Svaka redakcija bi trebalo da preispita svoj stav da li i koliko vremena dati onim ljudima koji su u poslednjih 10 godina pregazili profesiju, unesrećili narod i radili samo iz ličnih interesa

      U novom sastavu savezne vlade, koja će najverovatnije biti izabrana ovog vikenda, Slobodan Orlić zamenik predsednika Socijaldemokratske stranke, naći će se - po svemu sudeći - na čelu Saveznog sekretarijata za informisanje.
       Orlić je početkom devedesetih počeo da se bavi novinarstvom, najpre u "Sportskom žurnalu", a zatim od 1991. do 1996. godine na Televiziji Studio B. Od 1996. do 1998. radio je na BK televiziji, kada je, kako objašnjava, posle donošenja Zakona o informisanju i gostovanja tadašnjeg republičkog ministra Aleksandra Vučića, napustio novinarstvo i potpuno se posvetio politici. U Socijaldemokratiji je od osnivanja (1997. godine) kada je izabran za potpredsednika, a od ove godine je zamenik predsednika stranke Vuka Obradovića. Na septembarskim izborima postao je savezni poslanik i odbornik u Skupštini Beograda.
      
       Prvobitno je bilo objavljeno da ćete biti postavljeni na mesto direktora i glavnog i odgovornog urednika Studija B. Kako je došlo do tog predloga?
       - Oko 200 zaposlenih u Studiju B uputilo je pismo liderima DOS-a sa zahtevom da budem postavljen na mesto direktora te stanice. Smatram to najsjajnijim trenutkom u svom životu.
       Ušao sam u politiku kao novinar, ali sam novinarstvo napustio privremeno. Bio je dugačak spisak ljudi koji su me oterali u politiku, na prvom mestu Slobodan Milošević. Od 5. oktobra taj spisak je počeo da bledi, jer polako iz javnog života nestaju ljudi sa tog spiska, a pojavio se drugi spisak - spisak zaposlenih u Studiju B koji su tražili da vodim tu kuću.
       Želeo sam da prihvatim tu funkciju jer želim da televizije počnu da se prepoznaju po programu, a ne po ljudima koji su na čelu. Kojadinović je bio poznatiji od Studija B, više se govorilo o Antiću i Milanoviću, nego o "Politici" i RTS-u. Smatram da svako ko u ovom trenutku preuzme dužnost vođenja neke medijske kuće mora da sledi pravila zanata i da ispred očiju ima sliku 5. oktobra, državne televizije i njenog direktora koji se našao pod nogama razočaranih građana.
      
       Bilo je primedbi da se postavljanje na rukovodeća mesta u medijima opet vrši po političkoj liniji?
       - Nikada politiku nisam smatrao profesijom i uvek mi je bila želja da svako ko se bavi politikom bude ekspert iz određene oblasti. Zameralo mi se da politička funkcija u stranci ne može da se poveže sa mestom direktora medijske kuće, ali bio sam spreman da zamrznem funkciju ili da, ukoliko je potrebno, dam ostavku. Uostalom, zaposleni koji su potpisali zahtev znali su da sam na funkciji u stranci koja je sada jedna od vladajućih.
      
       U međuvremenu ste predloženi za saveznog sekretara za informisanje. Kako je došlo do te odluke?
       - Predsedništvo stranke nije razmatralo tu mogućnost, međutim na sastanku lidera DOS-a i razgovora oko formiranja savezne vlade, Goran Svilanović predložio me je za tu funkciju, a ostali su se složili. Ta odluka je za mene obavezujuća, smatram da je to politička funkcija koja mora biti u službi novinara i profesije.
      
       Prethodni ministar ostavio vam je u nasleđe priličan haos u oblasti medija. Šta će za vas biti prioritet?
       - Prethodni ministar Goran Matić, više se bavio aferama, hvatanjem "osa, buba i paukova", a najmanje onim čime je morao da se bavi. To je sigurno posledica njegovog okruženja, jer se kao i svi pripadnici njegove stranke okružio pripadnicima državne bezbednosti i policije, a ne ljudima od kojih je pre svega zavisio uspeh i rad tog ministarstva, dakle novinarima. Još uvek nisam stupio na dužnost i nisam upućen u sve detalje, ali učiniću sve da u Savezni sekretarijat za informisanje dođe što više novinara, uz potpunu mogućnost da nastave da rade i u svojim redakcijama, pod uslovom da budu na kursu reformskog programa nove savezne vlade. Sugerisaću da vlada bude otvorena za javnost, da se bar jednom nedeljno organizuju konferencije za novinare.
      
       Postoje i problemi oko zakonskih regulativa, naročito oko dozvola za rad, frekvencija i legalnosti stanica. To pitanje je naročito aktuelno poslednjih dana, zbog unošenja stranog kapitala.
       - To će biti u nadležnosti Ministarstva za telekomunikacije, a potpuno je jasno da će njegov prvi zadatak biti da izvrši reviziju i uvid u to kako je i ko dobijao dozvole, kao i da utvrdi koje frekvencije su u nadležnosti savezne države, a koje u republičkoj.
       Trenutno treba opomenuti sve strane investitore da ne ulaze olako u finansijske transakcije sa raznim kanalima, što je već počelo da se dešava. Jasna je namera vlasnika RTV Pink i visokog funkcionera JUL-a da sakrije poreklo imovine i opere svoju političku prošlost.
      
       Kako vam izgleda trenutna medijska slika Srbije?
       - Mediji trenutno imaju važniju ulogu nego pre. Državna televizija bila je sve vreme u rukama Slobodana Miloševića, ali je uprkos tome narod 24. septembra rekao šta misli o njegovom režimu, pa i o televiziji koju je pravio. Mediji nisu imali toliko važnu ulogu koliko mogu da imaju sada - sve oči su uprte u njih. Dve stvari smetaju građanima, a moram priznati i meni lično. Prvo, preterano pojavljivanje u medijima članova DOS-a koji uglavnom i dalje ubeđuju ljude u to kako je DOS u svakom pogledu bio bolje rešenje nego prethodna koalicija. Mislim da to nije potrebno, narod je pokazao šta misli, a prethodne vladajuće stranke su sada prošlost u političkom i svakom drugom smislu. Druga stvar koja iritira gledaoce je to što se na državnim ekranima, mirno i bez griže savesti, a pored veoma slabo pripremljenih novinara, pojavljuju nekad noseći stubovi i pomagači Slobodana Miloševića pravdajući se kako nikada građane Srbije i članove Otpora nisu nazivali petom kolonom, stranim plaćenicima i izdajicama. Oni koji su iznosili pare iz ove zemlje za račun Miloševića objašnjavaju da su ga videli jedva nekoliko puta u životu. Dok se ne utvrdi njihova odgovornost za sve što je urađeno narodu i državi oni nemaju moralno pravo na javni nastup. Svaka redakcija bi trebalo da preispita svoj stav da li i koliko vremena dati onim ljudima koji su u poslednjih 10 godina pregazili profesiju, unesrećili narod i radili samo iz ličnih interesa.
      
       IVANA JANKOVIĆ