Trka za Belu kuću preselila se sa gradskih trgova i birališta na sudove, preko kojih demokrate i republikanci pokušavaju da isteraju svaki svoju "pravdu" i dokažu da je njihov kandidat pobedio na izborima

      Ni nedelju dana po završetku glasanja Amerikanci nisu saznali ko će biti njihov 43. predsednik. Gor je osvojio 220 hiljada glasova više od Buša, ali budući da o pobedniku odlučuju glasovi saveznih država, a ne glasovi pojedinaca, ta prednost, osim u moralnom smislu, ne znači mnogo. Gor vodi i u broju osvojenih državnih glasova (255 naspram Bušovih 246), ali je još daleko od 270 glasova, što je propisani minimum za pobedu na izborima. Sudeći prema razvoju događaja, malo je verovatno da će ime novog predsednika biti poznato do kraja ove nedelje. Trka za Belu kuću preselila se sa gradskih trgova i birališta na sudove, preko kojih demokrate i republikanci pokušavaju da isteraju svaki svoju "pravdu" i dokažu da je njihov kandidat pobedio na izborima. "Američki narod je glasao ali će potrajati dok odgonetnemo šta su građani zapravo rekli", sažeo je problem sadašnji predsednik Bil Klinton.
       Kako sada izgleda, odluka ko će biti sledeći američki predsednik umnogome će zavisiti od američkih penzionera naseljenih na Floridi, i to iz dva razloga. Najpre zato što su ovi seniori, navodno zbunjeni izgledom glasačkih listića, više od 19 hiljada tih listića učinili nevažećim glasajući za dva ili više kandidata istovremeno. Potom i zbog toga što sada ti isti penzioneri, ovoga puta u ulozi revizora u okruzima naklonjenim demokratama, pregledaju važeće glasačke listiće u nameri da pronalaženjem grešaka u računu preokrenu rezultat.
       Glasački listići u četiri okruga na Floridi prebrojani su dosad dva puta. Najpre u regularnoj proceduri, koja je završena mršavim Bušovim vođstvom sa nešto više od 300 glasova. Budući da je razlika među kandidatima tako mala, usledilo je zakonom predviđeno kontrolno brojanje koje je potvrdilo Bušovo vođstvo, uz neznatno promenjen rezultat. Ova procedura, međutim, nije zadovoljila demokrate koji, tvrdeći da ne veruju u mehanizaciju u uslovima izjednačene borbe, zahtevaju da se glasovi prebroje po treći put, sada i ručno. Ako se zna da je reč o cifri od oko milion i sedamsto glasova koje treba pregledati, procenjuje se da bi ta procedura mogla potrajati danima pa i nedeljama. Osim toga, demokrate najavljuju i akciju u kojoj će analizirati i pokušati da ospore sve listiće na kojima je glas dat reformisti i autsajderu Petu Bjukenenu, za koga se veruje da je greškom pokupio više od tri hiljade glasova zbunjenih glasača iz Palm Biča, koji su nameravali da glasaju za Gora.
      
       Leptir listići
       Republikanci su pokušali da na sudu zaustave ručno prebrojavanje glasova ali je njihov zahtev odbijen. Brojanje nije zabranjeno, ali će teško moći da bude završeno u zakonski predviđenom roku (sreda po podne) a sud na Floridi odbacio je i zahtev demokrata da se taj rok produži. Tako su se republikanci i demokrate izjednačili i u broju po svoje tabore, nepovoljnih sudskih presuda.
       Krivci za izborni galimatijas u zemlji Volta Diznija traže se u dvesta godina starom izbornom sistemu po kojem predsednika faktički biraju partijski opunomoćenici a ne građani; među novinarima i anketarima, koji su prerano i na osnovu neproverenih informacija Buša proglasili pobednikom; u neusklađenim regionalnim zakonima po kojima, recimo, svaki okrug štampa svoje glasačke listiće i organizuje glasanje i prebrojavanje glasova shodno lokalnim zakonima... Sve ih, na neki način predstavlja izvesna Tereza Lepor, glavni supervizor izbora u Palm Biču i dizajner traljavo napravljenog glasačkog listića. Ovde ga nazivaju "leptir listićem" zato što su imena predsedničkih kandidata ispisana u dve paralelne kolone odvojene kolonom u kojoj su iscrtani kružići.
      
       Partijski autogol
       Zadatak, pokazalo se težak, za četiri odsto birača u Palm Biču bio je da, posebnom olovkom, probuše kružić na mestu koje odgovara imenu kandidata za koga žele da glasaju. Kako su imena Gora i Bjukenena bila ispisana jedno naspram drugog, stariji glasači tvrde da su bušili pogrešne rupe glasajući za reformistu umesto za demokratu. I dok su jedni u blaženom neznanju napuštali birališta da bi tek kasnije shvatili kako su glasali, drugi su na licu mesta pokušavali da isprave grešku bušeći dodatnu rupu pored Gorovog imena čime su svoje listiće učinili nevažećim.
       Ispred kuće Leporove, člana Demokratske stranke, već danima protestuju nezadovoljni građani okrivljujući je za partijski autogol. Ona, kažu njeni saradnici, danima plače a dizajnirala je listić sa najboljim namerama. Vođena idejom da glasanje olakša upravo starijim biračima, Leporova je želela da imena kandidata budu is-pisana što krupnijim slovima. Da bi, s druge strane, sva imena stala na jedan list, morala je kandidate da smesti u dve kolone. Ostalo je istorija.
       Florida, međutim, nije bila jedino mesto gde je američki izborni a potom i pravni sistem pokazao oz- biljne nedostatke. U zemlji visoke tehnologije izbore su otežavale pokvarene glasačke mašine, stare i po pedeset godina, nedostatak olovaka za bušenje rupa pored imena kandidata ili nedostatak glasačkih listića, a efikasnost prebrojavanja glasova prolongirali su posebni (nekad čak i direktno suprotstavljeni) okružni i državni zakoni unutar federacije.
       Manjkavosti, dosad maskirane ubedljivim pobedama jednog kandidata na izborima, pokazale su se fatalne u uslovima do kraja izjednačene borbe. Tačku na ovaj već pomalo zamoran i prilično ponižavajući posao, čega Amerikanci polako postaju svesni, mogli bi staviti državljani ove zemlje na privremenom boravku u inostranstvu, čiji kovertirani glasovi stižu do 17. novembra. Statistika kaže da 3,2 miliona američkih državljana trenutno ne živi u Americi, s tim što ovoj cifri treba dodati i gotovo 240 hiljada profesionalnih vojnika raspoređenih po svetu.
       Kako se više od 24 hiljade vojnika američke vojske nalazi na biračkim spiskovima upravo na Floridi, njihovi glasovi očekuju se s razumljivim nestrpljenjem. NJima se više raduju republikanci računajući na tradicionalnu podršku koju konzervativci imaju u vojsci. Marinci sa Floride dali su pre četiri godine prednost Bobu Dolu koga je na predsedničkim izborima ubedljivo porazio Bil Klinton. Nisu ni demokrate bez računice. Oni se nadaju da bi za njih mogao glasati dobar procenat od 120 hiljada Amerikanaca koji trenutno žive u Izraelu. Obrada glasova dobijenih iz inostranstva trebalo bi da bude završena ovog vikenda, čime bi se izborna kriza mogla i okončati.
       Analitičari ovaj ishod smatraju najidealnijim mada ne i jedinim. Ne isključuje se ni mogućnost daljeg povlačenja po sudovima. Sledeći primer demokrata, republikanci su, za slučaj da ne osvoje Floridu, najavili pokretanje postupaka za ponovno prebrojavanje glasova u nekoliko država (Novi Meksiko, gde je Buš u prebrojavanju preuzeo vođstvo od Gora, Ajova, Oregon, NJu Hempšajr i Viskonsin), u kojima sumnjaju u verodostojnost izbornih rezultata.
      
      
       Najslabiji došljak
       U slučaju da se ovaj scenario ostvari, odluka o izboru novog predsednika mogla bi, bar teoretski, na kraju, biti prepuštena kongresmenima, kojima Ustav daje mogućnost da u uslovima izjednačene borbe izglasaju predsednika. Takav trijumf, ocenjuje se, bio bi i za Gora i za Buša ništa više nego Pirova pobeda a njene posledice proganjale bi ih u naredne četiri godine, umnogome kvareći boravak u Beloj kući. Pobeda, za koju bi se verovalo da je ostvarena na silu, onemogućila bi rad sa poslanicima "druge strane". Takva saradnja biće neophodna budući da su rezultati izbora pokazali da je nacija jednako neodlučna u izboru kongresmena i senatora kao i u izboru predsednika.
       Od sto mesta u Senatu, 50 je pripalo republikancima a 49 demokratama, uz jedno mesto za koje se još vodi borba. Sličan je i odnos snaga u Donjem domu Kongresa, u kojem su republikanci, sa 221 mestom, zadržali vođstvo nad demokratama. NJih će u novom sazivu biti 212. Veruje se da će početkom naredne nedelje, kada bude poznato kako su glasali privremeno odsutni, pritisak na obe strane da okončaju izborni maraton biti povećan. Prvobitno uzbuđenje i iznenađenje već prerasta u dosadu i nestrpljivost da se postizborna kriza privede kraju. Jedan od kandidata moraće uskoro da proglasi igru završenom, a primeri iz istorije pokazuju da taj kandidat na duže staze ne mora biti gubitnik.
       Ovih dana često pominjani Grover Klivlend povukao se 1888. godine, posle izgubljenih izbora iako je za njega glasao, kao sada za Gora, veći broj ljudi. Strpljenje mu se isplatilo već posle četiri godine, kada se ubedljivom pobedom revanširao aktuelnom predsedniku Bendžaminu Harisonu. Što se pobednika tiče, "Volstrit žurnal" ocenjuje, bez obzira na koji način će ući u Belu kuću, u svoju kancelariju ući će "kao najslabiji došljak u modernoj istoriji".
      
       LJUBICA GOJGIĆ
      
      

Uprkos kampanji na koju je potrošeno više od milijardu dolara, odziv birača na ovogodišnjim izborima bio je tek nešto veći od onog zabeleženog pre četiri godine. Sto miliona ljudi koji su glasali prošle nedelje predstavljaju tek polovinu američkog biračkog tela. Za utehu i nadu možda može da posluži Galupova statistika prema kojoj 66 odsto ispitanika, koji priznaju da nisu glasali, žali što to nije učinio. Kako se i očekivalo, 93 odsto Afroamerikanaca i 80 odsto Jevreja glasalo je za Ala Gora, koga su u neznatno većem procentu podržale i žene. Za razliku od Gora koji je osvojio naklonost sindikata, za Buša je glasao veći procenat dobrostojećih Amerikanaca i pripadnika više srednje klase. Nezainteresovanost da učestvuju na izborima nije umanjila znatiželju ljudi da saznaju šta se u njihovoj zemlji dogodilo 7. novembra. O tome svedoči gledanost udarnih informativnih emisija na ovdašnjim televizijama. Devetnaest miliona ljudi pratilo je vesti En-Bi-Sija, 15,7 miliona gledalo je Ej-Bi-Si, a gotovo isto toliko gledalaca pratilo je Si-Bi-Esovo pokrivanje izborne krize. U poređenju sa brojem onih koji su pre četiri godine pratili borbu Boba Dola i Bila Klintona, zaključuje se da je interesovanje za ovogodišnje izbore poraslo za 35 odsto.

      
      

U duhu pobede Dogodilo se u državi Misuri. Na izborima za Senat pobedio je mrtav čovek. Dugogodišnji guverner Misurija, demokrata Mel Karnahan poginuo je u avionskoj nesreći mesec dana pre izbora. Dok je bio živ, guverner je vodio žestoku i krajnje neizvesnu borbu za mesto u Kongresu sa dosadašnjim senatorom, republikancem DŽonom Eškroftom. Rejting mu je, međutim, porastao posle pogibije. Dve nedelje posle njegove sahrane, supruga DŽin pozvala je birače da "nastave san" i obavezala se da će nastaviti kampanju i zauzeti guvernerovo mesto u Senatu ukoliko tako odluče birači, što se kasnije i desilo. Cinici postavljaju pitanje: koga u ovom slučaju sažaljevati? Poginulog, njegovu suprugu ili Eškrofta koga je pobedio duh? Neobičan kriterijum svojih sugrađana Eškroft je objasnio:"U Misuriju su ljudi saosećajni. Nadam se da će pobeda biti uteha za DŽin Karnahan." Pravnici su se, međutim, već sukobili u tumačenju zakona i odgovaranju na pitanje da li je moguće poveriti mandat kandidatovoj udovici. Prema zakonima Misurija, ukoliko kandidat nastrada ili premine u roku od šest nedelja pre izbora, njegovo ime može ostati na listiću. O tome ko će popuniti prazno mesto u slučaju da umrli pobedi, odlučuje guverner Misurija. Navedeni zakon je, ipak, u suprotnosti sa američkim Ustavom koji propisuje da senator mora biti "građanin Sjedinjenih Država... sa prebivalištem u državi iz koje je biran". Legalisti ukazuju da je, po ovozemaljskim zakonima, bar jedno sigurno - Karnahan ne može biti smatran stanovnikom Misurija. Rasprava se nastavlja...