Neposredno posle događaja koji su doveli do pada komunističkog režima u Srbiji pre nedelju dana, počeli su da se javljaju pojedinci ali i glasnogovornici nekih partija sa izjavama da je sve izvedeno na nasilan i nedemokratski način, uz pričinjenu veliku materijalnu štetu. Pravljena su poređenja sa događajima iz 1944. godine i tada ispoljenom "partizanštinom". Krizni štabovi, osnovani u nekim preduzećima i ustanovama da bi se sprečila krađa i bezakonje, poređeni su sa "narodnooslobodilačkim" odborima koji su tada predstavljali začetke organizovanja vlasti a bilo je i mišljenja da je "sjašio Kurta da uzjaši Murta"!
       Među onima koji daju takve izjave najviše je komunista i režimskih funkcionera ali i ne mali broj pripadnika navodno opozicionih partija pa čak i pokoji njihov vođa!
       Iako su potpuno jasni motivi ovakvih izjava i optužbi u čijoj je osnovi očajnički pokušaj zaustavljanja započetih demokratskih promena, potrebno je ipak na njih bar ukratko odgovoriti zbog mlađih ljudi koji dosad nisu imali prilike da dožive "smenu vlasti", a živeli su i bivali vaspitavani u komunističkoj državi i komunističkim školama, obaveštavani od kontrolisanih sredstava komunikacija i indroktiniranih, cenzurisanih i samocenzurisanih novinara.
       Srećom, ima preživelih kojima ovakvi događaji nisu prvina u njihovim životima a sećanje im je odlično.
       Zbilja, radi se o smeni postojeće vlasti, izvedene na jedan, do neverice bezbolan način i sa najmanje moguće pričinjene štete.
       Materijalna šteta je nanesena zgradi Narodne skupštine (od strane još neutvrđenih štetočina) i ta šteta nije nenadoknadiva. Znatno je oštećena i delimično spaljena zgrada RTS-a, simbola fabrikovanja laži korumpiranog, nenarodnog režima.
       Mnogo stranica bi bilo potrebno da se opišu događaji iz jeseni 1944. godine, u vreme tadašnje smene vlasti i uspostavljanja republike umesto kraljevine. Ja ću samo delimično podsetiti na nenadoknadive gubitke, u stvari nekažnjene zločine.
       Po najumerenijim ocenama, u Srbiji je ubijeno bez suđenja oko 120 000 ljudi! U svakoj opštini, osobito onim seoskim, ubijeni su najviđeniji domaćini, potencijalni protivnici nove vlasti, takođe bez suđenja. U tim događanjima najpresudniju ulogu su odigrali tzv. narodnooslobodilački odbori, kojima je to bio i glavni cilj osnivanja. Stotine ljudi je nestalo i za njihove sudbine se nikad nije saznalo. Nebrojene majke su godinama čekale svoje sinove da se vrate iz "zarobljeništva u Rusiji", ali to nikada nisu dočekale. Desetine hiljada pripadnika Kraljevske vojske u otadžbini, na prevaru je domamljeno u Korušku i surovo pobijeno. Takođe bez suđenja. To je ono što se desilo u prvim danima takozvanog oslobođenja ili smene vlasti. Sa lažnim optužbama i montiranim suđenjima se nastavilo i nije prestalo sve do pre nekoliko dana!
       O materijalnoj šteti neću govoriti. Ona je bila neopisivo velika, nanosila se nemilosrdno, upropašćavani su muzeji i zadužbine, crkve i njihove riznice i neizbrojano privatno vlasništvo. Što nije upropašćeno, kasnije je oteto na osnovu novih komunističkih, neljudskih zakona, donesenih bez mogućnosti da budu osporeni.
       Samo ovih nekoliko reči bile bi dovoljne da oni koji proistovećuju navedene dve smene vlasti u Srbiji, one koje se sećamo i ove koju sada doživljavamo shvate koliko su zla naneli svojim sunarodnicima suprotnog mišljenja i demokratskog opredeljenja, zahvale im se na hrišćanskom opraštanju i pomisle šta bio im se dešavalo da su ljudi poput onih koji su smenu vlasti izveli 1944. izveli i ovu!
      
       DR ĐORĐE SIBER