NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Reč nedelje<br>Jovan Ćirilov
Objekt

      To Nikolaj Gogolj i Dušan Kovačević zajedno ne bi izmislili: da likovi koji u satiričnoj komediji organizuju ubistvo, svoju nevinu žrtvu zovu - objektom.
       A tako su ubice iz redova državnog terora u svom tajnom izveštaju nazivali živog čoveka dok ga istinski nisu pretvorili u objekat - beživotni leš.
       Suptilni psiholozi bi možda objasnili da nazivati onoga koga ćete za koji trenutak ubiti objektom, kod njih samih umanjuje osećanje krivice, jer ga ne smatraju živim čovekom, već predmetom. To je ono što se u vojnoj terminologiji eufemistički naziva uništavanjem živih ciljeva.
       Objekt je reč koja potiče od sholastičkog latinskog gde je glasila obiectus, što je imenica nastala od prošastog prideva glagola obiicere, baciti ispred, i znači nešto što je pred nama ili što stoji na putu (Da, jadni Ćuruvija im je stajao na putu!). Osnova tog glagola je iacere, baciti. Znate ono Alea iacta est (Kocka je bačena)?
       Ne morate biti lingvist pa da uočite kako je naša, poljska, ruska i, možda, među Slovenima još nečija reč predmet napravljena prema latinskoj reči istog značenja objekt, što je nešto bačeno, metnuto ispred nas. To se u nauci o jeziku zove kalk. Od metnuti, glagola slovenskog porekla, koji znači i baciti i mesti, čistiti, nastala je velika porodica reči, kao što su metak, brzometan, namet, promet, podmet, domet, izmet, nogomet, vatromet, puškomet, odmetnik, metla itd.
       Iako je reč predmet nastala po ugledu na latinsku reč objekt, danas se ne može reč objekt uvek zameniti rečju predmet. Recimo, sintagma "stambeni objekt" ne može se prevesti kao stambeni predmet. Ili obrnuto, školski predmet ne može se prevesti sa školski objekt. A samo nekontrolisana policija može sebi da dozvoli što god joj padne napamet, pa i takav jezički cinizam da svoju nevinu žrtvu nazove objektom.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu