NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Opstrukcija

Režim je pao jer se narod pobunio protiv života u laži. Intuitivno je znao da je struja pod Slobom veća prevara od mraka pod DOS-om

      U ovoj zemlji i vrapci na grani znaju da Demokratska opozicija Srbije ide u susret sasvim izvesnoj i vrlo ubedljivoj pobedi na republičkim izborima 23. decembra. Retko je kad neka politička struja u prilici da tako spokojno čeka izlazak naroda na birališta kao što je to danas u Srbiji DOS. Retko se kome u politici osmehne sreća da ga istovremeno zavole i nebo i narod i o tome mu svakodnevno upućuju jasne i nedvosmislene poruke. Cene skaču, preduzeća štrajkuju, političari se svađaju, sijalice se gase, no miholjsko leto traje li traje, a sa zimom dolazi izborni trijumf.
       Lideri DOS-a se ipak ne čine kao najsrećniji ljudi na svetu. U vrhu srpske politike ne vlada harmonija. U javnom životu, u novinama i na televiziji, sve prašti od pretnji, ucena, optužbi i blokada. Nova vlast, možda zato što još nije stekla željeni legitimitet na svim nivoima, ispoljava veliku dozu nesigurnosti u ophođenju sa moći. Najdraža joj je reč opstrukcija. Opstrukcija, opstrukcija, opstrukcija: lideri DOS-a ritualno ponavljaju tu reč (ometanje, blokada, prepreka) kao da ne znaju da je prevedu na srpski, kao da će ih ta reč zaštititi od nečistih sila kojim Slobodan Milošević tobož još raspolaže. Poraženi režim prikazuju kao stoglavu neman, a ne kao nešto što se objavom izbornih rezultata urušilo samo od sebe, nešto za šta ni Miloševićeva pretorijanska garda nije bila spremna da ispali metak. Brane se i od neizgovorenih kritika. Prepali su se što nema struje jer se boje da će narod izvući sledeći zaključak: dok je bilo Slobe, bilo je i struje.
       Što je van pameti, jer narod je više glasao protiv Slobe nego što je glasao za njih. Što znači da Slobi ništa nije pomogla ona struja od zimus, kao što mu nije pomoglo ni što je izbore zakazao pre sloma elektroenergetskog sistema do kojeg bi ove zime pod njegovom vlašću sto odsto došlo. Narod nije srušio režim Slobodana Miloševića što se plašio da neće biti struje. Srušio je režim da ga kazni jer je, zajedno sa elektroenergetskim sistemom, uništio, iznutra razorio i potkopao sve što se ovde moglo uništiti, razoriti i potkopati.
       Režim je pao jer se narod pobunio protiv života u laži. Intuitivno je znao da je struja pod Slobom veća prevara od mraka pod DOS-om: Slobina struja bi koliko sutra neizbežno donela mrak, dok mrak pod DOS-om jedino znači da će svet pomoći da struje bude sutra. Nije Sloba kažnjen što jeste ili nije imao struje, već što je kao jedini dugoročan "izlaz" nudio svoju viziju budućnosti: treći svetski rat protiv "novih nacista" i eventualni poraz Amerike u tom ratu. Niko osim Miloševića nije imao razloga da se raduje takvom raspletu svetske situacije; birači su 24. septembra odbacili bivšeg predsednika kao lažnog proroka.
       Istovremeno su odbacili i život u laži, pa ono što im danas smeta nije restrikcija već laž. Ako negde vlast može mirno i bez bojazni od reakcije javnosti da saopšti punu istinu o poražavajućem stanju u društvu, i o tome koliko će oporavak biti i spor i dug, to je ova DOS-ova privremena vlast u Srbiji, sad i ovde. Tim pre čudi izvesno pomanjkanje građanske hrabrosti njenih lidera, koji svakodnevno upiru prstom na sabotere i opstrukcionaše i pripisuju im moć koju nemaju, i obećavaju da će "koliko sutra" poteći ruski gas i prestati restrikcije struje... Rukovodioci Elektroprivrede Srbije se već na rečima izvode na sud jer letos nisu imali hrabrosti da odbiju poslušnost Slobodanu Miloševiću koji je zahtevao da se umesto remonta nastavi isporuka struje. U poviku na "kukavice" iz EPS-a već se zaboravlja na naličje njihovog kukavičluka kad je ova služba uz natčovečanske napore - pa makar i u strahu od Slobodana Miloševića - u ratu i posle rata strujom snabdevala građane i privredu kako je najbolje znala i umela. Narod je srušio Slobodana Miloševića iako je kod njega kilovat struje koštao dinar, jer je znao da je proizvodnja tog kilovata koštala tri dinara i da tako ne može unedogled. Nova vlast sad napada EPS što traži poskupljenje struje! Možda je sistem bolje funkcionisao kad su se zaposleni bojali Miloševićevog gneva - ali nije li taj strah deo razloga što smo ga rušili? I zašto sad DOS hoće da na njegovo mesto dođe strah od lova na opstrukcionaše?
       Kad će vlast u Srbiji da govori otvoreno, ako ne sada? Ako ne danas, kada ćemo živeti u društvu u kojem će vlast da predlaže umesto da kritikuje, da otvoreno navodi umesto da prikriva stvarne motive poteza koje povlači, da deluje samouvereno umesto ugroženo? Možda za to treba sačekati 23. decembar i puni legitimitet nove vlasti? "Došavši na vlast, a sačuvavši mentalitet opozicije, postali su nezasiti, kao da treba odjednom sve progutati, da sutra ne bi bilo prekasno... Odmah misle na čistke, eksproprijaciju, totalnu kadrovsku politiku. Treba odstraniti i ućutkati sve koji nisu za njih, u policiji, službi bezbednosti, preduzećima." Ovaj citat deo je sjajne analize Zorana Đinđića o opoziciji koja dolazi na vlast, ali potiče iz 1991. godine i odnosi se na Demokratsku opoziciju Slovenije.
       Ono što je sjajno u oktobarskoj pobedi narodne volje i u političkim koalicijama uopšte, to je što svi veruju da su baš oni dobili izbore: i zakleti antikomunisti, i liberali, i oni koji još pate zbog poraza na Osmoj sednici, kao i najjača i najveća partija onih kojima je dosadilo da ih lažu i kradu. Snažnu osnovu da veruje da je pobedio ima i Vojislav Koštunica, koji je odneo 15 odsto više glasova i od najbolje plasirane liste DOS-a, i kome podrška danas vrtoglavo raste. Možda onda treba imati poverenja i u njegov sud o tome ko brine o njegovoj i državnoj bezbednosti, ko su mu telohranitelji i kakva je priroda promena za koje se izborio.
      
       LJILJANA SMAJLOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu