Domaćini "sastanka na vrhu" upadljivo se trude da se balkanski skup ne pretvori u svečanu večeru koju Zagreb priređuje u čast posebnog gosta dr Vojislava Koštunice, ili, ne daj bože, u odskočnu dasku neke nove Jugoslavije

      Balkanski samit" ili "Zagrebački sastanak na vrhu", kako ga zvanično zovu domaćini u Hrvatskoj, prava je mora većine nacionalnih institucija i političara. Ne samo zbog neformalnog naziva skupa koji sugeriše da u hrvatskoj metropoli 24. novembra treba da se okupe šefovi država i vlada zemalja bivše Jugoslavije nego i zbog ogromnog posla koji vlast u Zagrebu do tada treba da odradi u domaćoj javnosti. Vreme leti, a medijski zadatak veoma je nezahvalan. Naciju najpre treba uveriti da je sasvim u redu što će u Zagreb posle deset godina doći predstavnici država sa kojima Hrvatska, kako se tvrdilo, ima još samo nužne geografske veze. LJudima treba reći i da ovdašnji hotel "Interkontinental" u kojem se skup održava, neće biti nikakvo "novo Jajce" gde se, pre više od pola veka rodila avnojska Jugoslavija. Treba objasniti i da je sve to velika čast za Hrvatsku, mada je glavni posao u rukama francuskog predsednika Žaka Širaka čija zemlja predsedava Evropskom unijom.
      
       Mesić na dijeti
       Kako bi se dobile prave razmere obimnog posla koji stoji pred domaćim Ministarstvom inostranih poslova i predsedničkom rezidencijom na Pantovčaku, treba imati u vidu i dve, naoko bizarne izjave. Prva potiče od šefa hrvatske diplomatije Tonina Picule koji je premijeru Ivici Račanu obećao da će se oženiti čim "Hrvatsku integrira u Europsku uniju", a drugoj su izvor lekarski krugovi oko predsednika države Stjepana Mesića. Prvi čovek Hrvatske treba dobro da pazi šta će jesti i piti za vreme službenih sastanaka, večera i ručkova u Zagrebu. Kolači su unapred otpisani, a o domaćim gurmanskim specijalitetima tipa "purice s mlincima" ili masne slavonske šunke, može samo da se sanja. Glavna hrana biće maslinovo ulje, beli luk, po dve čaše crnog vina, riba i kuvano povrće. Kad je predsednik Mesić svoj holesterol uspeo da vrati na tolerantnih 9,7 jedinica, nevolje ministra spoljnih poslova i dalje su se uvećavale. Savetnica Tonina Picule za informisanje Miona Ševčik izjavila je za NIN da se gotovo svakodnevno održavaju iscrpljujući "brifinzi" sa domaćim novinarima, pa ministar Picula u takvoj situaciji ne može da nađe vremena za, recimo, isto toliko zainteresovane, novinare iz Beograda. Razlog je sasvim praktične prirode, jer, kako nam je rekla ministrova savetnica, "i rutinska pitanja traže određenu koncentraciju, a ne bi bilo u redu da se novinari izvlače iz šešira".
       Umesto njih, iz šešira je, bar za sada, iskočila Prevlaka. Prva reakcija na izjavu jednog od lidera Demokratske opozicije Srbije dr Zorana Đinđića kako bi prepuštanje Prevlake morao da bude znak dobre volje i džentlmenski gest sa hrvatske strane, svela se na suzdržan osmeh u diplomatskim krugovima inoministarstva na Zrinjevcu. Nešto kasnije, Ministarstvo je ovu izjavu okarakterisalo kao bizarnu, ali ne i bezopasnu, pa je objašnjenje zatraženo i od jugoslovenskog predsednika dr Vojislava Koštunice, koji se tih dana zatekao na sastanku Saveta ministara u Strazburu. Koštunica je isto tako uzdržano odgovorio da Hrvatska i Jugoslavija uzajamno treba da poštuju svoj suverenitet i teritorijalni integritet, pa je zvanični Zagreb konkretniji odgovor tražio od Crne Gore. Pokazalo se da je tek to izvor najvećih problema i neprijatnosti koje ovih dana muče domaću diplomatiju na Zrinjevcu.
       Ministar spoljnih poslova Tonino Picula i crnogorski ministar Branko Lukovac pokušavali su da se dogovore o formi pozivnice za zagrebački samit koja bi bila po volji predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću. Hrvati su obećali da će učiniti sve da Đukanović dođe u Zagreb, ali ne mogu da garantuju da će on na skupu 24. novembra predstavljati nezavisnu Crnu Goru. Trenutna varijanta kompromisa na relaciji Zagreb-Pariz-Beograd-Podgorica glasi da će crnogorska delegacija u zagrebački hotel "Interkontinental" ući u sklopu zajedničke jugoslovenske delegacije koju predvodi predsednik SRJ dr Vojislav Koštunica. Kao i ostalim učesnicima balkanskog samita, pozivnicu kolegi iz Jugoslavije hrvatski predsednik Stjepan Mesić potpisuje zajedno sa predsednikom Francuske Žakom Širakom.
      
       Račan traži reviziju
       Pozivnice su već poslate i predsednicima Albanije i Slovenije, dok dolazak posebne delegacije kosovskih Albanaca nije predviđen. Zagreb bi, međutim, mogao da bude mesto sastanka predsednika Koštunice sa predsednikom Demokratskog saveza Kosova Ibrahimom Rugovom čija je stranka pobedila na nedavnim, od Jugoslavije nepriznatim, izborima u Pokrajini. Poslednju reč i ovde će, naravno, imati strani političari. Preciznije, ratni guverner Kosova Bernar Kušner, koji domaćinu Stjepanu Mesiću još nije otkrio koga namerava da dovede u Zagreb. Kartu još nije rezervisao ni predsednik Slovenije Milan Kučan. Ovo oklevanje je za zvanični Zagreb posebno neprijatno, jer podseća na noćnu moru samostalne Hrvatske o ponovnom okupljanju zemalja bivše Jugoslavije u kome je mesto Slovenije sada preuzela Albanija. U pitanju su i stara rivalstva Hrvatske i Slovenije za oskudan teritorijalno-kulturološki koridor između krajnjeg juga srednje Evrope i severozapadnog Balkana. Ako se slovenački predsednik Milan Kučan ne pojavi u Zagrebu, biće to znak da su se Slovenci zauvek odselili sa Balkana. Hrvati su, umesto toga, morali da ugoste sve ostale balkanske zemlje plus Albaniju i da to još predstave kao veliki uspeh svoje zemlje, a ne nacionalni debakl.
       Svoju priliku u diplomatskoj gužvi visoke politike videla je i Nacionalna zajednica Crnogoraca Hrvatske. U njihovim prostorijama u Vinogradskoj ulici u Zagrebu počela je da se potpisuje peticija za nezavisnost Crne Gore, a slično je i u ostalim većim gradovima Hrvatske. Promovišući ujedno narodne nošnje svog kraja, zajednica Crnogoraca Hrvatske pisala je svim ambasadama u Zagrebu, šefu domaće diplomatije Toninu Piculi i šefu države Stjepanu Mesiću. Od njih se traži da pomognu akciju Crnogoraca u Ujedinjenim nacijama kako bi crnogorski narod mogao slobodno i demokratski da odluči da li želi da živi samostalno ili u redefinisanom državnom sastavu sa Srbijom.
       Politički krugovi u Zagrebu procenjuju da je ovo ipak najlošiji trenutak za radikalnije zahteve Crne Gore, jer Evropska unija sada otvoreno protežira Srbiju i obeshrabruje one koji se protive dobrim odnosima s Beogradom. Nešto slično omaklo se nedavno i, inače, veoma opreznom premijeru Ivici Račanu. On je na sastanku sa turskim premijerom Bulentom Edževitom u Ankari izjavio da u Srbiji još živi duh bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i njegova politika. Hrvatska bi, prema Račanovim rečima, zato mogla da traži da se Pakt o stabilnosti jugoistočne Evrope podvrgne reviziji. Organizatori zagrebačkog sastanka na vrhu ovo su protumačili kao pokušaj da se onemogući stabilizacija Jugoslavije, a to je u ovom trenutku najgora optužba koja može da zadesi neku od novonastalih država jugoistočne Evrope. Diplomati u Zagrebu zato se veoma trude da se samit zemalja bivše Jugoslavije ne pretvori u svečanu večeru koju Hrvatska organizuje u čast posebnog gosta dr Vojislava Koštunice. Iz Ministarstva spoljnih poslova u Zagrebu preporučuje se: svi koji žele da učestvuju na skupu teškom milion maraka i da za taj novac, probaju jedan od švedskih stolova hotela "Interkontinental", u hrvatsku metropolu stignu najkasnije do 23. novembra po podne. Očekuju se velike gužve na aerodromu "Pleso" i već poslovična magla koja se svakog novembra spusti nad Zagreb. Stari "Zagrepčanci" dobro pamte kako su jedne takve zime, 1918. godine, domaći političari, "kao guske u magli", otišli u Beograd i tamo prvog decembra na Terazijama potpisali akt o ujedinjenju sa Srbijom i Crnom Gorom. Smer putovanja sada je, doduše, obrnut, ali malo dobre stare paranoje nikome još nije naškodilo.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ