"Imamo republiku ali ne i demokratiju", objasnio je ovakvu situaciju dr Dejvid Epstajn, profesor političkih nauka na Kolumbija univerzitetu u NJujorku. "Osnivači, pisci Ustava su veoma pažljivo istakli da ih zabrinjava mogućnost da se narodu ostavi da neposredno bira predsednike"

      Sedeći u studiju popularnog Em-Ti-Vija, američka glumica jugoslovenskog porekla Mila Jovović telefonirala je, u ponedeljak uveče, mladim Amerikancima i pokušavala da ih ubedi da izađu na izbore. U nemogućnosti da ignoriše "istorijske predsedničke izbore", kako su neki unapred okarakterisali ovogodišnje izbore u Americi, popularni muzički kanal, u programu nazvanom "Biraj ili izgubi", pozivao je poklonike da ispune građansku obavezu u zemlji, u kojoj više mladih izjavljuje da je spremno da umre za otadžbinu nego da izađe na biralište.
       I dok je Em-Ti-Vi samo pozivao na glasanje, holivudska armada otišla je dalje otvoreno agitujući za demokrate, odnosno republikance. Poslednjeg vikenda uoči izbora Arnold Švarceneger je proveravao da li je upisan u biračke spiskove jer je, kako je rekao, želeo da bude siguran da će moći da glasa za Buša. U isto vreme dobitnici Oskara Ben Aflek i Helen Hant pohodili su neodlučnu Pensilvaniju i ubeđivali ovdašnje birače da je Al Gor jedini pravi izbor. "Jednostavno, ne verujem čoveku koji je prvi posao dobio u 40. godini", rekao je Aflek govoreći o Bušu.
       U furioznom tempu koji je u slučaju demokrate Ala Gora značio obilazak sedam gradova za samo trideset časova, predsednički kandidati okončali su, u ranim jutarnjim satima u utorak (nema izborne ćutnje!), svoje kampanje započete pre otprilike godinu dana. Kakav je efekat na birače imalo pojavljivanje potpredsednika Gora "usred noći" u domu zdravlja u Tampi na Floridi, gde je razgovarao sa medicinskim sestrama ili Bušov kasni miting pred Gorovim zemljacima u Tenesiju, pokazalo je onih pedesetak odsto registrovanih birača, koliko obično odluči da izađe na birališta i glasa.
      
       Rizik klađenja
       Ovogodišnji predsednički izbori biće upamćeni po krajnje neizvesnoj borbi u kojoj se zaista do poslednjeg dana nije moglo predvideti ko će pobediti. Iako Amerikancima ne nedostaju sistemi i mehanizmi za istraživanje javnog mnjenja, rezultati koje su istraživači dobijali samo su potvrđivali da je rizik kladiti se na bilo čiju pobedu.
       Većina anketa urađenih dan uoči izbora prednost su davala Bušu, čije je minimalno vođstvo u odnosu na Gora iskazivano sa dva do tri procenta. Prema Galupovom istraživanju objavljenom u utorak, Buša je podržavalo 48 odsto birača a Gora 45. Istovremeno, istraživački tim Rojtersa i televizijske stanice En-Bi-Si prednost daje demokrati koji je, sugerisala je agencija, vodio sa 48 odsto glasova potencijalnih birača u odnosu na Buša, koga je podržalo 46 odsto. Za razliku od svih ostalih anketa, koje su predsedničku trku opisivale kao krajnje neizvesnu, rezultati istraživanja objavljeni na sajtu "voter.com" predviđali su laku Bušovu pobedu, koga je uoči izbora podržavalo devet odsto potencijalnih birača više nego Ala Gora.
       Kandidat republikanaca, guverner Teksasa Buš sa lakoćom je osvojio naklonost većine na srednjem zapadu i jugu zemlje, u čemu ga nije sprečila ni "vest dana" objavljena prošlog četvrtka s očiglednom namerom da ga diskredituje. Novinarima je tada, iz izvora koji ostaje tajna, prosleđena dokumentacija koja otkriva da je mladi Buš, pre 24 godine (!) vozio u pijanom stanju, zbog čega mu je bila oduzeta vozačka dozvola. Ma ko da je proturio ovu priču, računao je na naročitu osetljivost Amerikanaca kada je reč o vožnji pod dejstvom alkohola. Bušov tim je, međutim, dosta brzo uspeo da "spusti loptu": reč je o prekršaju od pre više od dve decenije, i od svoje 40. godine Buš uopšte ne pije. Galupovo istraživanje pokazalo je da im je poverovalo 87 odsto ispitanika. Istovremeno, 40 odsto učesnika ankete sumnja u iskrenost demokratskog tabora, u kojem se odriče svaka povezanost da su oni proneli priču o Bušovom prekršaju.
      
       Svi Bušovi
       Potpredsednik Gor obezbedio je glasove na istočnoj obali i u Kaliforniji. Ali, budući da ni jedan od kandidata nije uspeo da tokom predizborne kampanje impresionira dovoljan broj ljudi, odluka o tome ko će postati 43. američki predsednik doneta je u takozvanim neodlučnim državama. Lista ovih država svedena je, u predvečerje izbora na tri: Pensilvaniju, Mičigen i Floridu, zbog čega su ove države u proteklih nedelju dana bile mete ne samo predsedničkih kandidata već i njihovih majki i ćerki, supruga i simpatizera, koji su udruženim naporima podgrevali inače usijanu predizbornu atmosferu.
       Istraživanja pokazuju da je u ovim državama vodio Gor, mada je Bušov tim obećavao pobedu na Floridi, gde je kampanju predvodio još jedan Buš, DŽeb, rođeni brat predsedničkog kandidata.
       Stojeći na uglu dve glavne gradske ulice u centru poslovne zone u Pitsburgu, u Pensilvaniji, Vorner Maklin, dvadesetčetvorogodišnji student prava, visoko uzdignutim plakatom, na kojem su ispisana imena Ala Gora i DŽoa Libermana, privlačio je pažnju prolaznika. Oni koji ovakvo opredeljenje odobravaju svirali su iz automobila ili, užurbano prolazeći, uzvicima podržavali mladog crnca. "Demokrate imaju bolji program i bolje se odnose prema Amerikancima afričkog porekla", objašnjava Maklin i ističe da partija koju podrže crnci ne može da izgubi na izborima. Maklin još kaže da na ulici stoji iz ubeđenja: "Nisam plaćen, verujem u ovo i osećam se privilegovanim što mogu da to pokažem i drugima. Nadam se da su Afroamerikanci podržali Gora u meri u kojoj su podržavali Klintona, mada je njegovu popularnost među crncima nemoguće ugroziti."
      
      
       Izborni sistem
       Osvajanje glasova običnih smrtnika nije važno u meri u kojoj je važno izboriti se za glasove dodeljene svakoj saveznoj državi - suština je izbornog sitema. Broj tih glasova jednak je broju poslanika koji određenu državu zastupaju u Kongresu (po dva senatora i određen broj kongresmena koji varira u skladu sa brojem stanovnika svake države), najviše ima Kalifornija - 54, a najmanje Vajoming - tri. Ukupan broj "državnih" glasova koji se može osvojiti na izborima je 538, a kandidatu je neophodno da osvoji 270 da bi bio proglašen za pobednika.
       Tehnički posmatrano, izlaskom na biralište građani i ne glasaju za Gora ili Buša već za "birače za predsednika koji su za" Gora ili Buša, kako piše na izbornim listićima. Reč je o nekoj vrsti liste čiji su nosioci predsednički kandidati a koja podrazumeva "profesionalne" birače, koje imenuje svaka partija i čija su imena poznata uglavnom samo ljudima iz izborne komisije. Ti birači (njihov broj u svakoj državi jednak je broju glasova dodeljenih toj državi) glasaće u decembru, posle čega će Kongres, javnim prebrojavanjem njihovih glasova, staviti tačku na izbore omogućujući novom predsedniku da u januaru stupi na dužnost.
       "Imamo republiku ali ne i demokratiju", objasnio je ovakvu situaciju dr Dejvid Epstajn, profesor političkih nauka na Kolumbija univerzitetu u NJujorku. "Osnivači, pisci Ustava su veoma pažljivo istakli da ih zabrinjava mogućnost da se narodu ostavi da neposredno bira predsednike." Ovo je svojevremeno objašnjavano strahom zakonodavaca da bi, u uslovima kada nisu postojale političke partije niti kampanje na nivou cele države, neposrednim izborom predsednika stvorena situacija u kojoj političkom scenom dominira regionalni lideri, što bi oslabilo državu u celini.
       I mada, praktično, partijski birači slede volju građana, a njihovo glasanje ne bi trebalo da bude ništa više nego poštovanje ceremonije na kojoj su insistirali pisci zakona, sistem je pre nešto više od sto godina pokazao prve znake slabosti. Na izborima 1888. godine demokrata Grover Klivlend dobio je većinu glasova građana ali je predsednik postao republikanac Bendžamin Harison koji je osvojio više glasova partijskih birača. Ovakav scenario je, iako veoma neuobičajen, moguć i zbog neizvesne predsedničke trke, dosta je pominjan uoči ovogodišnjih izbora.
       Recimo da Buš ubedljivo pobedi u Teksasu, sa razlikom od 500 000 glasova. On će uknjižiti 35 glasova, koliko pripada Teksasu. Gor, međutim, može da s razlikom od svega nekoliko hiljada glasova pobedi u Kaliforniji i da, po principu "pobednik nosi sve", osvoji 54 glasa namenjena Kaliforniji, i time se približi Beloj kući iako bi za njega faktički glasao manji broj građana.
      
       Preuzimanje kontrole
       Epstajn veruje da bi ovakav scenario izazvao revolt i doveo do inicijative za promenu izbornih zakona. Iako se izborni sistem dosta razlikuje od našeg, pa i od izbornih sistema u većini evropskih država, izborna procedura je manje-više slična. Glasa se lično tokom celog dana u svim državama, osim u Oregonu. U ovoj državi celokupno glasanje obavlja se poštom pa su izbori u toj državi počeli ranije. Glasovi koji stižu u pismu, kao i glasovi ljudi koji su iz opravdanih razloga glasali ranije, praktično su jedini koji u izborne komisije stižu na papirićima.
       Hojh-tek imidž Amerike prepoznaje se i na biralištima, gde je sve uglavnom automatizovano. Tako glasač, umesto da zaokružuje imena na papirićima, pritiskom na dugme ili povlačenjem ručice izražava svoje opredeljenje, što kompjuter odmah registruje.
       Prvi rezultati, po tradiciji, pristižu iz Kentakija i Indijane budući da se u ovim državama birališta zatvaraju nešto ranije, a prva prava uzbuđenja očekuju se oko 7 sati u utorak uveče po istočnom vremenu, jer tada postaju poznati glasovi Floride, jedne od ključnih država za pobedu na izborima. Slede glasovi država sa severa i srednjeg zapada, pa potom i glasovi sa Zapadne obale, zaključno sa onima iz Kalifornije.
       Osim predsednika, Amerikanci ove godine biraju i 34 nova senatora. Demokrate se nadaju da će preuzeti kontrolu u Senatu, za šta im je potrebno da osvoje pet novih mandata. Dve vodeće partije bore se i za 435 mesta u donjem domu Kongresa gde demokratama nedostaje devet poslanika da preuzmu kontrolu. Osim toga izbori su značajni i na lokalnom nivou budući da je u mnogim državama došlo vreme za smenu lokalnih funkcionera.
      
       LJUBICA GOJGIĆ
      
      

Hilari u NJujorku Hilari Rodham Klinton, supruga američkog predsednika Bila Klintona, novi je senator u državi NJujork. Pobedom nad republikancem Rikom Laciom, u kako se procenjuje dosad najskupljoj trci za mesto u Senatu. Hilari je postala prva žena jednog američkog predsednika koja je izabrana na tu visoku političku funkciju. Iako je smatrana jednom od najneomiljenijih prvih dama Bele kuće, uspela je da ubedljivo porazi rođenog NJujorčanina Lacija. Lacio nije uspeo da profitira na činjenici da veliki broj žitelja NJujorka "ne može da smisli" predsednikovu ženu. Kritičari primećuju da se republikanac previše oslonio na taj antagonizam ne čineći ništa više da birače motiviše da glasaju za njega.        NJegova predizborna kampanja počela je i završila se opaskama tipa "Hilari Klinton je došljak" ili "posle osam godina, valjda je ljudima dosta vladavine Klintonovih", što je, pokazalo se, bilo nedovoljno za pobedu. Kampanja Hilari Rodham Klinton zasnivala se na podsećanjima na solidnu ekonomsku situaciju u zemlji, što je zasluga njenog muža. Ona je, za razliku od Gora, dozvolila Klintonu da agituje za nju a i sama ga je pominjala znatno češće nego što je to činio njegov potpredsednik. Rezultat višemesečne ambiciozne i iznad svega intenzivne kampanje je odnetih 56 odsto glasova NJujorčana, što je prilično ubedljiva pobeda, s obzirom na to da je Lacio osvojio svega 43 odsto glasova. Oni koji poznaju Hilari Klinton već sada su ubeđeni da je posao senatora samo jedan od stepenika politički izuzetno ambiciozne žene Bila Klintona.