NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Skokovi preko vode

Idealu da most, pored upotrebnih, ima i estetske vrednosti ja sam uvek u svom radu težio

      Tokom poslednjih dvadeset meseci mostovi su bili česta tema televizijskih i radijskih emisija, običnih razgovora i stručnih komentara. Prvo su povod tome bila njihova vandalska rušenja bombama NATO-a, usledila je, verovatno jedinstvena u svetu, njihova odbrana ljudskim štitom, zatim su naišle saobraćajne nevolje izazvane njihovim nestankom ili oštećenjima, da bi, ubrzo posle agresije, započeo intenzivan rad na njihovoj obnovi ili izgradnji.
       Kad je o mostovima reč, u našoj zemlji nema kompetentnijeg stručnjaka i sagovornika od prof. dr Nikole Hajdina. Niz mostova na Dunavu, Savi, Tisi i ostalim rekama njegovo su delo, a upravo ovih dana u Poljskoj se priprema licitacija za izbor izvođača velikog mosta na Visli po projektu potpisanom njegovim imenom. Nedavni poziv za učestvovanje na konkursu za projekat mosta na Dunavu između Rumunije i Bugarske kod Vidina dodatna je potvrda visokog međunarodnog ugleda našeg najistaknutijeg mostograditelja. Profesor Hajdin je uz to akademik od 1970. potpredsednik SANU za egzaktne nauke - prirodnomatematičke, medicinske i tehničke - od 1994. godine.
       Razgovor za NIN sa profesorom Hajdinom, čija neposrednost namah osvaja sagovornika, vodimo u njegovom domu na Pašinom brdu. U radnoj sobi, pored pisaćeg stola i kompjutera (na čijem se ekranu u operativnoj pauzi vrte Leonardove tehničke skice), dominiraju police sa stručnom literaturom i mnogim studijama i publikacijama samog domaćina. Tu su, naravno, i velike uramljene fotografije njegovih najznačajnijih mostova.
       Razgovor počinjemo profesorovim autobiografskim sećanjima.
       "Rođen sam 1923. u Vrbovskom. Moja porodica inače vodi poreklo iz malog sela Hajdine koje se nalazi pored varošice Srpske Moravice, smeštene između Ogulina i Rijeke. Taj deo Gorskog kotara predstavlja najzapadniju srpsku enklavu na južnoslovenskim prostorima. Moj otac je bio uspešan trgovac u Vrbovskom, ali smo morali da napustimo zavičaj i kao izbeglice dođemo u Beograd. Tu sam 1940. u Drugoj muškoj gimnaziji maturirao, a četrdeset četvrte i pete bio sam učesnik u borbama za oslobođenje zemlje da bih se posle demobilisanja našao pred upisom na fakultet. U to vreme otvarale su se velike mogućnosti za građevinarstvo, pa je to odlučilo moje studentsko opredeljenje. Moja sklonost ka teorijskim istraživanjima privukla je pažnju profesora Hlitčijeva i ja sam uz njegovu podršku i savete kao student objavio rad u Zborniku radova profesora Građevinskog fakulteta, što je za mene bio ogroman uspeh i značajan podstrek. Kasnije, kad sam posle diplomiranja ostao na fakultetu, moj rad se odvijao na dva koloseka: teoriji konstrukcija i projektovanju mostova. Oktobarsku nagradu 1959. godine dobio sam za 'Novu numeričku metodu u Teoriji konstrukcije'. Možda će vas iznenaditi ako kažem da je Teorija konstrukcija moj glavni predmet, a projektovanje mostova u neku ruku hobi."
       Prihvatamo ovu šalu i primećujemo da u tom slučaju profesor ima jedan od najskupljih hobija, jer neki od njegovih mostova premašuju vrednost od stotinu miliona maraka.
       Profesor nastavlja u svom vedrom tonu i uzvraća da se često u hobi unosi više ljubavi i entuzijazma, pa se tako dođe i do značajnih rezultata.
       Druženje sa kolegom i vrsnim stručnjakom Milanom Đurićem dovelo je do zajedničkog rada (sa još dvojicom kolega) na realizovanom projektu za most na Tisi kod Titela 1954. godine, pa je tako asistent Građevinskog fakulteta Hajdin počeo svoje mostograditeljstvo. Pet godina kasnije, 1959, tada već docent, Hajdin dobija prvu nagradu na konkursu za most na Tisi kod Žablja. I u vezi s ovim, takođe realizovanim projektom prenosi nam zanimljivu priču.
       "Za most kod Žablja još pre Drugog svetskog rata bili su izvedeni stubovi u Tisi i na njene obale dopremljena metalna konstrukcija iz Nemačke. Kada je 1941. srušen most kralja Aleksandra u Beogradu, Sava je ostala bez kolskog prelaza i Nemci su tada dopremili konstrukciju iz Žablja i postavili je na nove stubove kod Starog sajmišta, gde ona i danas stoji i služi za kolski i tramvajski saobraćaj. Zahvaljujući toj neobičnoj okolnosti, ja sam dobio priliku da pedeset devete sagradim most kod Žablja".
       Nižu se zatim naučni radovi iz oblasti Teorije konstrukcija i projekti manjih mostova. Pored redovnog angažovanja na Građevinskom fakultetu u Beogradu, dr Hajdin često odlazi u Cirih gde predaje na Visokoj tehničkoj školi, u svetu veoma cenjenoj ustanovi na kojoj su studirali Albert Ajnštajn i naš Nikola Pašić.
       Krajem sedamdesetih, tada već uveliko akademik, Nikola Hajdin projektuje (zajedno sa kolegom LJubomirom Jevtovićem) novi železnički most na Savi kod Beogradskog sajma. Po načinu na koji nam opisuje događaje vezane za ovaj objekat, rekli bismo da je to njegovo najdraže delo.
       "U to vreme u svetu je bilo izvedeno tek nekoliko mostova sa kosim kablovima, ali nijedan za železnički saobraćaj. Pored toga, ovde su i prvi put primenjeni kablovi sa paralelnim žicama smeštenim u polietilenskim cevima, za razliku od do tada upotrebljavanih upredenih žica. Železnički mostovi su uvek teži projektantski zadatak od običnih, kolskih posebno kad je u pitanju konstrukcija sa kablovima. Problem je u tome da njima nedostaje krutost neophodna za železnički saobraćaj. Mi smo ovde pribegli jednom paradoksu. Obično je težnja da mostovske konstrukcije budu što je moguće lakše a mi smo ovde kao dodatno opterećenje postavili šljunčani zastor, što je uz skraćivanje kablova na strani prema obalama donelo neophodnu krutost."
       Razgovor nakratko prekida ljubazna gospođa Hajdin nudeći šolje toplog čaja. I dok ispijamo čaj, zajedno prelistavamo album sa fotografijama mosta koji već pune dve decenije predstavlja jedan od najkarakterističnijih detalja u panorami Beograda. Samo dve godine kasnije profesor Hajdin gradi Most slobode u Novom Sadu.
       "Opet je primenjena struktura sa kosim kablovima (ili zategama) sa znatnom razlikom u odnosu na pređašnji savski most jer je ovde noseća struktura bila svedena na jednu uzdužnu liniju postavljenu po srednjoj osi konstrukcije sa po jednim pilonom iznad dva glavna rečna stuba. Sa srednjim rasponom od 351 metra ovaj most za sto metara nadmašuje sledeći po veličini most na celom toku Dunava."
       Nažalost, most koji je, prema mnogim mišljenjima, bio pravi rečni i gradski ukras srušili su projektili NATO-a. Pitamo autora kako je doživeo taj stravični čin i kakvi su izgledi za eventualnu rekonstrukciju.
       "Naravno, bio je to šok za mene. Nisam mogao a da odmah ne odem do Novog Sada i čamcem obiđem ruševinu. U celoj toj nesreći ipak sam našao nekakvu utehu u okolnosti da je način rušenja ostavio mogućnost za rekonstrukciju koja bi imala ekonomsko opravdanje. Prelomljena na tri zgloba, glavna greda bi u delovima mogla da se izvuče na obalu i da se popravljena i obrađena ponovo vrati nad reku. Kada se izuzmu vreme za vađenje konstrukcije i cena te operacije, priprema delova na obali i ponovna ugradnja koštala bi, prema mojoj proceni, od dvadeset pet do trideset miliona maraka i zahtevala godinu i po rada. Uz ovo treba napomenuti da cena takvog novog mosta prelazi sto miliona maraka. Za vreme rekonstrukcije, odmah posle uklanjanja delova iz vode, plovidba bi se odvijala nesmetano."
       Uz razgovor o Mostu slobode prirodno se nameće slučaj nedavno završenog Varadinskog mosta. Evo profesorovog viđenja događaja koji je u javnosti izazvao mnoge protivurečne komentare.
       "Kada je počela akcija za ponovnu izgradnju ovog mosta, Skupština Novog Sada je formirala stručnu komisiju i mene postavila za njenog rukovodioca. Bilo je prirodno da ovu izgradnju vodi grad, ali su politički razlozi doveli do bukvalnog otimanja započete akcije iz gradskih ruku i njeno prenošenje u nadležnost Direkcije za obnovu. Rešenje sa kosim zategama koje je ponudio moj tim zadovoljavao je sve ekonomske, saobraćajne, tehničke i estetske kriterijume. Umesto 2 200 tona izvedene čelične konstrukcije, naš projekat predviđao je gotovo upola manje - 1 300 tona. Za razliku od dve sada izvedene kolovozne trake po tri i po metra, mi smo u projektu imali dve trake sa po pet metara. Ne treba naglašavati da bi ovakva širina omogućavala normalan saobraćajni tok u slučajevima automobilskih kvarova što na današnjoj širini nije lako omogućiti. Sadašnji usponi smanjuju vozačku preglednost i predstavljaće određen problem u vreme zimskih mržnjenja, a velika buka koju će izazivati nova konstrukcija je dodatna mana mosta."
       Ako je tu toliko nedostataka, pitamo profesora ima li mogućnosti za neko poboljšanje.
       "Da. Uvek se može učiniti nešto slično slučaju pomenute konstrukcije za Žabaljski most - prebaciti metalnu konstrukciju na neko drugo mesto a zameniti je boljom. No, kad govorimo o nedavno otvorenom mostu, moram da istaknem da je beogradska 'Mostogradnja' svoj deo posla obavila u izuzetno kratkom roku uz visoki kvalitet ravan najvišim svetskim standardima. "Mostogradnja" je i inače po svojim referencama i kapacitetima, bilo stručnim ili tehnološkim, prava svetska kompanija. Imao sam sreću i zadovoljstvo da je 'Mostogradnja' izvela moje najznačajnije mostove."
       Projekat za most na Visli kod grada Plocka pobedio je u višestepenom konkursu na kome su učestvovali timovi iz mnogih evropskih zemalja. Zanimljiv događaj zbio se prilikom prvog žiriranja. Pošiljka sa projektom iz Beograda bila se zaturila u nekoj pomoćnoj prostoriji. Jedna čistačica je slučajno obratila pažnju na paket i odnela ga žiriju. Tako je prva nagrada bila "spasena".
       "Po svojoj osnovnoj koncepciji, ovaj most će biti poboljšana varijanta Mosta slobode sa još većim glavnim rasponom od 375 metara i ukupnom dužinom od 1 200 metara, a u predstojećoj licitaciji za izvođenje očekujem da 'Mostogradnja' bude ozbiljan kandidat naročito posle oktobarskih događaja i našeg ubrzanog otvaranja prema svetu."
       Zanima nas odakle tako visoko mesto naših mostograditelja u međunarodnim relacijama.
       "Imamo sreću što nam je priroda podarila tri velike reke Dunav, Savu i Tisu pa i četvrtu - Moravu. NJihovo premošćavanje je oduvek predstavljalo izazove koji su doneli iskustva i rezultate, kako projektantske, tako i izvođačke. Uzmite samo most na Đurđevića Tari mog profesora Mijata Trojanovića ili Most za ostrvo Krk Ilije Stojadinovića - oni mogu da stanu uz bok kreacijama Švajcarca Majara čija su dela zbog izvanrednih konstruktivnih rešenja i posebno lepote ušla u svetske arhitektonske enciklopedije. Upravo tom idealu da most, pored upotrebnih, ima i estetske vrednosti ja sam uvek u svom radu težio."
       Razgovor sa predusretljivim domaćinom prošao je brzo, ali noć je uveliko odmakla. Napuštamo prijatni dom na Pašinom brdu. Graditelj će još iste noći ponovo sesti za radni sto i vratiti se pripremi idejnog rešenja mosta na Dunavu kod Vidina za učestvovanje na predstojećem međunarodnom konkursu. Srećno, profesore!
      
       MILORAD JEVTIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu