Muslimani su ustanovili da su Srbi i Hrvati poverenje ponovo dali nacionalnim strankama. Na muslimansko biračko telo stoga je sasvim sigurno imao uticaj i predizborni slogan SDA "Svi su glasali za svoje, a vi..."

      Preliminarni rezultati trećih postdejtonskih opštih izbora u BiH, koje su predstavnici OEBS-a u ponedeljak i utorak saopštili u Sarajevu, samo su zvanična potvrda onoga što se, po svim relevantnim anketama, znalo i pre izlaska na birališta: pripadnost nacionu i strah od mogućeg narušavanja mirovnim sporazumom uspostavljenog nacionalnog balansa snaga u ovoj zemlji još su mnogo jači od krčanja creva u stomaku! Za ponovno ujedinjenje muslimanskih unitarista i srpskih nacionalista oko preuzimanja vlasti bilo je dovoljno da lider Stranke za BiH (SBiH) Haris Silajdžić izbaci predizborni slogan "Za BiH bez entiteta". Ili da bosanski Hrvati raspišu referendum o jednakopravnosti hrvatskog naroda u BiH, što je kamuflirani naziv zahteva za formiranje trećeg, hrvatskog entiteta, pa da se procenat glasača u zapadnoj Hercegovini sa 35 odsto na aprilskim lokalnim izborima popne na skoro 70 odsto i da to biračko telo gotovo plebiscitarno glasa za Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ).
      
       Za ili protiv Dodika
       Političke promene u okruženju, očito, ni na koji način nisu uticale na raspoloženje glasača u "tamnom vilajetu". Sve političke stranke koje su tokom predizborne kampanje igrale na kartu promena u Hrvatskoj ili Jugoslaviji, i te kako su se opekle. Nespremnost međunarodnih posrednika da priznaju realnost na terenu, pozabave se stvarnim uzrocima sukoba i priznaju i neke svoje greške, za posledicu takođe ima političke opekotine, poput one s kojom je iz Bosne nedavno otišao i Ričard Holbruk nakon što su visoki predstavnik međunarodne zajednice Volfgang Petrič i šef misije OEBS-a Amerikanac Robert Beri bez imalo dvoumljenja odbili da prihvate predlog da se zabrani rad Srpske demokratske stranke (SDS). Sam predlog namakao je rečenoj stranci barem pet odsto glasova, a neobavljeni posao i narušen kredibilitet aktuelnog američkog ambasadora u UN još toliko.
       Ipak, da dominacija nacionalnih stranaka nakon ovih izbora ne bi bila potpuna, pobrinulo se podeljeno muslimansko biračko telo koje je samo donekle nastavilo trend sa lokalnih izbora na kojima je većinu tih glasova dobila Socijaldemokratska partija (SDP) Zlatka Lagumdžije.
       Kandidat SDS-a za predsednika Republike Srpske (RS) Mirko Šarović ima gotovo nedostižnu prednost u odnosu na aktuelnog premijera tog entiteta Milorada Dodika, koga je za najvišu funkciju u RS kandidovala njegova Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), a podržala i predsednica Srpskog narodnog saveza (SNS) Biljana Plavšić. Bila je to izborna trka u kojoj su se bosanski Srbi opredelili ne toliko za Šarovića koliko protiv Dodika.
       Posle raskola u koaliciji "Sloga", kojem su kumovali i bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević i sam Dodik, premijer RS nije više imao podršku skupštinske većine, ali ni većine ministara u vladi, koji su, suprotstavivši se njemu i Biljani Plavšić, pocepali SNS i osnovali novu stranku - Demokratski narodni savez. Podelivši vladajuću koaliciju na one koji su za i one koji su protiv Dodika, premijer je podelio i biračko telo "Sloge", čija su tradicionalna uporišta bile opštine u zapadnom delu RS sa najvećim brojem glasača. Dodik i Plavšićeva, čiji je SNS prema dosad saopštenim rezultatima od svih članica "Sloge" najlošije prošao na ovim izborima, nisu uspeli da sprovedu u delo gotovo nijedno od svojih obećanja na osnovu kojih su pre tri godine uspeli da SDS pošalju u opoziciju.
       Tri godine delovanja u opoziciji na republičkom nivou i vlast u većini opština SDS je iskoristio da se očisti od "kompromitujućih kadrova", od kojih su neki prešli u "Slogu", a neki se povukli u ilegalu ili napustili RS u strahu od haških tajnih spiskova koji su sve češće objavljivani u ovdašnjim medijima. Pojava novih lidera u toj partiji poput kandidata za potpredsednika RS Dragana Čavića, koji živi u Banjaluci, podigla je popularnost stranke i u zapadnom delu RS, gde pre tri godine SDS nije imao šta da traži na izborima. Stranka je u Banjaluci dobila najviše glasova i na lokalnim izborima, a potom i na ovim izborima u trci za parlament BiH i RS. Nakon što je međunarodna zajednica zabranila Šešeljevim radikalima učešće na izborima u RS, SDS je ostala usamljena desničarska stranka koja se protivi pokušajima prekrajanja Dejtonskog sporazuma u pravcu unitarizacije BiH, što joj redovno donosi uspeh u istočnom delu RS.
      
       Umereni nacionalisti
       Prilično veliki broj glasova i na istoku i na zapadu RS, kao i u aprilu, otišao je Partiji demokratskog progresa (PDP) Mladena Ivanića. Ta partija umereno nacionalne orijentacije, sa podsticajnim ekonomskim programom i političkom opcijom dovoljno udaljenom od dve suprotstavljene političke snage u RS, morala je privući birače, koji su joj na ovim izborima dali onoliko glasova koliko joj je potrebno da se bez njenih poslanika u parlamentu RS ne može formirati vlada. Broj glasova SDS-a za parlament RS kreće se između 35 i 40 odsto, što toj partiji neće biti dovoljno za parlamentarnu većinu čak i sa socijalistima Živka Radišića (podržali Šarovićevu kandidaturu za predsednika RS), koji su osvojili svega oko pet odsto glasova. Partnera u PDP (do 15 odsto glasova) posle izbora moraće tražiti i SDS i Dodikova SNSD (takođe oko 15 odsto glasova), što bi Ivaniću trebalo da obezbedi premijersko mesto. Prema izjavama visokih funkcionera SDS-a, koje se, doduše, još moraju čitati između redova, Šarović je spreman da mandat za sastav vlade poveri lideru PDP-a. "Svi su glasali za svoje, a vi..."
       Posle povlačenja Alije Izetbegovića iz Predsedništva BiH, što se pokazalo kao taktički dobar potez po njegovu SDA (konsolidovao stranku i pripremio je za izbore), bosanski Muslimani u Harisu Silajdžiću verovatno su potražili novog harizmatičnog lidera za realizaciju ideje o unitarnoj Bosni. Uporište za već pomenuti slogan "Za BiH bez entiteta" Silajdžić je našao u odluci Ustavnog suda BiH o konstitutivnosti naroda na celoj teritoriji zemlje, zbog čega su međunarodni posrednici blagonaklono reagovali na ovaj, samo verbalni udar na Dejtonski sporazum. Međutim, priča iz aprila, kada je SDP dobio glasove "iz praznih stomaka", okončana je i nakon što su Muslimani ustanovili da su Srbi i Hrvati poverenje ponovo dali nacionalnim strankama. Na muslimansko biračko telo stoga je sasvim sigurno imao uticaj i predizborni slogan SDA "Svi su glasali za svoje, a vi..."
       SDA i SDP svoje su kampanje tempirali jednu protiv drugih, u čemu takođe treba tražiti razloge naglog uspona Silajdžićeve stranke. SBiH je osvojio najviše glasova u nekoliko sarajevskih opština (druga stranka u kantonu), dok je u svim ostalim kantonima Federacije BiH (FBiH) sa muslimanskom većinom dobila svega između 5 i 10 odsto glasova manje u odnosu na SDA i SDP. Slična je situacija i na izborima za parlament BiH i FBiH, zbog čega će Silajdžić, poput Ivanića u RS, biti jezičak na vagi za formiranje izvršne vlasti. Referendum
       SDP će verovatno ostati u opoziciji ukoliko se Silajdžić udruži sa SDA. On je to do sada više puta činio u ovakvim situacijama, ali je posle lokalnih izbora bio veoma pragmatičan, pa je, od opštine do opštine, išao u koaliciju i sa SDA i sa SDP. Kako god da Silajdžić odluči, bez SDP, koji, posle 70 odsto prebrojanih glasova, vodi u trci za poslanike u parlamentu BiH i FBiH sa oko 26 odsto osvojenih glasova, neće se moći doneti nijedna važna odluka na nivou države ili FBiH. SDP je zasad najviše glasova osvojio u tuzlanskom i sarajevskom kantonu, dok "mrtvu trku" sa SDA vodi u zeničko-dobojskom i goraždanskom kantonu.
       SDA, koja je, u odnosu na aprilske lokalne izbore, osvojila više glasova nego što je i sama očekivala, sada otvoreno poziva Silajdžića da joj se pridruži. Hoće li Izetbegović i Silajdžić nastaviti plodnu saradnju zavisiće svakako i od stava međunarodnih posrednika prema eventualnom istiskivanju SDP-a iz vlasti. Silajdžić nikada nije voleo da se zamera ni Izetbegoviću ni međunarodnoj zajednici, ali u slučaju da međunarodni pritisak bude prejak, SDA ima spremnu varijantu, saopštenu novinarima u utorak: formiranje neke vrste ekspertske vlade u kojoj bi učestvovale sve stranke na osnovu broja osvojenih glasova.
       Svakako najveći pobednik ovih izbora je HDZ koji je najviše glasova osvojio u svih pet kantona sa većinskim hrvatskim stanovništvom. Strategija "referendum ili smrt" zasad se i te kako isplatila jer je naterala bosanske Hrvate da još jednom i bez zvaničnog Zagreba za leđima, pokušaju da odigraju na kartu formiranja hrvatskog entiteta u BiH. Tu ideju, koja iz zapadne Hercegovine i srednje Bosne nikada nije iščilila, ali jeste zaleđena promenama u Hrvatskoj, podstakli su i Zagreb i međunarodna zajednica. Zagreb nastojanjima da se na svaki način ogradi od Tuđmanove politike u BiH, a međunarodna zajednica otvaranjem lova na Hrvate optužene za ratne zločine i podsticanjem daljih raskola u HDZ BiH nakon što je iz te stranke otišao aktuelni šef BH diplomatije Jadranko Prlić.
       Priča o referendumu, organizovanom na dan izbora, svoj epilog ipak će dobiti u sredu pred Izbornom apelacionom potkomisijom OEBS-a, koja bi referendumsko izjašnjavanje Hrvata mogla okvalifikovati kao kršenje predizborne ćutnje i drastično kazniti HDZ, skidanjem vodećih kandidata sa izbornih lista ili, čak, i zabranom stranke. Sada, međutim, i HDZ u svojim rukama ima dva jaka argumenta - uspeo referendum sa skoro sto odsto pozitivnim odgovorom i glasove oko 70 odsto hrvatskog biračkog tela u BiH. Zbog toga je i lider stranke Ante Jelavić, koji je i član Predsedništva BiH, uputio međunarodnim predstavnicima dosad verovatno i najjači izazov, izjavu da za njega i hrvatski narod u Bosni više ne važe odluke međunarodne administracije.
      
       ZORAN ŽUŽA
      
      

Izvori bliski Srpskoj demokratskoj stranci tvrde da je jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica "iz principijelnih razloga" nedavno u Skoplju odlučno odbacio predlog Ričarda Holbruka o zabrani SDS. Koštunica je primio samo dvojicu političara iz RS - potpredsednika tog entiteta Mirka Šarovića i lidera PDP Mladena Ivanića i, čini se, dobro "tipovao" na budućeg predsednika i premijera RS. Svi pokušaji Dodika da se "približi" jugoslovenskom predsedniku, od Trebinja do Beograda, ostali su bezuspešni. Dodik je, čak, pokušao da izmanipuliše javnost RS izjavom kako se sa Koštunicom sastao u Trebinju, ali je jugoslovenski predsednik to odlučno demantovao. Razloge zbog kojih se nedavno u Beogradu nije sastao sa Koštunicom, Dodik je opravdao "zauzetošću jugoslovenskog predsednika". Koštunica na ovu izajvu nije reagovao, ali se nedugo zatim na završnom predizbornom mitingu SDS u Banjaluci pojavila delegacija Demokratske stranke Srbije. "Tipovali" su i lideri Demokratske opozicije Srbije i predstavnici "Otpora", koji su u Bijeljini i Banjaluci prisustvovali mitinzima Dodikove SNSD. Mitinzima SNSD prisustvovali su predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradović, predsednik Demohrišćanske stranke Vladan Batić, te gradonačelnici Beograda i čačka i kopredsednici Nove Srbije Milan St. Protić i Veljo Ilić. Ilić je bio prvi političar iz Srbije koji je nakon 5. oktobra posetio RS i razgovarao s Dodikom.