Pre nego što ulože u akcije nekog našeg elektronskog medija, strani investitori trebalo bi da sačekaju da se raščisti nasleđeni haos u frekvencijama

      Posle "revolucionarnih" događaja, srpsko tržište je postalo atraktivno za strane investitore koji bi da ispitaju mogućnosti za ulaganja i naravno - za zaradu. Vest da je delegacija grčke kompanije za satelitske komunikacije "Inter sat" razgovarala s predstavnicima BK Telekoma o saradnji sa BK Televizijom, izazvala je pažnju budući da situacija u toj oblasti nije potpuno "čista" zbog nasleđenog haosa u frekvencijama naših TV stanica koje je ostavilo prethodno Savezno ministarstvo za telekomunikacije. Gosti iz Grčke su prilikom tog susreta pokazali interesovanje da kupovinom dela akcija BK Telekoma omoguće ulazak ove naše televizije u projekat Balkanske televizije, koja će u početku delovati na prostorima Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Grčke.
       Stav Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i grupe eksperata iz ove profesije pri Medija centru jeste da u ovom trenutku ne treba žuriti s ovakvom vrstom ulaganja u našoj zemlji. "Gledano čisto pravno, ne može se sprečiti strano ulaganje, ali želimo da pošaljemo malo upozorenje investitorima na nesigurnost pozicija i pokrivenost područja gde se program emituje", kaže Miloš Živković, pravni savetnik ANEM-a. "S obzirom na to da se država nalazi u prelaznoj fazi, treba doći do nulte faze kada bi se ispravile prethodne odluke Saveznog ministarstva za telekomunikacije, da se vidi kojim frekvencijama raspolaže Republika Srbija i koje može da ponudi na javno raspisanom konkursu."
       Poznato je da se frekvencije kao opšte dobro raspodeljuju među državama međunarodnim konvencijama, pri čemu je bitno da rad medija u jednoj državi ne ometa rad u drugoj, a zatim svaka država utvrđuje plan raspodele i namene svojih frekvencija. Raspodelu frekvencija trebalo je da vrše republički organi, a savezni da izdaju dozvole za predajnike i linkove. Nigde, međutim, nije bilo objavljeno kojim frekvencijama raspolaže Srbija, kojim Crna Gora, a kojim savezna vlada.
       Postupak za dodelu frekvencija nije precizno regulisan još važećim saveznim propisima, a jedini važeći propis je Oglas Ministarstva za telekomunikacije iz 1998. godine. Oglasom je uvedeno i plaćanje naknade mada Zakon o sistemima veza to ne predviđa ni u naznakama. Do sada je bio slučaj da svi koji rade - bilo da su registrovani ili ne - moraju da plaćaju.
       Dozvole su se po Zakonu o sistemima veza izdavale na 10 godina, a privremene isključivo za eksperimentalni program, odnosno za tehničko ispitivanje stanice, najduže na 60 dana. Izdavanje dozvola na godinu dana, kako je bilo predviđeno javnim oglasom Saveznog ministarstva za telekomunikacije, nije predviđeno zakonom na osnovu koga je oglas dat. Po važećem zakonu, dozvola kraća od 10 godina može se izdati samo na izričit zahtev onoga kome se dodeljuje.
       U uslovima kada nije postojala ravnopravna utakmica na polju telekomunikacija, bilo je slučajeva da su pojedine TV stanice predale kompletnu dokumentaciju, a nisu dobijale nikakav odgovor pa su samoinicijativno odlučivale da emituju program. Tako se desilo da, zbog selekcije, mnogi nisu došli na red kod Dojčila Radojevića i Ivana Markovića. Upravo zbog toga se Veran Matić, direktor ANEM-a, zalaže za status kvo u odnosu na najavljene transakcije u oblasti medija dok se ne donesu novi zakoni i dok se ne izvrši revizija odluka u toj oblasti. "Na taj način bismo sprečili odlivanje nacionalnog blaga jer to je nešto poput rudnih resursa i ima izuzetnu vrednost. Mi smo za tako nešto samo posle ravnopravne utakmice. U ANEM-u postoji između 60 i 70 TV stanica koje nemaju dozvolu za rad, a na drugoj strani imamo stanice koje su to dobile zahvaljujući saradnji sa režimom."
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ