NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Prvi ispit

Pred novomsaveznom i srpskomvladom su pitanja kojatraže vrhunske ekspertei političku saglasnost - odučlanjenja u UN, sukcesije i ekonomskih reformi, do zauzdavanja inflacije i nabavke gasa i struje

      Poredak stvari je ovakav: mandatar nove savezne vlade, koja je još u povoju, jeste Zoran Žižić, potpredsednik Socijalističke narodne partije (SNP) koja ima podršku 1,5 odsto biračkog tela u Jugoslaviji. Jurisdikcija te još neformirane vlade biće ograničena na teritoriju Srbije bez Kosova, nad kojom vlast ima i upravo formirana tehnička vlada Srbije, kojoj je na poslednjem zasedanju srpskog parlamenta dodat "konfederalistički elemenat", Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, koje do sada nije postojalo.
       Iako će novoj saveznoj vladi mandat trajati oko godinu dana, odnosno sve do raspisivanja novih saveznih izbora koji su najavljeni u tom roku, a republičkoj vladi svega dva meseca, do srpskih vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 23. decembar, obe vlade imaće faktički privremeni karakter (i biće nestabilne), sve dok se ne razjasne odnosi između Srbije i Crne Gore.
       Ti odnosi su nesumnjivo u delikatnoj fazi jer suprotno molbi jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice da Crna Gora sačeka sa redefinisanjem odnosa u federaciji, dok se ne završe srpski izbori, neke partije na crnogorskoj političkoj sceni (pre svega Liberalni savez Crne Gore (LSCG) i Socijaldemokratska partija (SDP) koja je članica vladajuće crnogorske koalicije "Da živimo bolje", požuruju Demokratsku partiju socijalista (DPS) da se odnosi razjasne pre tog roka, i čak do 23. decembra raspiše referendum o statusu Crne Gore koji bi bio sproveden početkom iduće godine.
       Uz takve pritiske, koji se ne bi mogli nazvati sporednim, konsultacije oko savezne vlade traju već 20 dana, uprkos stalnim najavama da će "uskoro biti završene", ne samo zbog sitnog flertovanja SNP sa (bivšim) koalicionim partnerom Socijalističkom partijom Srbije (SPS) već i zbog toga što je po poslednjim ustavnim rešenjima, usvojenim neposredno pred savezne izbore, regulisano da svaki ministar pojedinačno mora dobiti većinu glasova u parlamentu. Isto važi i za razrešenja, što znači da su mandataru (odnosno predsedniku vlade) bitno sužene mogućnosti samostalnog kombinovanja sastava svog kabineta.
      
       Nagovaranje Podgorice
       Konsultacije se, izgleda, vode paralelno - mandatar Žižić najavio je da će posle partijskih početi i personalne konsultacije sa potencijalnim članovima svog kabineta, u kome će, kako je najavio, biti mesta i za neke druge partije izuzev SNP i Demokratske opozicije Srbije (DOS).
       Istovremeno, jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica pokušava da u tu vladu uključi ugledne eksperte (ne samo u domenu ekonomije) koji bi mogli da daju značajan doprinos rešavanju komplikovanih pravnih pitanja vezanih za regulisanje statusa SRJ u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, ili za još delikatnije uspostavljanje saradnje sa Haškim tribunalom. Koštunica je između ostalog uputio poziv Tiboru Varadiju, ministru pravde u nekadašnjoj saveznoj vladi Milana Panića, da razmotri da li bi se ponovo prihvatio te funkcije.
       Izvori bliski G 17 plus smatraju da SNP ne može dobiti više od 40 odsto ministarskih mesta koliko su imali i u prethodnoj vladi sa socijalistima. G 17 plus koji u šali nazivaju "DOS-ov JUL" ("Nisu učestvovali na izborima, a hoće glavna ministarska mesta", objašnjava jedan visoki funkcioner DOS-a) traži sva "ekonomska" ministarska mesta i predlaže ukidanje dosadašnjih ministarstava za spoljnu trgovinu i pregovore sa međunarodnim finansijskim institucijama, umesto kojih bi bilo uvedeno jedno mesto ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, dok bi pregovore sa stranim kreditorima preuzeo potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus.
       Napori međunarodne zajednice da privoli Crnu Goru da pokaže strpljenje u pregovorima oko redefinisanja odnosa unutar federacije imaju svoj diplomatski i ekonomski tok. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan pozvao je rukovodstvo u Podgorici da ne žuri sa konačnom odlukom, dok, nezvanično, glavni crnogorski donatori najavljuju da će generalno preispitati politiku pomoći toj republici koja je, kako se navodi, "do sada davana bez velike kontrole i jasnih računa za šta je trošena". U Beogradu se očekuje da će i misije Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, koje su u ponedeljak i utorak stigle u Jugoslaviju, crnogorskom rukovodstvu sugerisati da pod okriljem Jugoslavije uđu u ove dve institucije. Ukoliko bi Srbija i Crna Gora kasnije odlučile da žive odvojeno, u tom slučaju primenila bi se ista ona procedura kao pri odvajanju Češke i Slovačke, sugerišu ti izvori.
       Koštunici, DOS-u i G 17 plus žuri se da pokažu da su sposobni da formiraju vlade koje bi i brzo i stručno mogle da započnu pregovore oko učlanjivanja u MMF u decembru i (u znatno dužoj proceduri) u Svetsku banku i prihvate donacije koje se sada nude. Prema nekim međunarodnim izvorima, Jugoslavija bi u otpisu spoljnih dugova zaista mogla da računa na status sličan bosanskom (njima je Londonski klub komercijalnih banaka poverilaca otpisao 86 odsto duga), a vredi podsetiti da je Bosna u te institucije bila primljena uprkos tome što nije ispunjavala većinu uslova koji su bili postavljeni, počevši od nedefinisane teritorije, do nejasno određenog načina funkcionisanja vlasti.
       Bar naoko, jedan korak ka stabilizaciji napravljen je u utorak kada je konačno formirana prelazna tehnička srpska vlada u kojoj će se (sudeći po tonu koji je preovladavao u konsultacijama) gložiti 12 ministara SPS-a, i po šest ministara (uključujući i po jednog potpredsednika vlade) DOS-a i Srpskog pokreta obnove.
       Premijer Milomir Minić (SPS) neće moći da donosi odluke bez saglasnosti potpredsednika iz DOS-a Nebojše Čovića (pre pet godina Čović je, u vreme kada je bio član socijalista, bio jedan od protivkandidata Mirku Marjanoviću za mesto srpskog premijera) i potpredsednika iz SPO-a Spasoja Krunića, donedavno predsednika Izvršnog saveta Beograda.
       Kako je rekao Minić, ta vlada trebalo bi da obezbedi mirnu političku situaciju, pripremi izbore i obezbedi uredno snabdevanje stanovništva namirnicama i energentima.
       Za Čovića i ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Gorana Pitića govori se da će sa Labusom biti glavni koordinatori DOS-a za prihvat i distribuciju strane pomoći.
       U jednom od najosetljivijih "ekonomskih" ministarstava za finansije biće tri predstavnika - jedan od njih kandidat SPS-a Borislav Milačić se ove nedelje oštro sukobio sa glavnim "portparolom revolucije" i kandidatom za guvernera centralne banke Mlađanom Dinkićem, drugi je LJubiša Jovanović, (predstavnik DOS-a), direktor AIK banke Niš koji se nesumnjivo pokazao veštim u finansijama i uterivanju dugova i kandidat SPO-a Bojan Dimitrijević čija je stručnost nesporna. Dimitrijević je, inače doktorirao na temi hiperinflacije.
      
      
       Bez profesionalca
       U najosetljivijem političkom ministarstvu - Ministarstvu policije (drugo je jednako važno ministarstvo pravde), DOS je odabrao sudiju krivičara Božu Prelevića zbog toga što, kako objašnjavaju u izvorima DOS-a, ta koalicija nije želela da na to mesto imenuje političara (najduže je u opticaju bilo ime predsednika Nove demokratije Dušana Mihajlovića), a nije bila u mogućnosti da imenuje profesionalca, "da ne bi dovela u pitanje kredibilitet nekog od visokih funkcionera srpske policije". Isti izvori tvrde da Prelević ima veliko iskustvo vezano za ponašanje policije i legalne okvire njenog delovanja, ali naglašavaju da mehanizam donošenja odluka u ključnim ministarstvima (finansija, policije, itd.) nije razrađen u međustranačkim konsultacijama, što bi moglo biti uzrok tenzijama u novoj vladi. U tom ministarstvu interese SPS-a zastupaće dosadašnji ministar energetike Slobodan Tomović, a SPO-a Stevan Nikčević.
       Uprkos tome što se stvari polako kreću u pravcu u kojem želi DOS (i bez novih uličnih revolucija), novi ministri ove koalicije u obe vlade tek će imati prilike da vide sa kakvim će se opstrukcijama sresti u administrativnom aparatu.
       Pre nego što je novi srpski ministar za energetiku Srboljub Antić (inače član G 17 plus) zauzeo svoje mesto, njegov kolega Dinkić razočarao je javnost preranom najavom ukidanja restrikcija struje i početka isporuke gasa. Ispostavilo se da je neispunjavanju obećanja pripomogla savezna vlada u ostavci u kojoj sede članovi SNP-a, da je rukovodstvo Elektroprivrede Srbije koje je promenjeno posle pobede DOS-a, direktno demantovalo Dinkića, da je Jugopetrol odbio da pekarima isporučuje gorivo po regresiranim cenama uprkos ranije postignutom dogovoru i da u prodavnicama nema dovoljno jeftinog hleba, kako je nova vlast (koja još to i nije) obećala.
       Na globalnoj političkoj ravni SPS je, kako se tvrdi, u rasulu i krajnje je kooperativan - što u pojedinačnom preporučivanju liderima DOS-a, što u zvaničnim pregovorima sa tom koalicijom, ali organizovano ili dezorganizovano, ta odumiruća vlast vešto, malo-pomalo, hladi raspoloženje javnosti prema pobednicima izbora, koristeći njihovo početničko nesnalaženje.
       Hladni stanovi, mrak i inflacija koja će u oktobru biti oko 20 procenata, naveli su neke manje gorljive glasače DOS-a da kažu kako smo od novih izbora dobili samo gori život. S tim rezonom, makar on bio velikim delom i neutemeljen, DOS će se još susretati u novim predizbornim kampanjama koje slede i u kojima će politički i ekonomski populizam stavljati na probu ozbiljnost demokratskog i reformskog zaokreta.
      
       TANJA JAKOBI
      
      
Ko je ko

Milomir Minić (1950), novi srpski premijer, bio je u prethodnom sazivu saveznog parlamenta predsednik Veća građana. Minić je dugogodišnji predsednik Upravnog odbora ŽTP-a Beograd, a ranije je bio i generalni sekretar SPS-a.
      
       Spasoje Krunić (1939), potpredsednik (SPO), bio je predsednik Izvršnog saveta Beograda, po zanimanju je arhitekta.
      
       Nebojša Čović (1958), potpredsednik (DOS), predsednik je Demokratske alternative (DA) i predsednik Skupštine akcionara Fabrike metalnih proizvoda (FMP).
       Koministri u Ministarstvu za finansije:
       LJubiša Jovanović (1945), kandidat DOS-a, direktor AIK banke Niš. Bojan Dimitrijević (1963) bivši potpredsednik beogradske vlade, ekonomista. Borislav Milačić (1953) iz SPS-a dosadašnji ministar finansija.
       Koministri u Ministarstvu pravde:
       Zoran Nikolić (1958), kandidat SPS-a, načelnik Južnobanatskog okruga. Sead Spahović (1957), predstavnik SPO-a, beogradski javni pravobranilac. Dragan Subašić (1955), predstavnik DOS-a, pravnik i advokat.
      
       Koministri u Ministarstvu informisanja:
       Ivica Dačić (1966), predsednik Gradskog odbora SPS-a. Biserka Matić-Spasojević (1937), predstavnik DOS, dugogodišnji novinar "Politike", izabrana na predlog NUNS-a. Bogoljub Pejčić (1937), glavni i odgovorni urednik "Srpske reči".
      
       Koministri u Ministarstvu unutrašnjih poslova:
       Božo Prelević (1959), predstavnik DOS-a pravnik i advokat. Slobodan Tomović (1946) predstavnik SPS, ministar za energetiku u prethodnom sazivu republičke vlade. Stevan Nikčević (1961), predstavnik SPO-a, diplomirani politikolog, ranije radio u srpskoj policiji.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu