NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jezik
Građani u skraćenici

Jezičke začkoljice i nedoumice najnovijeg doba

      Novog gradonačelnika Beograda mogli bismo da zovemo i naprosto Milan Protić (mada bi to podsećalo na Milana Božića, to jest na doba ne baš uspešnog upravljanja glavnim gradom). Ipak, navikli smo već na ono "St." Čovek se tako potpisuje, i to je njegovo pravo. Pretpostavljam da, kao istoričar, drži do porodične tradicije koja, preko oca, ide do njegovog slavnog pradede Stojana Protića. Bogzna otkud tim našim precima ideja da kad ime počinje s dva suglasnika, pri skraćivanju treba ispred tačke zadržati oba: tako su pisali i "Vuk St. Karadžić", "Sv. Marković" i slično. Kako god bilo, tradiciju treba poštovati. Ostaje samo jedno pitanje: kako ubediti spikere na radiju i televiziji da "St." zaista izgovaraju kao "st." Zasada svi izgovaraju dva suglasnika svaki za sebe, pa bi neki slušalac koji ne čita novine morao zaključiti da se novi gradonačelnik zove "Milan S. T. Protić".
       Takođe na televiziji, u komentarima posle propalog derbija Zvezda-Partizan, više puta smo čuli izraz "radnici MUP-a". Duh druga Kardelja i Zakona o udruženom radu još živi i buja u našim medijima. I sportski funkcioneri i izveštači objašnjavali su nam kako pred početak utakmice gotovo nije ni bilo "radnika MUP-a", pa su kasnije stigli neki "radnici MUP-a", ali "radnici Mup-a" uz zapadnu tribinu samo su gledali šta se događa... U drugim zemljama radnici rade u fabrici, a za red se brine policija. Ako mi nemamo policajce nego samo "radnike", onda se nemojte čuditi što navijači divljaju.
       U "Politici", koju sam ponovo počeo da čitam posle mnogo godina, nailazim na odlomak iz još neobjavljene knjige dr Svetozara Stojanovića pod naslovom "Nacija, nacionalizam i građanizam". Autor napominje da je izraz građanizam sam skovao, a upotrebljava i pridev građanistički, dodajući u zagradi civilizam i civilistički. Hibridne izvedenice (od domaće osnove i stranog sufiksa) u načelu treba izbegavati. NJih, istina, mnogo vole Rusi (od njih smo primili i izraz toplifikacija), a, možda pod ruskim uticajem, i neki slavisti (i Mihailu Stevanoviću, čuvenom gramatičaru, dešavalo se da napiše "prideviziran" umesto popridevljen).
       U ovom slučaju hibridu je teško naći zamenu, jer pod "građanizmom" dr Stojanović podrazumeva određenu ideologiju - shvatanje da su svi građani jedne zemlje jednaki, a da nacionalna pripadnost nije bitna. To, naravno, nije isto što i građanstvo, ili državljanstvo, nema veze s buržoazijom ili buržujstvom, a civilizam bi asociralo na civile (tj. nevojnike) ili na civilizaciju, pre nego na građane. Ipak, ova poslednja asocijacija meni ne smeta, jer verujem da svako ko je istinski civilizovan mora biti "građanista". Stoga bih, kao manje zlo, predložio da ipak usvojimo oblike civilizam i civilistički. (Ovo nipošto nije opravdanje za loše prevodioce koji izraz civil societdž prevode bukvalno sa civilno društvo, umesto građansko društvo.)
       A kad rekosmo nacija, građani i tako dalje... Više uglednih ličnosti, počev od šefa države, nagoveštava ovih dana da se država ubuduće neće zvati Jugoslavija nego Savez Srbije i Crne Gore, Republika Srbija i Crna Gora ili tako nekako. O tome sam pisao u ovoj rubrici pre nekoliko godina. Izneo sam više razloga zašto je ime Jugoslavija izgubilo smisao, ali sam upozorio na teškoće koje za sobom povlači složeni naziv. Hoćemo li opet živeti u državi čije je ime skraćenica? SHS je bar moglo da se izgovori kao "es-ha-es", ali "SSiCG" bilo bi naprosto neizgovorljivo.
       Osim toga, kako će se zvati građanin nove države, i kako će glasiti pridev? Hoćemo li govoriti, recimo, o "učešću Srbocrnogoraca na Olimpijskim igrama", ili o "srpskocrnogorskom/crnogorskosrpskom predstavništvu u OUN? (Zbog ravnopravnosti, morala bi se predvideti oba redosleda.) U poređenju s tim, "Na vrh brda vrba mrda" je uzor lakoće i melodičnosti. I šta će na to reći onih 33 odsto građana koji nisu ni Srbi ni Crnogorci?
       Ne bih voleo da nam Crna Gora te jezičke probleme reši tako što će se odvojiti od Srbije - što po trenutnom stanju stvari i ne izgleda tako neverovatno.
      
      


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu