavaju da se sudskim putem izdvoje iz Beogradske banke?
       - Nije korektna AIK banka. Ona je želela sve pogodnosti iz sistema Beogradske banke, a da Beogradskoj banci ne da nikakav doprinos. Ta banka je prikupljala sva sredstva sa našeg područja, sa područja gde naše banke postoje, a plasirala ih je u sasvim druga područja sa veoma velikim profitom i kao takva bila je optužena. Mi smo je štitili.
      
       Zar nije osnovni imperativ banke da prikuplja sredstva i da ih plasira gde hoće, kako bi ostvarila profit, a drugo, da se integriše isključivo po svojoj volji, a ne prinudno?
       - Ako je to bilo dobro u uslovima kad drugi nisu imali sredstava za osnovne potrebe, da AIK banka može po visokoj lihvarskoj kamati da plasira sredstva u drugim krajevima zemlje za ono što nije proizvodnja i nije nužno građanstvu, onda sami ocenite da li je to bilo ispravno. Odluku o integraciji doneli su nadležni organi.
      
       Da li se to misli sa patriotskog gledišta?
       - Ne samo tog, nego i sa ekonomskog.
      
       Pošto se vaše ime svih ovih godina vezuje za bivšeg predsednika g. Miloševića, a vi tvrdite da ste bankar koji radi isključivo po pravilima struke, kako vidite svoju ulogu u ovih deset godina i šta dalje planirate?
       - Čime ću se u budućnosti baviti, u vremenu koje mi je ostalo do kraja života, zanimljivo je pitanje za bankara. To nema apsolutno nikakve veze sa gospodinom Miloševićem i ne znam zašto vi novinari stalno to vezujete. Sigurno je da ću se orijentisati na bankarstvo. Kada je počela ova gužva i ovo nasilno upadanje i dovođenje direktora ilegalno, ili po odluci jedne stranke, meni je nekoliko svetskih banaka, iz svetskih metropola (da pomenem Ameriku, Evropu, Rusiju) ponudilo da učestvujem u osnivanju banaka u Jugoslaviji. Imam tri-četiri konkretne ponude. Međutim, ja smatram da treba da radim za svoju otadžbinu. Ako te banke budu uključene u naš ekonomski program za razvoj zemlje, pošto je obnova završena, sigurno da ću tu biti angažovana, ali u korist moje otadžbine.
      
       Da li smatrate da ste do sada radili u korist otadžbine, ili u korist režima čiji se rezultati rada vide?
       - Ako vi smatrate da je greška ulaganje u poljoprivredu, gde smo mi najviše doprineli kao banka, uz velika ulaganja Svetske banke, ako smatrate da je greška napraviti konzorcijum od 120 miliona dolara sa Evropskom investicionom bankom i drugima i uložiti to u infrastrukturu, ako smatrate da je greška raditi na privatizaciji Telekoma za milijardu dolara i ako smatrate da je pogrešno izaći na međunarodno tržište kapitala i dobiti 50 miliona dolara, onda možete da cenite da je to služenje režimu Slobodana Miloševića. To je bila naša ekonomska politika i ako bismo danas to mogli, bilo bi ispravno.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ
      
      

Torba krije tajnu        Da li biste nam objasnili šta se zaista dogodilo u noći između prošlog petka i subote - da li ste sa oružanom pratnjom na prepad upali u banku i odneli dve torbe sa dokumentacijom?        - Deset dana traje nelegalni upad u banku od strane grupe građana čiji identitet nismo mogli da proverimo. Za predsednika banke se deklarisao, uz navodnu podršku NBJ, Jovan Vidojević, specijalni savetnik u banci. U petak, 13, ova grupa je uz podršku DOS-a ušla u banku sa svojim obezbeđenjem i najavila smenu predsednika banke i ostalih rukovodilaca. Pošto sam u petak obaveštena da je ta grupa preuzela obezbeđenje banke u Knez- Mihailovoj i pokušala da uđe u Investbanku na Terazijama, u subotu posle jedan po ponoći zajedno sa pojačanim obezbeđenjem odstranila sam ilegalnu grupu i predstavnike kriznog štaba, pošto oni nisu imali identifikaciju niti validno rešenje Narodne banke i registraciju nadležnog suda. Sa našim obezbeđenjem izašla sam iz banke bez ikakvih tašni, jer se nismo kretali po banci - zadržali smo se u prizemlju. Torbe o kojima je reč izneli smo u nedelju po podne kad smo završili materijale i pozive za Skupštinu akcionara. Taj materijal nalazio se u torbama.