Ovih dana je Mile Isakov, predsednik vojvođanskih reformista, optužio, javno, Nenada Čanka i Zorana Đinđića da rasturaju DOS, jer su, kaže Isakov, napravili neprincipijelnu koaliciju i za svoje stranke uzeli najveću vlast u Vojvodini

      Bio je to mali šok za našu javnost kad je Mile Isakov izjavio da se DOS u Vojvodini ozbiljno klima i da je, možda, pred raspadom. Izdržaće, ipak, do republičkih izbora, a onda, ceni Isakov, kud koji, mili moji. Mora se priznati da slično mišljenje javno iznosi i Zoran Đinđić, koji kaže da DOS treba da postoji najdalje do sredine iduće godine, a onda će stranke morati da deluju samostalno, što je i prirodno i što biva u svetu.
       Kako je Nenad Čanak izabran za predsednika Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine? Vrlo ubedljivo. Bilo je dvadesetak uzdržanih poslanika (upućeniji misle da su to bili poslanici Demokratske stranke Srbije i koalicije Vojvodina) i niko nije bio protiv. Reformisti Mileta Isakova predlagali su da se na izbor ide sa dva kandidata (njihova je ideja bila da to budu Čanak i Momčilo Grubač), ali to nije prošlo. Da li je presudila beogradska centrala DOS-a?
       - Bilo je nešto drugo. Mislim da je to neko drugi hteo da digne na nivo Beograda, ali, koliko znam, tamo je zauzet stav da se ništa drugo ne može uraditi osim saglašavanja sa našim stavom: da se na glasanje ide sa jednim kandidatom. Dakle, nisam imao nikakvog razloga da iz Beograda tražim podršku - kaže Nenad Čanak.
      
       Vojvođansko pitanje
       Nije nikakva tajna da je Dragan Veselinov, predsednik koalicije Vojvodina, bio i ostao protivnik Nenada Čanka, bez obzira na to što su njihove stranke u DOS-u.
       - Pošto smo sada u izbornoj kampanji, neću mnogo da pričam, jer je za mene opstanak DOS-a prioritet. Apsolutni prioritet. Moramo izaći svi zajedno na izbore, kao što smo izašli 24. septembra, sa Vojislavom Koštunicom kao nosiocem liste. Ali, još pre izlaska na savezne izbore, bio sam jedini u DOS-u koji je govorio da je uspostavljena jedna neprincipijelna osovina između Demokratske stranke i Čankovih ligaša i da je smisao tog saveza bio da se maksimalno potisne koalicija Vojvodina sa kandidatskih lista, zato što je najveća vojvođanska stranka i zato što nije korumpirana stranka - kaže Veselinov.
       Naš sagovornik sluti da će ovaj savez između ligaša i demokrata i sada, pred republičke izbore, pokušati da bitno umanji broj kandidatskih mesta koalicije Vojvodina, a što je još žalosnije, kaže Veselinov, i u DOS-u postoji generalno raspoloženje svih srbijanskih partija da vojvođanskim autohtonim strankama daju izuzetno mali broj mesta.
       - Evo, od dvesta pedeset mesta, koliko ima republički parlament, sve srbijanske stranke prave jedan blok u odnosu na četiri vojvođanske partije i nama nude svega dvadeset i pet mesta. A Vojvodina čini više od četvrtine republičkog izbornog tela. Naši vojvođanski birači vrlo su disciplinovani i procenat onih koji izlaze na izbore uvek je veći u odnosu na druge krajeve Srbije. Naravno, DOS mora da opstane, ali mi iz Vojvodine nećemo odstupiti od svog programa pa, prema tome, vojvođansko pitanje mora da se nametne i mora da se promeni Ustav Srbije - kaže Veselinov.
       Danas sva najvažnija mesta u vojvođanskoj vlasti drže ligaši i demokrate. Tako je Nenad Čanak predsednik parlamenta, predsednik vojvođanske vlade je demokrata, kao gradonačelnik Novog Sada. Nisu zadovoljni, posle izbora, ni ljudi iz Demokratske stranke Srbije.
       - Naše kolege iz Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu ni krili da oni imaju svoj međustranački dogovor. To je naročito bilo izraženo u Novom Sadu, u manjim mestima manje. Naravno, sve je to išlo pod pričom Vojvođanske demokratske opozicije, na čijem je čelu bio Nenad Čanak, i Saveza za promene, gde je čelnu ulogu imala Demokratska stranka. I oni su nastupali kao grupacija, a ne kao političke stranke i zahvaljujući tome zahtevali su i dobili najveći deo opozicione celine, izražen velikim brojem opštinskih odbornika i pokrajinskih poslanika. Naravno, sve vreme je išla priča o DOS-u i DOS je, kao, bio jedinstven, ali se, posle izbora, kad je trebalo verifikovati mandate, dogovor nije poštovao - kaže Arsen Kurjački, predsednik Demokratske stranke Srbije za Vojvodinu.
       NJegova priča ide dalje i on kaže da svi znamo kako je ogromna većina birača glasala za DOS ne zbog jedne ili druge ili pete partije, nego je to bilo referendumsko izjašnjavanje protiv režima Slobodana Miloševića. Čitav je DOS maksimalno profitirao, narod je masovno glasao za DOS, ali su u okviru DOS-a maksimalno profitirali demokrate i ligaši, kao najagresivniji i najagilniji.
      
      
       Ko je profitirao
       - Da se ne lažemo: oni su profitirali na krilima DOS-a; tačnije, na krilima Vojislava Koštunice. Mi to znamo, ali nama je bilo najvažnije da naš kandidat Vojislav Koštunica dobije izbore, jer je samo tako mogao da padne režim Slobodana Miloševića. Zato smo mi, kao stranka, u tim pregovorima bili hendikepirani. Nismo mogli da pretimo kako ćemo izaći iz DOS-a, kao što su drugi pretili, jer smo imali predsedničkog kandidata. Morali smo, jednostavno, da trpimo sve te ucene, sve te pritiske i u tim pregovorima mi smo kao stranka veoma loše prošli, dobili smo malo mandata i sada imamo vrlo mali uticaj u lokalnoj i pokrajinskoj vlasti. To je, zbilja, apsurd. Predsednik države, u koga su uprte sve oči ovog naroda, koji je personifikacija svega što smo želeli i dobili na izborima, doživeo je, danas, da je njegova stranka minimizirana, gurnuta na margine vlasti - kaže Kurjački.
       Crnjanski bi rekao - slučaj komedijant.
       Postoji uverenje da je glavnu ulogu u izboru Nenada Čanka imao i Jožef Kasa, čovek koji je danas neprikosnoven lider vojvođanskih Mađara. Ali, ovo verovanje nije baš tačno. Vojvođanski Mađari uvek će u parlamentu Vojvodine imati petnaest do sedamnaest poslanika. To nikako ne može da bude presudan broj, jer vojvođanski parlament ima sto dvadeset mesta. Tako uloga gospodina Kase nije mogla biti presudna u podeli vlasti. Ništa DOS ne dobija time što je Savez vojvođanskih Mađara u njemu, jer oni su sami za sebe, imaju svoje biračko telo koje će uvek glasati samo za svoje.
      
       Želja naroda
       Kako će se sada, pred republičke izbore, postaviti Demokratska stranka Srbije, koja, prema anketama, ima danas najveći rejting u Srbiji? Biće DOS-a, verovatno, ali će se i priča o mandatima razlikovati od one pričane pred savezne izbore.
       - Apsolutno. Naravno da DOS mora da opstane jer narod u DOS veruje i to je jedina snaga koja promenu režima može da izvede do kraja. I sva međustranačka trvenja ne bi trebalo da se tiču naroda, neka se stranke malo i svađaju, nije to tako opasno, važno je da se na DOS gleda kao na jedinstvenu celinu. To mora tako da bude, ali međustranačka podela mandata u DOS-u biće, ipak, malo drugačija, jer će se morati uvažiti realnost, pogotovo kad je o Demokratskoj stranci Srbije reč. Što se Vojvodine tiče, e, tu će i reformisti morati da se više uvažavaju, jer se pokazalo da je mnogo članica Vojvođanske demokratske opozicije ostalo nezadovoljno podelom vlasti, zato što je Liga socijaldemokrata, da tako kažem, prigrabila najveći deo izbornog kolača. Gotovo da ništa nije ostalo za druge - kaže Kurjački.
       O saradnji ligaša i demokrata Nenad Čanak kaže da je sasvim normalna.
       - Oni imaju svoj stil rada, koji nekome može da se dopada ili ne dopada, ali je činjenica da je Demokratska stranka zaista izbila na vrh političke scene Srbije i to mora da se respektuje - kaže Čanak.
       A predsednik Demokratske stranke za Vojvodinu Gordana Čomić misli da optužbe koje je Mile Isakov izrekao na račun demokrata nisu opravdane. Kaže da on, kao predsednik jedne regionalne stranke, ima prava da tako misli, ali oni, demokrate, nikada DOS nisu posmatrali kroz mandate, odnosno podelu vlasti. Demokratska opozicija Srbije, i demokrate, kao jedni od arhitekata te strukture, na DOS gledaju kao imperativnu želju naroda da se opozicija ujedini i pobedi na izborima. Što se i desilo.
       - Pretpostavljam da gospodin Isakov više hoće da priča o infrastrukturama stranaka, nego o broju mandata. Ali, i to nas iznenađuje, jer mi nismo na taj način razgovarali u DOS-u. Uvek smo tražili najbolji način i zaista je teško naći idealno rešenje, kojim bi svi bili zadovoljni. Što se nas u Demokratskoj stranci tiče, mi smo taj predizborni deo stavili ad akta, kao što ćemo ad akta stavljati i sve drugo posle završenog posla. Moj komentar glasi: svi mi u ovoj državi, ne samo u DOS-u, svi mi koji smo na političkoj sceni, politiku tretiramo kao psihologiju, a ne kao racionalan posao u kome ljudi donose odluke na demokratski način i onda te odluke sprovode u delo - kaže Gordana Čomić.
       U poslednje vreme mogli smo da pročitamo i čujemo prilično različite misli između Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića. Može se slobodno reći da su stavovi i jednog i drugog povodom smenjivanja čelnih ljudi u vojsci vrlo suprotni. Dok Zoran Đinđić, ali i većina lidera DOS-a, ultimativno traži smenjivanje šefa Državne bezbednosti Srbije Radeta Markovića (mora se reći da je ta inicijativa prvo potekla iz Srpskog pokreta obnove i da je to bio jedan od uslova da ova stranka uđe u vladu), predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica kaže da nije tražio i da ne traži smenjivanje ljudi u vojsci i policiji. To su vrlo ozbiljne razlike u gledanju na važne stvari i nije čudo što se u narodu govorka o razlazu Đinđića i Koštunice, čak se ide toliko daleko da se sumnja i u opstanak DOS-a.
      
       Politizovana javnost
       - Komentar koji ja mogu da dam povodom ovakvih priča, glasi: čisto sumnjam da će se iko unutar DOS-a upravljati prema pojedinačnim izjavama ili reakcijama iz nekog uskog politizovanog kruga oko Demokratske opozicije Srbije. To je sasvim prirodno. Ako i po čemu ličimo na normalne države Evrope, onda je to činjenica da postoji nekakva politizovana javnost oko političkih stranaka gde se donose odluke. Suviše je mnogo ljudi svesno da imamo pred sobom politički zreo narod, da bi bilo nekakvih ozbiljnih reakcija na komentare ili pojedinačne teme i izjave iz te, ponavljam, politizovane javnosti. To su maniri za devedesete godine, a u ovom trenutku upravljamo se prema onome što birači od nas traže - da budemo jedinstveni front za promene i konačnu demontažu bivšeg sistema u Srbiji. Dakle, nije u pitanju rejting pojedine stranke, nego je u pitanju rejting DOS-a. U pitanju je budućnost svih nas. Ne može se niko sa tim igrati. Ko se bude igrao, ispašće samo budala - kaže Gordana Čomić.
       Sigurno je da će se kako se izbori budu bližili, i napetost koja vlada u pojedinim strankama stišavati, ili prikrivati, a da će se, posle izbora, opet javiti priče o neslozi i nezadovoljstvu. Jer, Demokratska opozicija Srbije preglomazna je koalicija i nigde u svetu nema koalicije od osamnaest stranaka. Ova je politička koalicija, i to se mora reći, bila neminovna u jednoj zemlji gde je više od pola veka vladao totalitarni režim. Kad krene demokratija, kad uhvati maha, i DOS će biti stavljen ad akta. Otići će tamo gde mu je mesto: u istoriju.
      
       PETAR IGNJA