("SPS doveo zemlju na ivicu građanskog rata", NIN broj 2598)

      Nedorečenost bivšeg predsednika države, u ovom času, najrečitije govori o odabiru ljudi koji su regrutovani u politički estabilišment zemlje. Govori o ljudima koji su sedali u političke fotelje da bi stidljivo progovorili tek kad bi prošli kroz sve funkcije koje su im ponuđene.
       Tako nam bivši predsednik Lilić, posle svega, "odaje tajnu" kako SPS-u nije bilo mesto u koaliciji sa JUL-om a da to nije hteo da kaže pre izbora. Zašto to nije rekao baš pre izbora? Zašto nam tek sada o tome drži lekciju? Kao da mi nismo bili svesni da je JUL tigar stranka SPS-a. Ako bivši predsednik tako ceni danas, pitanje je kako je delovao kao aktuelni.
       Bivši predsednik Lilić kaže da je danas najlakše kritikovati bivšeg predsednika Miloševića, ali, eto, on to ne želi da uradi "čak i sa ove distance". Ako već bivši predsednik Lilić ima šta da kaže, a kaže da ima, i da za to ima mnogo razloga, zašto nam to nije rekao? Kao građanin mogu da zaključim samo jedno: zato što je još obazriv prema bivšem kolegi, bivšem predsedniku (ne dao bog da se vrati), a i sam je bio u tom kolu, inferioran i nedovoljno nagrađen. A zna se koliko se i kako uzimalo.
       Bivši predsednik Lilić žali nam se kako su njegove ljude privodili koji su sa njim osam godina radili. I kaže da su to ružne stvari o kojima ne treba pričati. Zašto? Ko su ti ljudi i zašto su i kome baš oni zasmetali? Pa, sad je vreme da priča. Posebno se to očekuje od bivšeg predsednika države. Zašto nam ne otkrije tajnu kako su i koliko su ti njegovi ljudi u vreme sankcija iz zemlje izneli konvertibilnog novca i na čije račune je taj novac položen? To on kao bivši predsednik dobro zna. To se zna. A to se u ovom času očekivalo od bivšeg predsednika, da nam otvoreno i pošteno saopšti. Uzgred, bivši predsednik Lilić mogao je da nam ispriča i poneku pikanteriju sa putovanja u Kinu kada je povratak morao da se prolongira za tri dana "zbog nepovoljnog vetra". Ta tri dana žena bivšeg predsednika, uz propisan kineski protokol i pratnju, petljala se po kineskim buvljacima i vratila se sa 30 kofera u avionu.
       Bivši predsednik Lilić osvrće se i na funkciju predsednika Srbije Milutinovića. Kaže: "Milutinović je imao sve poluge vlasti u svojim rukama. Vi dobro znate da za razliku od saveznog ustava, republički ustav sva moguća ovlašćenja daje predsedniku Srbije. Prema tome, Milutinović nije morao da priča. On je mogao da radi." Zar bivšeg predsednika Lilića treba podsećati da je, kao i on, po istom saveznom ustavu radio i bivši predsednik Milošević. I to kako?! U to vreme g. Lilić bio je potpredsednik savezne vlade, zašto nam nije skrenuo pažnju na vreme, a ne sad, čime se sve bavio predsednik Milošević.
       I još nešto. Koji to kredit, stečen za vreme svog mandata, bivši predsednik Lilić može da troši šetajući se, hoće reći sam i sasvim slobodno, glavnom beogradskom ulicom, Knez-Mihailovom? Ponosan je, dakle, u najmanju ruku. Ostaje nam samo još da ga žalimo da, kako sam reče, "... i bivši, bivši, bivši..." nema posao i nikakva primanja. Od čega taj čovek živi? Žalim slučaj, g. Liliću. Ako danas, za mnoge pojave koje su se dogodile kažete da o njima ne treba pričati, pitam se kako ste mogli imati kuraži da nešto presečete dok ste bili na funkciji? Vi najbolje znate kako ste se obreli u našoj "visokoj" politici. Stihijski, kao i većina ostalih. Znate i svedok ste koliko su političari bili ogrezli u kriminalu. Kao direktan učesnik ili ne, Vaša odgovornost je utoliko veća što ste bili predsednik države. Pošteno govoreći, nikad nam niste saopštili ni sa kolikim ste imetkom ušli a sa kolikim izišli iz političkog života. Otišli ste dok je narod još gunđao. Progovorili ste kad je narod prestao da ćuti. Kasno, nedorečeno i mlako, g. Liliću.
      
       PETAR SREMAC,
       Beograd