Sa većom podrškom demokratskoj Srbiji Zapad bi zapravo morao odvraćati kosovske Albance od nezavisnosti, kao od pitanja koje nije na dnevnom redu. To znači da ne bi delio mišljenja da je Rezolucija UN 1244 "prevaziđena" ili da Kosovo treba da bude nezavisno, pa makar u Srbiji vladala i Majka Tereza

      Svi su, izgleda, počeli da broje dane do odlaska Bernara Kušnera sa Kosova. Beograd nikad njime nije bio zadovoljan, kosovski Srbi takođe. Kosovskim Albancima nije ispunio očekivanja, jer ih je, kad je izgledalo da će ih približiti nezavisnosti, sticajem okolnosti od nje udaljio. NJime su nezadovoljni i borci za ljudska prava iz "Hjumen rajts voča" i njegovi "Lekari bez granica". UN savetuju Srbima da se s njim ne sukobljavaju - jer on ipak oličava autoritet svetske organizacije - ali priznaju (funkcioner agencije za izbeglice Erik Moris predsedniku Koštunici) da "nema nade" za skoriji povratak svih prognanih, što je jedna od ključnih odredbi rezolucije UN 1244, jer na Kosovu za Srbe "nema slobode i bezbednosti". Najzad, šefom Unmika su nezadovoljni i njegovi zemljaci: francuska štampa piše da je njegov šesnaestomesečni učinak "jadan" i da vlada u Parizu "pokazuje veliko olakšanje" zbog njegovog skorog odlaska sa Kosova.
       Tako je na kraju Kušnerovog mandata - 25. decembar - pažnja analitičara manje okrenuta njemu (sve je već rečeno), a više njegovom nasledniku i onome šta se od novog šefa Unmika, u novim okolnostima, može očekivati.
       Postojala su dva kandidata za naslednika, a sada, izgleda, samo jedan. Britanski političar Pedi Ešdaun, koga naša javnost pamti kao velikog zagovornika ne samo vazdušnih napada nego i kopnene invazije na Jugoslaviju prošle godine i kao pristalicu teze o nezavisnom Kosovu, koleba se oko svoje kandidature ne samo zato što je u Londonu protiv njega pokrenuta optužnica "za ratno huškanje i izazivanje rata", nego i zbog izmenjenog pristupa međunarodne zajednice kosovskoj krizi posle demokratskih promena u Srbiji. Drugi, a najverovatnije i jedini, kandidat je Knut Volebek, bivši šef norveške diplomatije i ne mnogo srećni i ne mnogo odlučni predsedavajući OEBS-a uoči i u toku agresije NATO-a na Jugoslaviju.
       Volebeka čekaju, uz zatečeno haotično stanje na Kosovu, svakako kooperativniji Beograd, sa glasom veće specifične težine posle povratka Jugoslavije među redovne članice UN, i, nakon pobede pristalica Ibrahima Rugove na lokalnim izborima, manje militantni Albanci. Ali ga, sa albanske strane, očekuje i izraženija rešenost za ostvarenjem nezavisnosti, nego što bi to implicirala Rezolucija 1244, a sa strane međunarodne zajednice, pre svega Evrope, bojazan da bi dalji podsticaj separatizmu kosovskih Albanaca mogao voditi novoj napetosti, pa i novim ratovima na Balkanu.
       Sa većom podrškom demokratskoj Srbiji, Zapad bi zapravo morao odvraćati kosovske Albance od nezavisnosti. To znači da ne bi delio mišljenja, rasprostranjena među kosovskim Albancima, da je Rezolucija 1244 "prevaziđena" ili da Kosovo treba da bude nezavisno, pa makar u Srbiji vladala i Majka Tereza. Ideja o pretvaranju Jugoslavije u trojnu federaciju sa Kosovom kao federalnom jedinicom - koja je češća u američkim nego u evropskim razmišljanjima - nesumnjivo je sračunata na postupno stvaranje mogućnosti za lakše izdvajanje Kosova.
       Nema više ni izgovora za udaljavanje nekakvog demokratskijeg Kosova od nedemokratske Miloševićeve Srbije, jer u Beogradu postoji puna spremnost i za obezbeđenje pune autonomije pokrajini, u skladu sa Rezolucijom 1244, i za otvaranje dijaloga sa kosovskim Albancima.
       O eventualnom održavanju referenduma o nezavisnosti Kosova, što rezolucija Saveta bezbednosti ne isključčuje u budućnosti, ali tek kad se i ako se za to steknu uslovi, a što kosovski Albanci žele da ubrzaju, najizričitije se izjasno Karl Bilt, specijalni izaslanik UN za Jugoslaviju. "Ako bismo dozvolili da se na prostoru Balkana održe referendumi o samostalnosti, sutra bismo imali seriju državica i bezbroj novih problema", kaže on, imajući najpre u vidu Bosnu i Hercegovinu. Na jednom seminaru, koji su nedavno u Budimpešti organizovali Britanska asocijacija za centralnu i istočnu Evropu i Forum za novu Srbiju, imali smo priliku da o nezavisnosti Kosova čujemo slična razmišljanja iskusnih stranih diplomata. Ser Marak Golding, do 1997. godine podsekretar UN, a danas profesor u Oksfordu, rekao je da nezavisnost Kosova ne bi bila dobro primljena ni na Zapadu ni u UN, jer bi to vodilo i podeli Makedonije i možda novom ratu na Balkanu. Ali, ni direktna uprava Beograda nad Kosovom "neće biti izvodljiva". Otuda je najrazumnije rešenje autonomija Kosova unutar Jugoslavije. Savremena međunarodna diplomatija, kad želi da se u raspravi o složenim političkim problemima ne izađe iz dogovorenih okvira, često koristi jedan pragmatičan izraz: "Pitanje nije na dnevnom redu." Poučeni time, mogli bismo reći da je Rezolucija UN 1244 jedini relevantan i zasad jedini međunarodno važeći okvir za rešavanje kosovske krize. ("prevaziđena" može da bude jedino ona rezolucija koju nevažećom učine same UN). U tom dokumentu nezavisnost Kosova nije na dnevnom redu, ali povratak svih prognanika jeste. Nova demokratska vlast Jugoslavije i Srbije nesumnjivo se vrlo strogo drži dnevnog reda kad insistira na povratku prognanih Srba i drugog nealbanskog življa na Kosovo kao na prioritetnom pitanju.
       Kušner se dnevnog reda nije držao. Da jeste, ne bi bilo žurnih lokalnih izbora koji su doveli u pitanje ostvarivanje same Rezolucije 1244. NJegov naslednik će to moći da izbegne na dva načina: ako u međunarodnim razmerama ujednači i učini jasnijim neka dvosmislena tumačenja same rezolucije (čemu bi nova američka administracija verovatno mogla više da doprinese nego stara) i ako taj dokument potom dosledno primenjuje u saradnji sa Srbima i Albancima, kao i međunarodnim faktorima, držeći se strogo "dnevnog reda".