Uprkos najavi Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SR Jugoslavije, da će posle kraćeg "odmora", uz unuka i porodicu, raditi na jačanju svoje partije, malo je šansi za to. Sudeći prema volji građana ove zemlje, za njega više nema mesta u političkom životu.
U oktobarskoj telefonskoj anketi NIN-a se jasno vidi da su bivši podanici bivšeg predsednika definitivno i nemilosrdno digli ruke od njega. Milošević nikome više nije potreban. Na naše pitanje: "Posle poraza na predsedničkim izborima kako gledate na sudbinu Slobodana Miloševića - treba li on da nastavi da se bavi politikom ili bi bilo bolje da se povuče?" čak 81,5 odsto ispitanika je reklo da je bolje da se povuče, a tek 12 odsto da se i dalje angažuje u politici

      Uprkos najavi Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SR Jugoslavije, da će posle kraćeg "odmora", uz unuka i porodicu, raditi na jačanju svoje partije, malo je šansi za to. Sudeći prema volji građana ove zemlje, za njega više nema mesta u političkom životu.
       U oktobarskoj telefonskoj anketi NIN-a se jasno vidi da su bivši podanici bivšeg predsednika definitivno i nemilosrdno digli ruke od njega. Milošević nikome više nije potreban. Na naše pitanje: "Posle poraza na predsedničkim izborima kako gledate na sudbinu Slobodana Miloševića - treba li on da nastavi da se bavi politikom ili bi bilo bolje da se povuče?" čak 81,5 odsto ispitanika je reklo da je bolje da se povuče, a tek 12 odsto da se i dalje angažuje u politici.
      
       Upornost
       Međutim, iako je Miloševićeva harizma definitivno nestala, pitanje je da li će on otići bez borbe. Bivši predsednik je i ranije iskazivao neverovatnu upornost, čak i kada je svima, osim njemu, bilo očigledno da ide pogrešnim putem. Tako mnogi manje ili više osnovano pretpostavljaju da on neće otići tek tako, "samo" zbog toga što je izgubio izbore i gotovo sve poluge vlasti. U odgovoru na pitanje: "Da li će Slobodan Milošević pokušati ponovo da dođe na vlast?" polovina građana potvrđuje da tako nešto očekuje od njega (50,5 odsto), dok 40 odsto misli da se ipak neće usuditi.
       Kad je reč o konkretnom načinu povratka u politički život, Miloševiću se za početak otvara mogućnost da bude premijer, bilo savezni bilo republički. Prema rasporedu političkih snaga u skupštinama to je realna mogućnost. Međutim, politika nije matematika, iako se obe discipline zasnivaju na aksiomima. Događaji od 5. oktobra su pokazali kako se sila volje pretvara u volju sile, koja je glavni politički aksiom. Ogromna većina građana bi se protivila predlogu da Slobodan Milošević bude premijer (75 odsto), dok bi takav pokušaj angažovanja bivšeg predsednika mogao da računa na podršku svega 10 odsto anketiranih građana.
      
       Strah
       Nesumnjivo je da protekli izbori imaju legitimitet iako su obeleženi mnogim, najblaže rečeno, nepravilnostima. Zadovoljstvo ishodom izbora iskazuje 80 odsto ispitanika, a ispod 10 odsto anketiranih ne deli to oduševljenje. "Nije dobro, dovešće nam NATO, to nije demokratija", uplašena je ishodom izbora sredovečna domaćica iz Donjeg Neradovca kod Vranja. Međutim, Barčik Ferenc, stolar iz Malog Iđoša, zadovoljan je, ali upozorava: "Svaki početak je težak". Neki su samo promenili ime predsednika, pa tako poljoprivrednica iz mesta Gornja Studena kod Niša kaže: "Zadovoljna sam, koga ljudi izaberu, to nam je".
       Za izborne manipulacije i neregularnosti se na prvom mestu optužuje koalicija SPS-JUL (48,5 odsto), a uz dodatne, sasvim precizne optužbe Slobodana Miloševića (19 odsto) i Savezne izborne komisije (9,5 odsto), krivica je, prema presudi javnog mnjenja, jasno stavljena na jednu stranu. Student iz Beograda, kome je blizak SPO, po kratkom postupku otkriva krivca: "Banda crvena". Mašinbravar iz Beograda je suptilniji: "Krivi su oni kojima je bio dostupan sav izborni materijal". S druge strane, već pomenuta domaćica iz Donjeg Neradovca svedoči o izbornim neregularnostima: "U Bujanovcu je DOS plaćao 10 DEM da glasaju za njih". Mogu se čuti i već dobro poznate formulacije: "Ološ oko predsednika Miloševića", okrivljuje penzionerka iz Tekije kod Kladova.
      
       Kula
       Pitanje "Da li je Slobodan Milošević odgovoran za ratne zločine na prostoru bivše SFRJ i na Kosovu" otkriva da većina građana priznaje da njen dojučerašnji reprezent ima krivice, a tek nešto ispod jedne trećine građana misli da on nije odgovoran za te događaje.
       Međutim, kad je reč o Haškom sudu, stvari nešto drugačije stoje. Više od polovine anketiranih je protiv toga da se Slobodanu Miloševiću uopšte sudi po optužnici Haškog tribunala (53 odsto). Tačno 30 odsto bi rado pratilo to suđenje ali u Jugoslaviji, dok bi se manje od deset odsto ispitanika priklonilo želji Zapada i izručilo bivšeg "vrhovnog komandanta" Hagu. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica dosledno i uporno ponavlja da saradnja sa Haškim tribunalom ne može biti prioritet, već da je prioritet nove vlasti u SRJ konsolidacija demokratskih institucija. Takođe, kod građana je prisutno izrazito nepoverenje u instituciju Haškog tribunala. Pa ipak, tvrd stav da se Slobodan Milošević neće izručiti Hagu već sada se sve ređe pominje, a vreme će pokazati i koliko je takav odnos prema ovoj tvorevini Dejtonskog sporazuma posledica višegodišnje propagande a koliko je autentičan.
       Ratni zločini su samo jedan od razloga zbog kojih Milošević treba da se nađe na optuženičkoj klupi. Mnogo veće interesovanje domaće javno mnjenje pokazuje za njegovu umešanost u kriminalne aktivnosti. Za tako nešto ga okrivljuje više od dve trećine anketiranih (67,5 odsto), a samo 18,5 odsto odbija ovakvu mogućnost.
      
       Lider
       U svakom slučaju Slobodan Milošević je porazom na predsedničkim izborima izgubio mnogo više od predsedničkog trona. Osporava mu se i mogućnost da nastavi normalan život, kako smatra više od polovine anketiranih (58,5 odsto), dok tek 38,5 odsto misli da za to nema nikakvih prepreka.
       Ocena o Slobodanu Miloševiću kao predsedniku je veoma negativna. Više od dve trećine građana (75 odsto) misli da je bio loš predsednik, a samo 15,5 odsto da je bio dobar, dok ga 6 odsto procenjuje kao osrednjeg. Na delu je školski primer naknadne interpretacije.
       Partija koju je stvorio Slobodan Milošević se sada nalazi u velikim teškoćama. Vodeće ličnosti stranke i mesni odbori se međusobno ograđuju i optužuju, a naslednik se još uvek ne nazire. U našoj anketi na listi ličnosti koje bi mogle da zamene Slobodana Miloševića najbolje stoji Milan Milutinović (7,5 odsto), prati ga Ivica Dačić (4,5 odsto), a na trećem mestu se pojavljuje disident Borisav Jović sa 2,5 odsto glasova. Ipak, najveći deo ispitanika (67,5 odsto) je bio zatečen pitanjem i nije naveo nijednu ličnost.
       Postmiloševićevska Srbija je suočena sa novim izazovima, sve se promenilo pa i problemi. Prema oceni anketiranih najveći problemi sada su ekonomski (48,5 odsto), a zatim slede problemi vezani za uspostavljanje vlade (25,5 odsto). Kosovo i pitanje rata i mira je zabrinulo tek 7,5 odsto ispitanika.
       Pad predsednika je shvaćen i kao pad režima. Formiranje kriznih štabova u medijima, preduzećima i ustanovama, kao reakcija na rušenje sistema, polarizovalo je javno mnjenje. Ustanovljavanje ovih organa upravljanja podržava 46 odsto anketiranih, dok 49,5 odsto građana ne odobrava ovakav, revolucionarni način preuzimanja vlasti.
       Šta sa Slobodanom Miloševićem, pitanje je koje se nerado postavlja. Sudbina Slobodana Miloševića je nepodnošljivo neizvesna. Nije prioritet. Kako li to tek njemu surovo izgleda?
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ
      
      

NIN-ova telefonska anketa U subotu 14. oktobra 2000. godine Istraživački centar NIN-a anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.        Odbijenih kontakata je u ovoj anketi bilo 197, što je više od uobičajenog nivoa i svedoči o napetoj postizbornoj atmosferi.        Anketarsku ekipu su činili: Milica Ležajić, Tanja Nikolić, Jasmin Kovačević, Snežana Ranđelović, Marija Vidaković, Slađana Dragićević, Ksenija Janićijević, Maja Radinović Lukić, Ana Vujnović, Miša Ristić, Andrijana Kokotović, Nataša Vukosavljević i Emilija Petković. Koordinator istraživanja je bila Ivana Gološin.               Autor istraživanja: ZORAN M. MARKOVIĆ