NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Vođa smenio sebe

Slobodan Milošević i Socijalistička partija su proglasili izbore borbom na život i smrt nacije. I na takvim izborima Slobodan Milošević je poražen

      Milorad Vučelić, socijalista, novinar, publicista, direktor Komune, vratio se u zemlju, verujući, valj da, da više ne mora preterano da brine za sopstveni život. NJe gova sveprisut- nost u medijima protumačena je kao namera da sa mesta predsednika SPS-a skine Slobodana Miloševića.
      
       Milorad Vučelić vraća se na političku scenu Srbije kao čovek koji pretenduje da nasledi Slobodana Miloševića na čelu SPS-a?
       - Milorad Vučelić ne pretenduje na bilo šta. Milorad Vučelić je građansko lice, sa određenim minulim radom, znanjem, značajem, animozitetima... Došao sam i naišao na znatiželju kao bivši potpredsednik javnosti da kažem šta mislim o onome što se dešava. S druge strane, kontaktirao me je veliki broj pripadnika Socijalističke partije Srbije koji su tražili da se sretnemo i da učinimo nešto za spas socijalističkih uverenja i opredeljenja. Javnosti sam rekao da Socijalistička partija može da ima budućnost kao stranka levog centra. To stanovište sam izrekao u više navrata. Mislim, možda i previše. I mislim da zaključim tu vrstu vizije ovim intervjuom koji dajem NIN-u.
       Slobodan Milošević i Socijalistička partija su proglasili izbore borbom na život i smrt nacije. I na takvim izborima Slobodan Milošević je poražen. On je tako postavio situaciju da gubitak na izborima predstavlja ujedno i njegov politički kraj.
       Logično, recimo, da Pokrajinski odbor Socijalističke partije Vojvodine, koji ima dva poslanika od 120 poslanika, podnese ostavku. To je najlogičnije. Glavni odbor i Izvršni odbor Socijalističke partije takođe moraju da podnesu ostavke zbog izbornog rezultata i zbog onoga što se dešavalo posle izbornog rezultata. Ko je vodio kampanju, ko je izgubio izbore, nije postigao uspeh, on je odgovoran. I nije odgovoran samo čitavoj javnosti već, pre svega, svojim glasačima kojih ima više od milion i pet stotina hiljada. Naravno, ja nisam ni naivan niti mislim da se ljudi tako normalno ponašaju i da će se normalno politički ponašati.
       I još je važno da su ovo bili izbori koji su se odvijali na platformi koja je takođe pobeđena, na platformi koja nije tuđa samo Socijalističkoj partiji, već je tuđa zdravom razumu. To je antievropska platforma autohtonog razvoja - da se možemo razvijati i bez strane pomoći i kredita u sankcijama, i to džinovskim rastom, i da ćemo sve svojim rukama moći sami obnoviti; i platforma isključivosti - da ćemo sve koji misle drukčije zvati slugama, izdajnicima, plaćenicima NATO-a...
      
       U čemu bi bila razlika između reformisanog SPS-a i DOS-a ili Socijaldemokratije?
       - Ako mi je do ičega stalo, stalo mi je do toga da se krupne političke stranke i krupne političke grupacije smenjuju zbog malih razlika. Tako je u svim civilizovanim zemljama. Kad bismo se pitali koje su razlike - ne želim da poredim nas i Ameriku da ne bih ušao u nove megalomanske srpske priče - između Buša i Gora, mi bismo našli neke razlike ali ne bismo mogli da kažemo da su one krupne. Sasvim sigurno, ko god pobedi neće reći: "Amerika neće više biti svetski dominantna sila nego ćemo se vratiti na kontinent i mi ćemo na našem kontinentu rešavati naše stvari i baš nas briga za Balkan."
       Nova platforma SPS-a možda bi nekome ličila na platformu DOS-a i predsednika Vojislava Koštunice zbog toga što svako ko se vrati na normalnu platformu, izgleda normalan i u normalnoj i regularnoj proceduri. Ali to još ne znači da će nova politika da izgubi svoj identitet. Nikako. Razlika će se očitovati kroz pristup mnogim problemima: od rešavanja problema Jugoslavije do rešavanja kosovskog pitanja, i poimanja socijalne pravde.
       Koja politička stranka u ovom trenutku može da kaže da je protiv ukidanja sankcija, da je protiv uključivanja Jugoslavije u OEBS i u Pakt za jugoiostočnu Evropu...
      
       Da bi SPS došao do te nove političke platforme, očigledno je da neko mora da skloni Miloševića. Da li će to da uradi Milorad Vučelić? Poznajete dobro Miloševića. Kažu da je dobar lovac onaj koji zna osobine životinje koju lovi?
       - Ja ne lovim Slobodana Miloševića.
      
       To je bila figura.
       - Podrazumevam, naravno. Milošević je političku smenu sam obavio. Ne treba ja niti bilo ko da ga smenjuje. To stranka mora da primi k znanju na najnormalniji način, ako ima potencijal za to. Ja ne mogu, ja nisam član nijednog organa te stranke. Ta stranka mora da se otrgne od puta kojim je išla i koji je on simbolizovao. Ta smena je već suštinski obavljena. Ako organi stranke to ne podrže onda je to put u bespuće. I tu nema budućnosti i relevantnog političkog života.
      
       Milošević se pojavio pre neki dan na Glavnom odboru i pokazao da ne odustaje od toga da bude šef SPS-a. Shvatate li koliko je ozbiljna borba sa njim?
       - Naravno. Jer, zatezanja pregovora o vladama, kad je jasno da Socijalistička partija više nema snagu da zadrži vlast, kad je jasno da nema ni Narodnu banku, da nema ni finansije, da nema ni energetiku... samoubistvo je za jednu političku stranku: nosiš odgovornost a nemaš nikakvog uticaja. Ali vođstvo te stranke nastavlja po inerciji da odgovara za sve, a da ne utiče ni na šta.
      
       Bilo bi logično da se Slobodan Milošević sam povuče iz političkog života i da nastavi svoj građanski život.
      
       ...Ali ako je to nemoguće?
       - Pa može biti. Mada pripadam novolevičarskoj tradiciji ili tradiciji demokratske levice, nemam više revolucionarnih sklonosti. Možda su i godine u pitanju.
      
       Da li imate odbore koji stoje iza vas, jer na novembarskom Kongresu SPS-a neće biti ni Bora Jović, ni Zoran Lilić, neće biti ni Milorad Vučelić...
       - Biće Mihailo Marković, Petar Škundrić.
      
       To znači da imate ljude koji mogu da predlože tajno glasanje o Slobodanu Miloševiću ili da bude više kandidata za predsednika?
       - Ima odbora poput onih iz Novog Sada, Niša, Kruševca, Odžaka, Kule, Užica... koji su predložili da se Milošević smeni. Ja pola tih odbora nisam video. Ali, ukoliko oni nešto traže, onda se u tome može pomoći. Može se čovek uključiti.
       Socijalisti sada brkaju stvari, kažu kad se konsolidujemo, mi ćemo na vlast. Nema vlasti. Socijalističkoj partiji narednih godina nema vlasti. Mi samo možemo da se dogovorimo kako da budemo dobra demokratska opoziciona partija u ovom trenutku, ali nije zanemarljivo da li će to biti marginalna partija koja će imati deset - petnaest poslanika ili će imati pedeset.
       Socijalistička partija moraće da kaže da će dati vreme novoj vlasti pošto snosi odgovornost za prethodnu vlast i njene učinke. Politički nije dobro da počne da se odmah napada nova vlast i da se odmah kaže da sad nema struje i slično. Naravno, loše je što nema struje, ali neće se niko osloboditi krivice ako struje ne bude za dva, tri, četiri meseca. Nije više na Socijalističkoj partiji ni da o tome odlučuje, niti da to kritikuje, nego da postavi normalan rok da se isprave neke stvari.
      
       Čini se da postoji uz vas još nekoliko kandidata za mesto predsednika novog SPS-a ukoliko, naravno, sklonite gospodina Miloševića. To su Zoran Lilić, Bora Jović...
       - Ništa nemam protiv da oba gospodina budu i sa mnom i bez mene. Ja samo govorim o soluciji koja bi bila dobra za budućnost Socijalističke partije. Ko god bio novi predsednik, kao persona neće moći da uguši potencijale te stranke.
       Apsolutno nemam liderske ambicije, niti bilo kakve predsedničke ambicije niti potpredsedničke. U ovom trenutku vidim sebe, kao što sam rekao, kao građanina Srbije koji razgovara i razmišlja o tim stvarima i koji je imao sa tom strankom i glavobolje.
      
       Vaša sveprisutnost u javnosti izgleda kao kandidovanje.
       - Kad bih se zaista ozbiljno kandidovao za lidera, mnogo bih se manje pojavljivao. Vrlo dobro znam da prečesto pojavljivanje nije dobro jer postajem laka meta onih koji bi da unište Socijalističku partiju zauvek, ali i onih koji imaju pretenzije, koji su me ranije smenjivali više puta i hajkali. Oni će tek da pobesne.
       Proces kandidovanja se ne vodi na način na koji sam ja trenutno prisutan u medijima. Ovolika količina pojavljivanja možda vodi krunjenju podrške. To je meni jasno.
      
       Verovatno će Milorad Vučelić morati da objasni, ako se bude kandidovao, svoje bogatstvo.
       - Kakvo bogatstvo? Posle skoro četiri godine direktorovanja u Radio-televiziji Srbije dobio sam stan od 87 kvadrata. To je sve što sam ja dobio. Od kraja 1995. godine, kad sam smenjen s televizije, prestao sam da svojim potpisom rešavam bilo šta što ima veze sa finansijski materijalnim poslovanjem.
       Moje aktivnosti u RTS je 1995. godine ravno šest meseci istraživala velika komisija koja je svaki papir krajnje zlonamerno pročešljala i, naravno, nije našla ništa, ne zbog toga što sam ja bio vešt, nego zato što nije bilo ničega.
      
       Ako Vučelić postane šef nekog novog SPS-a, on neće moći da ga održi bez neke simpatije iz inostranstva. Već su neke doskora opozicione stranke zauzele tu poziciju kod evropskih socijalista i socijaldemokrata?
       - Ako bi SPS obavio radikalnu promenu, radikalno programsko prilagođenje, sigurno bi našao svoje mesto i bio veoma lepo prihvaćen odmah kao posmatrač u socijalističkoj internacionali, a za nekoliko meseci punopravni član. Već ima takvih nagoveštaja. Naravno, taj proces neće teći baš lako.
      
       Budući da u ovoj zemlji ništa ne ide bez tajne i tajnosti, koliko udela u povratku Milorada Vučelića i njegovom eventualnom kandidovanju ima njegov prijatelj Jovica Stanišić?
       - Nema nikakvog.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu