Iskustva iz sveta pomoći će da se pokrene tržišna transformacija naših medija

      Prvi korak ka razrešavanju nasleđenog haosa u oblasti medija i javnog informisanja učinjen je prošle nedelje na međunarodnom skupu "Tranzicija do slobodnog novinarstva". Za okruglim stolom u Medija centru okupilo se više od sto domaćih i stranih učesnika, među kojima ministar za informisanje u vladi Srbije Biserka Matić, ministar za telekomunikacije u vladi SRJ, Boris Tadić, savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlić i predstavnici Evropske unije, Pakta za stabilnost za jugoistočnu Evropu, pojedinih profesionalnih i ostalih organizacija.
       Ekspertski tim Medija centra sačinio je nacrt projekta u kojem su pokrenuta suštinska pitanja tržišne tranzicije naših RTV medija. Ustanovljene su komisije koje će pojedinačno razmatrati pravne, profesionalne, materijalne i obrazovne aspekte.
       Komisija za pravna pitanja radiće na nacrtu novog novinarskog zakonodavstva, za šta je potrebno, kako se procenjuje, najmanje nekoliko meseci. Ono što je trenutno najvažniji zadatak ove komisije jeste analiza pravila ponašanja medija u izborima i eventualna ponuda novih pravila.
       Iskustva iz ostalih zemalja, pre svega iz onih koje su prošle tranziciju, biće bogato korišćena u izradi novih zakona o medijima. U tome su odlučujuća dva kriterijuma: kulturni i politički uticaj i sličnost sa Srbijom.
       Tako, na primer, upotreba više jezika u ruskim medijima može biti korisno iskustvo za nas, dok je korišćenje više jezika u belgijskim medijima za nas nevažno, jer se kulturni nivo bitno razlikuje od ovdašnjeg. Ugledanje na nemačke zakone o medijima pokazalo se kroz istoriju kao loše rešenje zbog razlika u standardu i mentalitetu, navodi se u izveštaju sa okruglog stola.
       Novi medijski zakoni trebalo bi da regulišu pravo na izdavanje i emitovanje, vlasničku strukturu medija, odnos kompanijskog prava i novinarskog prava, novinarske privilegije, novinarsku odgovornost, nužna ograničenja slobode novinarstva.
       Najkrupniji problem u oblasti elektronskih medija je raspodela frekvencija i revizija prethodno dodeljenih. Veliki broj radio i TV stanica radi bez dozvola za emitovanje, što je rezultat neravnopravnih uslova pod kojima je Ministarstvo za telekomunikacije dodeljivalo frekvencije. Tako su uredne dozvole za emitovanje imale mahom radio i televizijske stanice koje su neposredno ili posredno bile u službi bivšeg režima, a dodatnoj neregularnosti doprinelo je i to što se nije vodilo računa o dozvoljenoj snazi predajnika. Zato je odlučeno da ekspertski timovi, koji će raditi na projektu tranzicije, apeluju na sve značajne institucije, stranke, saveznu i republičku vladu da proglase moratorijum na raspolaganje frekvencijama i vlasničkim pravima svih medija na šest do devet meseci, to jest dok se ne utvrde istinska vlasnička struktura i načini za njenu transformaciju.
       Razmatraće se i pitanje medijskog monopola kako bi se ubuduće sprečilo monopolsko ponašanje pojedinih medija.
       Komisija će se baviti i pitanjem promene vlasnika kompanije i prava na korišćenje frekvencija, finansiranjem medija do uspostavljanja tržišta i izradom najoptimalnijih rešenja za distribuciju programa ili delova programa producentskih grupa bez sopstvene frekvencije, koja je u proteklih nekoliko godina najčešće obavljana kombinacijom satelitske i TV mreže.
       U najhitnije predloge spada i organizovanje okruglog stola o RTS, a potom i o drugim velikim državnim medijima, u kojima su svojinska pitanja neregulisana ili pogrešno rešena.
      
       ANA OTAŠEVIĆ